Kanadsko istraživanje otkriva dugoročne promene u mozgu i objašnjava moguće uzroke hroničnog umora

Novo istraživanje iz Kanade donosi važne informacije za žene koje se bore sa produženim kovidom. Naučnici su ustanovili da produženi kovid utiče na nivo dopamina, hemijske supstance koja pomaže moždanim ćelijama da međusobno komuniciraju. Ova promena posebno pogađa deo mozga koji je odgovoran za motivaciju i pamćenje. Istraživanje je sprovedeno na 24 odrasle osobe sa produženim kovidom i isto toliko zdravih ljudi sličnog uzrasta. Kod obolelih je zabeleženo oko 18 odsto niži nivo markera dopaminskih nervnih završetaka.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da se ove promene mogu zadržati i do 4,6 godina nakon infekcije. Zbog toga je važno pratiti simptome kao što su umor, gubitak motivacije i problemi sa pamćenjem. Za mnoge žene, ovi simptomi narušavaju svakodnevni život i otežavaju obavljanje obaveza.

Kako produženi kovid utiče na svakodnevno funkcionisanje

Osim toga, niži nivo dopamina povezan je sa slabijom motivacijom i osećajem iscrpljenosti. Taj deo mozga, ventralni strijatum, zadužen je za osećaj nagrade. Kada je dopamin niži, žene se mogu suočiti sa sporijim pokretima i dužim vremenom potrebnim za obavljanje zadataka. Pored toga, produženi kovid često izaziva „moždanu maglu“. To znači da zaboravnost i problemi sa koncentracijom postaju svakodnevna prepreka.

Mnoge žene opisuju kako im reči „beže“ tokom razgovora ili kako se teže prisećaju informacija. To su jasni znaci da produženi kovid može izazvati promene u mozgu koje nisu samo subjektivne, već i biološki merljive. Kao rezultat, svakodnevne aktivnosti mogu postati napornije, a osećaj umora može trajati mesecima.

Važnost ranog prepoznavanja simptoma i podrške

Zapravo, simptomi poput smanjenog entuzijazma i poteškoća sa učenjem zahtevaju posebnu pažnju. Pre svega, žene koje osećaju umor duže od tri meseca treba da potraže savet lekara. Dr Jelena Petrović, neurolog, ističe: „Naše istraživanje pruža biološko objašnjenje za simptome koje mnogi pacijenti osećaju nakon kovida. Sada znamo da nisu u pitanju samo subjektivne smetnje, već da postoje i stvarne promene u mozgu.“ Takođe, dodaje: „Važno je da žene obrate pažnju na uporne simptome kao što su umor, pad motivacije i problemi sa pamćenjem. Ako traju duže od tri meseca, obavezno se javite svom izabranom lekaru.“

Praktični saveti za olakšanje simptoma produženog kovida

Pored toga, žene mogu sebi pomoći tako što će praviti češće pauze i više se odmarati tokom dana. Ipak, ako simptomi ometaju svakodnevni život, najbolje je obratiti se stručnjaku. Na kraju, ne postoji univerzalni lek za produženi kovid. Međutim, rana reakcija i adekvatna podrška mogu značajno poboljšati kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nedovoljan unos proteina za doručak i skrivene kalorije često usporavaju napredak žena na dijeti

Mnoge žene koje pokušavaju da izgube višak kilograma suočavaju se sa problemom kada dijeta ne daje rezultate. Bez obzira na strogo pridržavanje plana ishrane, vaga često prestane da pokazuje napredak. Pre svega, žene su posebno pogođene ovim izazovom, jer se trud i odricanje ne isplate očekivanim gubitkom kilograma. Važno je razumeti zbog čega dijeta ne daje rezultate kako bi se sprečila frustracija i napravile promene koje zaista deluju.

Jedan od najčešćih razloga zašto dijeta ne daje rezultate jeste zanemarivanje proteina u prvom obroku. Takođe, žene koje preskaču doručak ili jedu samo slatkiše i kafu često osećaju jaču glad kasnije u toku dana. Kao rezultat, povećava se želja za grickalicama, što može dovesti do unosa dodatnih kalorija. Osim toga, nedovoljno izbalansiran doručak može uzrokovati osećaj umora i pad energije tokom dana.

Kako doručak bogat proteinima pomaže kod mršavljenja

Istraživanja pokazuju da doručak sa dovoljno proteina može značajno produžiti osećaj sitosti. Na taj način se smanjuje potreba za nezdravim užinama. Na primer, obrok sa oko 25 grama proteina, kao što su dva kuvana jaja i porcija grčkog jogurta, može držati sitost i do pet sati. S druge strane, doručak sa malo proteina, poput keksa i kafe, obezbeđuje sitost kraće od dva sata. Zbog toga se žene češće okreću grickalicama već sredinom prepodneva, što usporava napredak u dijeti.

Prema rečima dr Heder Lejdi, autorke istraživanja o ulozi proteina, „dodavanje obroka sa dovoljno proteina za doručak pomaže u kontroli apetita i očuvanju mišićne mase tokom redukcije kalorija.” Ona preporučuje unos od 1,2 do 1,6 grama proteina dnevno po kilogramu telesne mase. Na primer, žena od 70 kilograma trebalo bi da unosi između 84 i 112 grama proteina dnevno, ravnomerno raspoređenih kroz obroke.

