Alkohol može izazvati aritmije, posebno kod žena sa postojećim zdravstvenim rizicima – evo na šta da obratite pažnju.

Poremećaji srčanog ritma, poznati kao aritmije, predstavljaju značajan zdravstveni izazov, naročito za žene srednjih i starijih godina. Normalan puls u mirovanju kreće se od 60 do 100 otkucaja u minutu, a svaka odstupanja mogu ukazivati na aritmije koje mogu biti blage ili ozbiljne po zdravlje.

Konzumacija alkohola je jedan od faktora koji može uticati na srčani ritam. Kardiolog dr Roderik Tung napominje da čak i umerene količine alkohola kod nekih ljudi mogu dovesti do atrijalne fibrilacije – najčešće vrste aritmije koja se manifestuje ubrzanim i nepravilnim otkucajima srca. Prema njegovim rečima: “Pacijenti sa dijabetesom, apnejom u snu, povišenim pritiskom i gojaznošću imaju veći rizik od atrijalne fibrilacije. Prekomerno konzumiranje alkohola može uzrokovati ‘sindrom prazničnog srca’, kada se aritmije javljaju nakon većih količina alkohola.”

Alkohol putem svojih metabolita, kao što je acetaldehid koji se stvara u jetri, može oštetiti srčano tkivo i poremetiti električne signale koji upravljaju otkucajima srca. Svaka osoba reaguje različito na alkohol, što zavisi od genetike i načina života, ali ukoliko primetite ubrzan ili nepravilan rad srca posle konzumacije alkohola, savetuje se da unos smanjite ili potpuno izbegnete.

Za žene bez poremećaja srčanog ritma važi preporuka da je jedno alkoholno piće dnevno gornja granica umerenosti, dok veće količine mogu povećati rizik od srčane insuficijencije i bolesti jetre.

Nove studije su pokazale da osobe sa atrijalnom fibrilacijom koje prestanu da piju alkohol ređe doživljavaju epizode ove aritmije. Istraživanja sa Univerziteta u Kaliforniji dodatno potvrđuju da alkohol može ozbiljno narušiti električni sistem srca, što je naročito izraženo kod žena sa dodatnim faktorima rizika.

Kada se alkohol konzumira u većim količinama ili tokom praznika, može se javiti takozvani “postpraznični sindrom srca”, praćen poremećajem ritma i osećajem slabosti ili preskakanja srca. Simptomi na koje treba obratiti pažnju su osećaj “treperenja” u grudima, nepravilni otkucaji, vrtoglavica ili slabost.

Ako se ovakvi simptomi ponavljaju ili traju duže, preporučuje se što pre posetiti lekara. Pravovremena dijagnostika i promena životnih navika, uključujući kontrolu unosa alkohola, značajno smanjuju rizik od ozbiljnih komplikacija. Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Izbor određenih mlečnih namirnica može uticati na žensko zdravlje, posebno na probavu i nivo energije

U poslednje vreme, sve više žena u Srbiji obraća pažnju na zdravlje i ishranu, ali neki omiljeni mlečni proizvodi mogu imati manje očigledan uticaj na organizam. Nutricionistkinja Darija Rusakova savetuje da određeni fermentisani mlečni proizvodi, iako su često deo svakodnevnog jelovnika, zahtevaju obazrivost, bez obzira na godine žene ili njen životni stil.

Jogurti sa dodatim ukusima i zaslađivačima često se promovišu kao zdrav obrok ili užina. Ipak, Rusakova upozorava da “mnogi ovakvi proizvodi sadrže mnogo više šećera i aditiva nego što potrošači pretpostavljaju”. Višak šećera može sprečiti pravilnu apsorpciju kalcijuma iz jogurta, što je naročito značajno za žene koje su sklonije osteoporozi. Prisustvo aditiva može narušiti ravnotežu crevne mikroflore i otežati varenje, što može izazvati nadutost ili osećaj nelagodnosti.

