Novo istraživanje pokazuje da žene koje koriste terapiju za osteoporozu imaju znatno niži rizik od demencije

Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država otkrili su značajnu vezu između uzimanja leka za osteoporozu i nižeg rizika od demencije kod žena. Ovo je posebno važno jer je demencija stanje koje narušava pamćenje i svakodnevno funkcionisanje, a najčešće pogađa stariju populaciju. Pre svega, istraživači su analizirali podatke nekoliko hiljada žena koje su pratile tokom više godina. Kao rezultat, žene koje redovno koriste lek za osteoporozu imale su 24 odsto manju verovatnoću da obole od demencije u poređenju sa ženama koje nisu koristile ovu terapiju. Zbog toga je otkriće važno za sve žene koje žele da očuvaju zdravlje svog mozga u starijem dobu.

Na koji način lek za osteoporozu može uticati na mozak

Osteoporoza (bolest koja izaziva slabost i lomljivost kostiju) češće pogađa žene, naročito posle menopauze. Istraživači su uporedili učestalost demencije kod onih koje su koristile lek za osteoporozu i onih koje nisu. Takođe, rezultati su pokazali da žene koje uzimaju ovaj lek ređe imaju probleme sa pamćenjem i koncentracijom. Međutim, stručnjaci naglašavaju da još nije potpuno jasno da li lek zaista sprečava demenciju ili je veza rezultat drugih faktora. Ipak, ova saznanja otvaraju mogućnost da prava terapija može imati širi pozitivan uticaj na zdravlje.

Šta ovo znači za žene koje brinu o svom zdravlju

Zbog toga što žene češće obolevaju od osteoporoze, ovakve vesti mogu doneti dodatnu motivaciju da se na vreme obrate lekaru i redovno prate zdravlje svojih kostiju. Osim toga, prevencija demencije je od posebnog značaja, jer bolest može značajno uticati na kvalitet života i nezavisnost. Na taj način, redovno korišćenje propisane terapije može biti koristan deo šireg pristupa očuvanju kognitivnih sposobnosti.

Dr Karina Hsieh, MPH, izjavila je: „Ovo istraživanje otvara nova pitanja o mogućoj ulozi lekova za osteoporozu u prevenciji demencije, ali je potrebno još studija da bismo razumeli mehanizme.“ Ona je naglasila: „Žene treba da razgovaraju sa svojim lekarom o dostupnim opcijama, posebno ako već imaju osteoporozu.“

Praktični saveti za očuvanje zdravlja kostiju i mozga

Konačno, pored pravilnog uzimanja terapije, stručnjaci savetuju zdravu ishranu bogatu kalcijumom i vitaminom D, kao i redovno vežbanje. Takođe, izbegavanje pušenja i održavanje mentalne aktivnosti kroz čitanje, društvene igre i rešavanje zagonetki može pomoći. Pored toga, važno je pravovremeno prepoznati simptome i potražiti savet stručnjaka. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Spoj banana, cimeta i krem sira čini ovaj kolač omiljenim izborom za žene koje žele zdravu i ukusnu poslasticu.

Mnoge žene širom Srbije sve češće traže jednostavne i brze recepte za zdravije poslastice. Kolač koji se izdvaja po popularnosti jeste najmekši kolač od banana. Ovaj desert je privukao pažnju prvenstveno zbog kombinacije banana, cimeta i krem sira. Praktično je rešenje za svaku priliku, bilo da želite da obradujete porodicu ili prijateljice. Priprema traje oko sat vremena, a sastojci su lako dostupni u svim prodavnicama.

Zašto je najmekši kolač od banana toliko tražen među ženama? Prvo, recept ne zahteva posebne kulinarske veštine. Osim toga, ovaj kolač donosi bogat ukus i teksturu, a istovremeno nudi mogućnost prilagođavanja prema ličnim željama. U Srbiji i regionu sve više domaćica bira upravo ovu poslasticu za porodična i prijateljska okupljanja. Međutim, desert je odličan i uz popodnevnu kafu, pa je postao čest izbor i za svakodnevne trenutke opuštanja.

Najmekši kolač od banana: sastojci i postupak pripreme

Za biskvit su potrebne tri zrele banane, 180 grama glatkog brašna, 80 grama smeđeg šećera, 60 grama otopljenog maslaca, jedno jaje, 80 grama pirea od jabuka, kašičica ekstrakta vanile, dve kašičice cimeta, pola kašičice sode bikarbone, pola kašičice praška za pecivo i prstohvat soli. Krem se priprema od 150 grama krem sira, 150 mililitara slatke pavlake, 50 grama šećera u prahu i kašičice ekstrakta vanile. Za dekoraciju preporučuje se namaz od karamelizovanih keksa i nekoliko izmrvljenih keksa po izboru.

Pre svega, potrebno je napraviti pire od jabuka tako što ćete jednu manju jabuku kuvati sa dve kašike vode dok ne omekša, a zatim je usitniti. Dok se pire hladi, zagrejte rernu na 180 stepeni i pripremite kalup dimenzija 20×20 centimetara. Banane zgnječite viljuškom, dodajte šećer, otopljeni maslac, jaje, pire od jabuka i vanilu pa sve dobro sjedinite. U posebnoj posudi pomešajte brašno, cimet, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i so. Suve sastojke postepeno dodajte smesi sa bananama i mešajte dok masa ne postane ujednačena. Smesu izlijte u kalup i pecite 28 do 35 minuta, dok čačkalica ne izađe čista.

