Fenomen ‘food noise’ može otežati svakodnevicu, ali postoje načini da ga prepoznate i olakšate sebi

Mnoge žene, bez obzira na životno doba, često se suočavaju sa upornim mislima o hrani čak i kada nisu fizički gladne. Ovaj osećaj, poznat kao ‘food noise’, karakteriše konstantno razmišljanje o obrocima i namirnicama, što može otežati svakodnevno funkcionisanje, pa čak izazvati i osećaj krivice ili prejedanje. Za razliku od emocionalnog prejedanja, gde hrana služi kao uteha u stresnim periodima, ‘food noise’ nastaje zbog samih misli koje se ne vezuju direktno za emocije ili konkretne povode. Najčešće pogađa žene koje su dugo bile na restriktivnim dijetama ili su stalno opterećene izgledom i težinom. Umesto da stroga pravila donesu kontrolu i mir, ona mogu dodatno pojačati zaokupljenost hranom i stvoriti začarani krug opsesivnih misli.

Prema nedavnom istraživanju sprovedenom na 550 osoba, među kojima je bilo mnogo žena, pokazalo se da terapije koje deluju na centre u mozgu odgovorne za apetit – kao što su lekovi na bazi semaglutida (koji su registrovani i kod nas) – mogu značajno smanjiti intenzitet ‘šuma’ u mislima vezanih za hranu. Ispitanice su izjavile da su uporne misli o hrani bile smanjene skoro za polovinu, a oko dve trećine žena prijavilo je i poboljšanje mentalnog blagostanja.

Psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević objašnjava: „Mnogo je barijera pred kojima se nalaze osobe sa problemom gojaznosti, a stalno razmišljanje o hrani je jedna od najvećih. Zato je važno da lekovi koji utiču na apetit budu deo šire strategije promene životnih navika, uz obavezni nadzor lekara.”

Terapija lekovima nije jedino rešenje i može se koristiti isključivo uz preporuku stručnjaka. Ključ za dugoročno poboljšanje je uvođenje zdravih životnih navika, izgradnja pozitivnog odnosa prema sopstvenom telu i postepena promena stila života. Ako kod sebe prepoznajete uporno razmišljanje o hrani, preporučuje se da se obratite nutricionisti ili lekaru koji će vam pomoći da pronađete ravnotežu između zdrave ishrane i mentalnog zdravlja. Za tačnu dijagnozu i najbolji savet, konsultujte se sa stručnjakom.

Botoks i paketi za infuziju uvedeni su u Kaliforniji i Nevadi kao odgovor na finansijske izazove

Planned Parenthood, poznata organizacija za seksualno i reproduktivno zdravlje, proširila je svoju ponudu usluga u Sjedinjenim Američkim Državama. Od marta 2026. godine, žene koje dolaze u njihove centre u centralnoj Kaliforniji i severnoj Nevadi sada mogu da biraju i estetske tretmane poput botoksa i infuzija za hidrataciju. Ova promena je uvedena kako bi se odgovorilo na finansijske poteškoće nastale nakon ukidanja državne podrške kroz Medicaid program.

Dodavanje ovih estetskih usluga, koje su ranije bile rezervisane uglavnom za medicinske spa centre, ima za cilj da organizaciji donese dodatne prihode i time očuva osnovne zdravstvene programe. Predstavnici Planned Parenthood-a naglašavaju da su pažljivo razmatrali uvođenje novih tretmana, kako bi zadržali dostupnost i kvalitet osnovnih medicinskih usluga za žene svih uzrasta.

Novi estetski tretmani izazvali su mnogo komentara među javnošću. Stručnjaci za zdravstvenu politiku ističu da su ove usluge osmišljene kao način da se privuče nova klijentela, a ne kao dodatna ponuda postojećim korisnicama. Abby Cuffey, urednica iz oblasti zdravlja, navodi: “Nije verovatno da će žene koje dolaze zbog reproduktivnog zdravlja biti iste one koje se odlučuju za botoks tretmane, jer se radi o različitim potrebama i mogućnostima.” Cene botoksa u SAD kreću se od 200 do 600 dolara po tretmanu, što ovu uslugu čini značajnom investicijom, često namenjenom drugoj publici.

Žene koje razmišljaju o estetskim procedurama treba da obrate pažnju na stručnost osoblja i sigurnost tretmana. Botoks se koristi za smanjenje bora i opuštanje mišića lica, dok infuzije služe za bržu rehidraciju i oporavak. Ove usluge su široko rasprostranjene u SAD, ali je preporučljivo raspitati se o iskustvu i kvalifikacijama osoblja pre same procedure.

Estetske usluge ne samo da mogu finansijski pomoći Planned Parenthood-u, već otvaraju i nova pitanja o ulozi ovih organizacija u zdravstvu. Stručnjaci savetuju svim ženama koje razmišljaju o ovakvim tretmanima da se pre odluke posavetuju sa svojim lekarom, naročito ako imaju određene zdravstvene probleme ili koriste neku drugu terapiju. Za više informacija o dostupnosti tretmana u vašoj blizini, preporučuje se kontaktiranje lokalne klinike, a za tačnu dijagnozu i savet – konsultacija sa lekarom.

Podgrevanje hrane, korišćenje ulja na visokim temperaturama i pečenje u aluminijumskoj foliji nose skrivene rizike

Iako mnoge žene vode računa o ishrani svoje porodice, postoje svakodnevne navike u kuhinji koje mogu negativno uticati na zdravlje, a da toga nismo ni svesne. Najnovija istraživanja ističu koliko su način pripreme i čuvanja hrane važni, naročito za odrasle žene i decu koji su osetljiviji na štetne materije iz hrane.

Prva greška na koju treba obratiti pažnju jeste podgrevanje krompira i pirinča. Ove namirnice se često ostavljaju da stoje, a kasnije se podgrevaju, čime mogu nastati materije koje otežavaju varenje. Takođe, pirinač koji stoji na sobnoj temperaturi može postati pogodan za razvoj bakterija otpornih na visoke temperature, što može uzrokovati stomačne tegobe.

Druga česta greška je korišćenje ulja za prženje na previsokim temperaturama, naročito kada ulje počne da dimi. Tada dolazi do promena u hemijskom sastavu ulja i stvaranja potencijalno štetnih materija. Dr Ana Petrović, specijalista higijene ishrane, ističe: „Kada ulje dimi, stvaraju se jedinjenja koja dugoročno mogu biti štetna po organizam. Preporučujem da se ulje koristi samo dok je bistro i da se izbegava svako dalje zagrevanje nakon što počne da menja boju ili miris.“

Treća navika koja može predstavljati rizik je pečenje hrane u aluminijumskoj foliji na visokim temperaturama. Iako je ova metoda praktična, istraživanja pokazuju da na temperaturama iznad 180 stepeni aluminijum može preći u hranu. Redovno konzumiranje ovakvih obroka povezano je sa povećanim rizikom od određenih zdravstvenih problema, posebno kod žena koje često spremaju jela na ovaj način.

Stručnjaci savetuju da podgrevanje hrane traje što kraće, da se ulje koristi dok je bistro, a aluminijumska folija zameni papirom za pečenje kad god je to moguće. Na ovaj način smanjujete unos potencijalno štetnih materija u organizam.

„Često sitnice u svakodnevnim navikama mogu imati veliki uticaj na dugoročno zdravlje. Zato savetujem ženama da se informišu i prilagode svoje navike u kuhinji,“ naglašava dr Petrović.

Za svaku dilemu ili preciznu dijagnozu, obavezno se posavetujte sa svojim izabranim lekarom.