Kako postepeno uvesti meso, jaja i ribu nakon posta i sačuvati zdravlje pankreasa i energiju

Završetak Uskršnjeg posta, koji ove godine pada na nedelju 12. aprila, donosi važno pitanje za žene koje su izbegavale hranu životinjskog porekla: kako sigurno preći sa posnog režima na uobičajenu ishranu? Pravilna tranzicija posle posta značajna je za očuvanje zdravlja pankreasa i probavnog sistema, ali i za vraćanje mentalne energije potrebne za svakodnevne obaveze.

Gastroenterolog dr Vojislav Perišić upozorava da naglo uvođenje masne hrane može dovesti do problema, posebno kod žena koje su tokom posta izbacile masti iz ishrane. “Ako tokom posta ne unosite masti, a zatim ih iznenada pojedete u velikoj količini, postoji rizik od akutnog pankreatitisa”, ističe dr Perišić. Post je period kada se telo oslobađa supstanci koje mogu opterećivati mozak, ali i vreme kada zbog nižeg unosa kalorija opadaju fizičke i mentalne sposobnosti.

Nakon posta preporučuje se postepeno vraćanje na klasičnu ishranu. Prvih nekoliko dana birajte visokoproteinske, ali nemasne namirnice, kao i više vlakana i vitamina. Izbegavajte nagli unos masne hrane kako bi se digestivni sistem što lakše prilagodio promenama. Dr Perišić savetuje: “Možete povećati unos proteina, ali birajte nemasne izvore, kao i više vlakana i vitamina. Važno je da ne preterujete sa masnoćama odmah prvog dana. Potrebno je nekoliko dana da se digestivni sistem prilagodi i efikasno svari tu hranu.”

Ženama koje su tokom posta izbacile meso, ribu i jaja često može nedostajati energije i koncentracije jer upravo te namirnice sadrže vitamine i masti važne za pravilan rad mozga, među njima i vitamin B12. Kako naglašava dr Perišić: “Nema dobre aktivnosti mozga bez mesa, ribe i jaja”, ali je povratak na ovakvu ishranu potrebno raditi postepeno.

Prilikom povratka na redovnu ishranu može se javiti nadutost ili pojačani gasovi, naročito ako konzumirate namirnice bogate neprobavljivim ugljenim hidratima. “Gasovi nastaju zbog fermentacije ovih sastojaka u crevima”, navodi dr Perišić, pa savetuje pažljiv izbor namirnica tokom prelaznog perioda.

Ako niste sigurni kako pravilno prilagoditi ishranu nakon posta, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom, posebno kod hroničnih bolesti ili problema sa varenjem. Postepena tranzicija sa posne na standardnu ishranu doprinosi boljem zdravlju, energiji i mentalnoj jasnoći.

Za svaku konkretnu preporuku ili dijagnozu potrebno je obratiti se lekaru.

Hronični manjak sna može narušiti koncentraciju, raspoloženje i povećati rizik od nezgoda – evo šta stručnjaci savetuju ženama

Savremene žene često spavaju manje od preporučenih šest sati, bilo zbog posla, porodičnih obaveza ili studija, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Prema savetnici za spavanje Natali Penikot-Kolijer, hroničan nedostatak sna nije samo izvor umora, već utiče na različite aspekte mentalnog i fizičkog zdravlja. Ona naglašava: “Nedovoljno sna može usporiti vaše reakcije do te mere da su slične osobama koje su pod uticajem alkohola.” Ovo je posebno rizično za žene koje voze, rade sa mašinama ili brinu o deci, jer smanjena pažnja povećava mogućnost nezgoda.

Noći sa malo sna izazivaju osećaj lažne budnosti – osoba može biti napeta, razdražljiva, a istovremeno umorna. Nedostatak sna takođe remeti hormone, što dovodi do problema sa apetitom, povećava nivo stresa i može oslabiti imunitet. Česte su i zaboravnost, pad koncentracije i slabija sposobnost donošenja odluka, što dodatno otežava balansiranje između različitih životnih uloga.

Stručnjaci savetuju da se san posmatra na nedeljnom nivou, a ne kao izolovane noći, kako bi se izbegao dodatni pritisak zbog broja sati sna. Kako Penikot-Kolijer ističe: “Važno je da sebi ne stvarate pritisak zbog svake propuštene noći, već da težite stabilnom ritmu sna u toku cele nedelje.”

Praktični saveti uključuju uspostavljanje rutine odlaska na spavanje, izbegavanje ekrana bar sat vremena pre spavanja, kao i primenu tehnika opuštanja poput dubokog disanja ili lagane fizičke aktivnosti. Ukoliko problemi sa snom traju više od dve nedelje, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili stručnjakom za spavanje.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete, najbolje je obratiti se svom lekaru.

Rizik od moždanog udara raste kod mladih žena, a simptomi često mogu biti neprepoznati i atipični

Sve više mladih žena, uključujući i one ispod 40 godina, suočava se sa rizikom od moždanog udara, što je do nedavno bio problem uglavnom starije populacije. Lekari širom sveta upozoravaju na ovaj trend, jer moždani udari kod mlađih žena često dolaze sa drugačijim, nespecifičnim znacima koji mogu biti pogrešno protumačeni.

Dominika Padilja, 35-godišnjakinja iz Arizone, doživela je moždani udar iako nije imala uobičajene faktore rizika. Ispričala je: “Imala sam glavobolju koja nije ličila na one ranije, uz mučninu i probleme sa stomakom. Mislila sam da imam grip, ali se ispostavilo da je reč o mnogo ozbiljnijem stanju.” Kada se onesvestila kod kuće, njen sin je pozvao hitnu pomoć, ali su medicinari u početku procenili da je reč o napadu panike. Zahvaljujući njenom znanju i upornosti, prevezena je u specijalizovani centar gde je dobila odgovarajuću terapiju.

Moždani udar nastaje kada dođe do prekida protoka krvi u delu mozga, najčešće zbog ugruška. Kod mlađih žena simptomi nisu tipični — mogu se javiti iznenadna glavobolja, slabost ili trnjenje jedne strane tela, poremećaji vida ili poteškoće sa govorom. Dominika dodaje: “Ljudi me često pitaju: ‘Ti si imala moždani udar? Ne izgledaš tako.’ To mi je teško, jer i dalje imam posledice, posebno sa vidom.” Danas volontira u udruženju za podršku osobama koje su preživele moždani udar.

Stručnjaci naglašavaju koliko je važno obratiti pažnju na svaku iznenadnu promenu u zdravlju, naročito ako se pojave jaka glavobolja, slabost ili problemi sa vidom. Dr Milica Petrović, neurolog, objašnjava: “Kod žena mlađih od 40 godina, moždani udar se često ne prepozna na vreme jer se simptomi pripisuju stresu ili migreni. Brza reakcija može spasiti život i smanjiti posledice.”

Prevencija podrazumeva održavanje zdrave telesne težine, redovno fizičko kretanje, kontrolu krvnog pritiska i šećera, kao i izbegavanje pušenja. Žene koje koriste hormonsku terapiju ili kontraceptivne pilule trebalo bi da se posavetuju sa lekarom o mogućim rizicima.

Ako primetite slabost, trnjenje ili gubitak vida, važno je odmah pozvati hitnu pomoć i zatražiti transport u specijalizovani centar za moždani udar. Samo brzo prepoznavanje i adekvatno lečenje mogu značajno povećati šanse za potpuni oporavak.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.