Krem od sira i završni detalji za savršen kolač od banana

U međuvremenu, dok se biskvit hladi, umutite krem sir sa šećerom u prahu i vanilom. U drugoj posudi umutite slatku pavlaku, pa je pažljivo sjedinite sa krem sirom. Krem ravnomerno rasporedite po ohlađenom biskvitu. Na kraju, kolač ukrasite namazom od karamelizovanih keksa i pospite izmrvljenim keksima. Stavite kolač u frižider najmanje 30 minuta pre serviranja.

Štaviše, ova varijanta kolača omogućava vam da ga prilagodite svojim potrebama. Na primer, možete koristiti manje šećera ili izabrati integralno brašno za još zdraviju verziju. Takođe, zbog lake pripreme i bogatog ukusa, najmekši kolač od banana često postaje omiljena poslastica u domovima gde se vodi računa o zdravlju, ali ne želi da se odrekne zadovoljstva.

„Najmekši kolač od banana uvek je hit na svakom druženju. Svi traže recept i rado ga pravim ponovo“, izjavila je Jelena Petrović, domaćica iz Novi Sad.

Na kraju, najmekši kolač od banana je odličan način da unesete više voća u ishranu i obradujete sebe i svoje bližnje. Pored toga, ovo je savršena prilika da zajedno s porodicom uživate u pripremi i degustaciji domaćih kolača. Ako imate bilo kakve sumnje u vezi sa izborom sastojaka ili želite da prilagodite recept posebnim potrebama, preporuka je da se posavetujete sa nutricionistom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Iznenadna slabost, teškoće u govoru i oduzetost lica često su prvi jutarnji simptomi moždanog udara kod žena

Mnoge žene nisu svesne da moždani udar tokom sna može da se desi čak i ako su uveče bile bez ikakvih tegoba. Pre svega, stručnjaci ovaj fenomen nazivaju “wake-up stroke” i ističu da se javlja kod oko 23 odsto svih ishemijskih moždanih udara. Ključni simptom ovog problema je iznenadna slabost jedne strane tela, teškoće u govoru ili oduzetost lica koje žena primeti odmah po buđenju. Zbog toga je važno znati da moždani udar tokom sna može pogoditi i žene koje nisu imale ranije dijagnostikovane zdravstvene probleme.

Međutim, mnoge žene koje žive same ili su odgovorne za porodicu mogu osetiti dodatnu zabrinutost kada prepoznaju simptome tek ujutru. Osim toga, nemogućnost da se utvrdi tačan trenutak nastanka udara otežava pravovremeno lečenje. Kao rezultat, svaka jutarnja pojava slabosti, oduzetosti ili poremećaja govora zahteva hitnu medicinsku pomoć. Pored toga, primećeno je da se moždani udar tokom sna javlja i kod mlađih žena, što dodatno ukazuje na potrebu za budnošću i prevencijom.

Simptomi moždanog udara tokom sna kod žena

Najčešći simptomi koje žene mogu primetiti po buđenju su slabost ili utrnulost ruke ili noge, krivljenje usana, kao i poremećaj govora. Takođe, neki mogu imati iznenadne glavobolje, vrtoglavicu ili probleme sa vidom. Međutim, simptomi se često tumače kao posledica umora ili stresa, zbog čega žene nekada odlažu odlazak lekaru. Na taj način, rizik od ozbiljnih posledica se povećava.

Pre svega, važno je znati da je vreme presudno za lečenje moždanog udara. Ako se terapija započne u prvih nekoliko sati, šanse za oporavak su mnogo veće. Štaviše, redovna kontrola krvnog pritiska i srčanog ritma može pomoći u ranom otkrivanju rizika, posebno kod žena u menopauzi.

Faktori rizika: visok pritisak, aritmije i apneja u snu

Krvni pritisak tokom sna obično opada, ali rano ujutru raste. Međutim, osobe sa povišenim pritiskom ili oštećenim krvnim sudovima izložene su dodatnom riziku. Takođe, atrijalna fibrilacija (nepravilan rad srca) može dovesti do formiranja ugrušaka koji putuju do mozga i izazivaju moždani udar tokom sna.

Dr Ana Petrović, kardiolog, naglašava: “Atrijalna fibrilacija često prolazi bez simptoma, a epizode mogu nastati i tokom noći. Zato je važno redovno proveravati ritam srca, posebno kod žena u menopauzi.”

Osim toga, apneja u snu (prekidi disanja tokom spavanja) značajno povećava rizik. Žene sa ovim problemom često imaju simptome poput glasnog hrkanja, prekida disanja, jutarnje glavobolje i dnevne pospanosti. Dugotrajna, nelečena apneja može dovesti do povišenog pritiska i aritmija, što dodatno opterećuje srce i mozak.

Praktični saveti za prevenciju i brzu reakciju

Ako primetite slabost, oduzetost ili poremećaj govora po buđenju, odmah pozovite hitnu pomoć. Brza reakcija može smanjiti posledice moždanog udara tokom sna. Takođe, redovno proveravajte krvni pritisak i srce, a obratite pažnju na simptome apneje.

Dr Ana Petrović savetuje: “Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma, ne čekajte – potražite pomoć odmah. Pravovremeni tretman je ključan za oporavak.”

Na kraju, svakodnevna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i kvalitetan san pomažu u smanjenju rizika. Ukoliko imate pitanja ili sumnjate na simptome, obavezno se obratite svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.