Mlečni proizvodi sa smanjenim procentom masti, kao što su nemasni jogurti ili sirevi, žene često biraju u želji da lakše kontrolišu telesnu težinu. Međutim, stručnjaci ističu da se “u proizvodima sa smanjenim udelom masti često dodaje skrob radi bolje teksture, što povećava količinu ugljenih hidrata i kalorija”. Ovi proizvodi obično ne zadovoljavaju apetit na duže staze, što može dovesti do češće gladi i prejedanja – situacija koja otežava održavanje stabilnog nivoa energije i kontrole apetita.

Masna pavlaka je čest izbor za obogaćivanje ukusa jela. Rusakova naglašava da “pavlaka sa visokim udelom masti, naročito preko 25 odsto, može dodatno opteretiti pankreas i jetru, a organizam je teže vari”. Žene koje se suočavaju sa probavnim problemima ili slabijom funkcijom jetre trebalo bi da biraju pavlaku sa manje masti, od 10 do 15 odsto, kako bi smanjile rizik od nelagodnosti i olakšale varenje.

Za očuvanje zdravlja, preporučuje se da žene pažljivo čitaju deklaracije, biraju mlečne proizvode sa što manje aditiva i ne preteruju u količini. “Važno je da žene prepoznaju šta im odgovara i da biraju kvalitetne, prirodne proizvode koji podstiču zdravlje, a ne dodatno ga opterećuju”, savetuje Rusakova.

Za individualne savete i dijagnostiku u vezi sa ishranom, uvek se obratite svom lekaru ili dijetologu.

Priča o hrabrosti, važnosti informisanosti i podršci ženama koje se suočavaju sa ginekološkim karcinomima

Rak jajnika svake godine pogađa hiljade žena, najčešće između 40. i 65. godine. Ova bolest se teško otkriva na vreme jer ne postoje pouzdani testovi za rano otkrivanje, a simptomi su često nejasni i mogu se zameniti s menopauzom ili probavnim tegobama. Zbog toga čak 80 odsto žena sazna za bolest u kasnijoj fazi.

Rachel, koja je preživela rak jajnika, suočila se sa dijagnozom 2018. godine nakon operacije, iako su lekari već tada sumnjali na bolest zbog dužine trajanja zahvata. Njena borba nije završila nakon prvog izlečenja – tokom narednih osam godina rak joj se još dva puta vratio. Uprkos svemu, odlučila je da svoju priču podeli kako bi ohrabrila druge žene da budu informisane i da donose važne zdravstvene odluke.

Još 2003. godine, kao mlada majka, Rachel je saznala da ima genetsku predispoziciju za rak. Lekari su joj predložili preventivno uklanjanje jajnika i jajovoda, što značajno smanjuje rizik od bolesti, ali istovremeno izaziva ranu menopauzu i druge posledice. “Nisam zanemarila informacije koje sam dobila, već sam donela obrazovanu odluku”, ističe Rachel, napominjući da svaka žena treba da postupi u skladu sa svojim potrebama i okolnostima.

Simptomi raka jajnika, poput nadutosti, bolova u karlici ili leđima, promena u mokrenju i pražnjenju creva, često nisu dovoljno prepoznati. Zato je važno da žene obrati pažnju na sve što im deluje neobično. Rachel posebno naglašava: “Želim da što više pričamo o organima koji nam daju život i koji mogu biti ugroženi. O tome se ne sme ćutati.”

Nakon šest ciklusa hemioterapije, Rachel je osetila olakšanje i bila zahvalna što ima priliku za oporavak. Iako je verovala da je bolest iza nje, posle tri i po godine rak se vratio. Ova nova borba ju je podstakla da postane edukatorka i zagovornica, želeći da žene širom sveta imaju više informacija o genetskim testovima i mogućnostima prevencije.

Stručnjaci preporučuju ženama koje imaju porodičnu istoriju raka jajnika ili dojke da razgovaraju sa lekarom o genetskim testovima. Bitno je pratiti promene na telu, ići na redovne ginekološke preglede i ne ustručavati se da postavite pitanja ili zatražite drugo mišljenje. Rachel poručuje: “Svaka žena ima pravo da zna, da odluči i da otvoreno govori o svom zdravlju.”

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.