Nauka otkriva kako genetika i način života zajedno oblikuju rizik od gojaznosti kod žena
Mnoge žene danas razmišljaju o tome koliko geni utiču na gojaznost kod žena. Ova tema je posebno važna jer gojaznost (prekomerna telesna težina koja može ugroziti zdravlje) pogađa žene svih uzrasta i društvenih slojeva. Pre svega, istraživanja pokazuju da genetika može imati značajan uticaj na telesnu težinu. Na primer, neki geni utiču na apetit, osećaj sitosti i način na koji telo skladišti kalorije. Takođe, gojaznost često dovodi do zdravstvenih problema poput dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno).
Međutim, važno je znati da geni nisu jedini faktor. Naučnici procenjuju da između 40% i 70% rizika za razvoj gojaznosti leži u genetici. Ipak, način života, ishrana i fizička aktivnost igraju ključnu ulogu. Na kraju, savremeni stil života sa mnogo stresa i manje kretanja dodatno povećava rizik od gojaznosti.
Genetika i okruženje zajedno utiču na gojaznost kod žena
Prema rečima Frensis Kolins, genetičara, „Genetika napuni pištolj, a okruženje povuče okidač.“ Ova izjava jasno pokazuje da su i nasledni faktori i svakodnevne navike podjednako važni. Štaviše, Džozef Projeto, profesor, slikovito objašnjava: „Zamislite dva lonca različite veličine na kiši. Veći lonac primi više vode. Tako i telo, u zavisnosti od genetike, može biti sklonije zadržavanju više kilograma.“
Prvi dokazi o uticaju genetike na gojaznost kod žena pojavili su se još 1952. godine. Tada su istraživači sa Univerziteta Mičigen proučavali 81 par blizanaca i otkrili da su telesna težina i obim struka među najnasleđenijim osobinama. Kasnija istraživanja su potvrdila da identični blizanci, čak i kada žive odvojeno, često imaju sličnu težinu. Kao rezultat, jasno je da geni igraju značajnu ulogu.
Praktični saveti za žene: kako prepoznati i kontrolisati rizik od gojaznosti
Iako geni utiču na gojaznost kod žena, to ne znači da je borba sa kilogramima unapred izgubljena. Zapravo, žene mogu prilagoditi svoju ishranu i fizičku aktivnost svom genetskom profilu. Pre svega, važno je pratiti navike u ishrani i prepoznati okidače prejedanja. Osim toga, redovno kretanje i dovoljno sna mogu pomoći u kontroli telesne težine.
Profesor Projeto naglašava: „Potrebni su vam i vaša genetska struktura i okruženje da bi se razvila gojaznost.“ Takođe, žene koje znaju da imaju povećan genetski rizik mogu pažljivije birati tretmane i tražiti stručnu podršku. Na taj način, mogu lakše prepoznati faktore iz svakodnevnog života koji utiču na njihovu težinu.
Kada potražiti stručnu pomoć i zašto je individualni pristup važan
Na kraju, razumevanje da geni utiču na gojaznost kod žena donosi ohrabrenje i mogućnost za bolje odluke. Žene koje sumnjaju da im genetika otežava mršavljenje treba da se konsultuju sa lekarom ili nutricionistom. Pored toga, informisanje o indeksu telesne mase (odnos težine i visine) i faktorima rizika može pomoći da na vreme prepoznaju problem.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