Skrivene kalorije i male navike koje mogu da uspore napredak

Žene često obraćaju pažnju na glavne obroke, ali zanemaruju male izvore kalorija koji se ne primećuju odmah. Na primer, kašika ulja u salati ima oko 120 kalorija, dok dve kafe sa mlekom i šećerom dodaju još 150 kalorija dnevno. Male grickalice, bombone ili zaslađeni napici mogu doneti dodatnih 200 kalorija. Zbog toga ukupan dnevni unos često premaši planirani kalorijski deficit, što dovodi do stagnacije težine.

Pored toga, kvalitet sna igra veliku ulogu u kontroli telesne mase. Ako spavate manje od pet sati, vaš apetit za slatkišima i masnom hranom može porasti. Kao rezultat, sav trud oko dijete može biti poništen u samo nekoliko dana.

Praktični saveti za žene koje žele održiv napredak

Konačno, stručnjaci savetuju da se promene uvode postepeno. Dodajte doručak bogat proteinima, a zatim pratite kako se menja osećaj gladi tokom dana. Takođe, preporučuje se merenje obima struka jednom nedeljno, jer voda u organizmu može uticati na brojku na vagi. Za žene sa zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes (povišen šećer u krvi), poremećaji rada štitne žlezde ili visok krvni pritisak, važno je da plan ishrane usklade sa savetom lekara.

Na kraju, sitne navike mogu imati veliki uticaj na uspeh dijete. Pravilno izbalansiran doručak može biti prvi korak ka održivom i zdravom mršavljenju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Visoke temperature tokom leta mogu značajno smanjiti efikasnost terapije ako se lekovi ne čuvaju ispravno

Tokom letnjih meseci, mnoge žene u Srbiji primećuju da letnje vrućine mogu uticati na pravilno čuvanje lekova. Ovaj zdravstveni problem posebno pogađa žene koje svakodnevno nose terapiju u tašni, drže lekove u automobilu ili ih čuvaju kod kuće na toplim mestima. Stručnjaci ističu da visoke temperature mogu smanjiti efikasnost lekova, čak i pre isteka roka trajanja, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica. Pre svega, pravilno čuvanje lekova tokom letnjih vrućina postaje ključno za očuvanje zdravlja i sigurnosti.

Letnje vrućine mogu smanjiti bezbednost lekova

Mnoge žene nisu svesne da većina lekova, naročito oni koji se čuvaju na sobnoj temperaturi (između 15 i 30 stepeni Celzijusa), može izgubiti delotvornost kada je izložena visokim temperaturama. Na primer, lekovi ostavljeni u parkiranom automobilu ili torbi pod suncem mogu izgubiti svoja svojstva za samo nekoliko sati. Štaviše, neki lekovi postaju potpuno neefikasni ili čak štetni za upotrebu nakon izlaganja prevelikoj toploti.

Međutim, nije svaki lek jednako osetljiv na promene temperature. Pored toga, treba imati na umu da nisu svi preparati namenjeni čuvanju u frižideru. Zamrzavanje može trajno oštetiti pojedine lekove, pa je važno detaljno pročitati uputstvo i po potrebi se posavetovati sa farmaceutom.

Najosetljiviji lekovi tokom leta i praktične preporuke

Neki lekovi zahtevaju poseban oprez kada su u pitanju letnje vrućine i pravilno čuvanje lekova. Pre svega, to su insulin, tečni preparati i biološki lekovi. Ovi lekovi moraju biti uz korisnicu tokom celog dana, što povećava rizik od izlaganja temperaturama iznad preporučenih granica. S druge strane, nagle promene temperature ubrzavaju razgradnju aktivnih sastojaka. „Temperatura igra ključnu ulogu u očuvanju stabilnosti lekova“, naglašava Alex Nguyen, farmaceut.

Osim toga, poznata je zabluda da je frižider univerzalno rešenje. Zapravo, pojedini lekovi gube efikasnost i ako se zamrznu. Važno je lekove držati na hladnom, suvom i tamnom mestu, daleko od izvora toplote i svetlosti. Nikada ne ostavljajte lekove u automobilu, ni u pregradi ni u prtljažniku. Ukoliko morate da ih nosite, koristite termo-torbu, ali lek ne sme biti direktno na ledu ili uz zamrznuti uložak, osim ako proizvođač to ne preporučuje. „Lek treba zaštititi tkaninom i smestiti ga u sredinu termo-torbe“, savetuje Alex Nguyen. Na tržištu postoje praktične rashladne torbice baš za ovakve potrebe.

Gde čuvati lekove tokom leta i kako prepoznati promene

Mnoge žene lekove drže u kupatilu, ali to nije dobro mesto zbog vlage i toplote. Redovno tuširanje i kupanje povećavaju vlažnost, što može uticati na stabilnost terapije. Umesto toga, preporučuje se da lekove čuvate na hladnom, suvom i tamnom mestu, daleko od prozora i šporeta. Takođe, redovno proveravajte izgled i miris svakog leka. Ako primetite promenu boje, mirisa ili konzistencije, lek nemojte koristiti. Na kraju, svaku nedoumicu obavezno razjasnite sa farmaceutom ili lekarom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.