Umor, suva koža i glavobolja mogu biti znak da vašem telu nedostaje tečnost – evo šta savetuje dr Petrović

Tokom užurbanih dana, mnoge žene zanemare unos dovoljne količine vode, što neretko dovodi do blage ili ozbiljnije dehidratacije. Stručnjaci ističu da čak i mali deficit vode može negativno uticati na svakodnevne aktivnosti svake žene, bez obzira na godine ili navike. Najčešće su pogođene žene koje su fizički aktivne, izložene stresu ili često provode vreme napolju, posebno u toplim mesecima. Zbog toga je važno prepoznati rane simptome dehidratacije i na vreme preduzeti mere.

Najraniji signal da organizmu nedostaje voda jeste osećaj žeđi, ali on nije jedini. Tamno obojen urin, suva usta i ispucale usne često ukazuju na nedostatak tečnosti. Osim toga, žene često primete glavobolju, vrtoglavicu, izražen umor ili pad koncentracije. „Zapravo, kod dehidratacije često dolazi do razdražljivosti i smanjene sposobnosti za obavljanje svakodnevnih zadataka, čak i kada ste dovoljno spavali“, objašnjava dr Marija Petrović, specijalista opšte medicine.

Dehidratacija se odražava i na izgled kože, koja postaje suva, manje elastična i umorna. „Dehidratacija se vrlo brzo odražava na izgled kože. Osim toga, može izazvati i zatvor, jer voda igra ključnu ulogu u pravilnom varenju“, dodaje dr Petrović. Nedostatak tečnosti može dovesti i do osećaja težine u stomaku i usporene probave.

Potrebna količina vode varira u zavisnosti od uzrasta, telesne mase, fizičke aktivnosti i opšteg zdravlja, ali se preporučuje unos od 1,5 do 2 litra vode dnevno za prosečnu odraslu osobu. „Voće i povrće bogato vodom, poput krastavca, lubenice ili pomorandže, takođe doprinose unosu tečnosti“, ističe dr Petrović. Pored vode, dovoljan unos mogu obezbediti i nezaslađeni čajevi ili mleko, dok bi trebalo izbegavati napitke sa puno šećera. Pratite boju urina i osluškujte znakove koje vam telo šalje, jer dehidratacija može uticati i na vaše raspoloženje, a dovoljan unos vode je važan i za mentalno zdravlje.

Ukoliko primetite uporne tegobe poput jake glavobolje, vrtoglavice ili izrazite suvoće kože, potrebno je da se obratite lekaru. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru“, naglašava dr Petrović. Pravilna hidratacija je jednostavna, a veoma važna navika za očuvanje zdravlja i lepote svakodnevno.

Novo istraživanje otkriva kako dubok san reguliše hormone, podstiče oporavak mišića i čuva zdravlje srca kod žena svih uzrasta

Najnovija studija sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju donosi važne uvide u to koliko je dubok san značajan za žensko zdravlje. Prema rečima istraživača, vreme koje provedemo u najdubljim fazama sna presudno utiče na obnovu mišića, rad metabolizma i zaštitu srca. Ova otkrića posebno su bitna za žene koje uprkos dovoljnim satima sna osećaju umor ili se teže oporavljaju. U fazi dubokog sna dolazi do najintenzivnije regeneracije organizma. Tada mozak oslobađa hormon rasta – supstancu koja kod odraslih stimuliše obnovu mišića, kostiju i drugih tkiva, ali i ubrzava sagorevanje masnoća i stabilizuje nivo šećera u krvi. Zato žene koje redovno spavaju duboko lakše održavaju energiju, mišićnu masu i zdrav metabolizam. Naučnici su u novom istraživanju prvi put identifikovali mrežu nervnih ćelija u hipotalamusu mozga koje prate cikluse sna i precizno podstiču oslobađanje hormona rasta u pravom trenutku. Taj hormon potom šalje moždane signale koji pomažu telu da pronađe ravnotežu između sna i budnosti. Ako žena nema dovoljno dubokog sna, oslobađa se manje hormona rasta, što usporava oporavak mišića i usložnjava kontrolu šećera i masti u krvi. To povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Savremene žene često imaju narušen kvalitet sna zbog stresa, porodičnih obaveza, hormona ili noćnog rada. Ipak, stručnjaci napominju da je kvalitetan odmor neophodan za dugoročno zdravlje. Kako ističe dr. Matthew Walker, neuroznanstvenik sa Univerziteta Kalifornija: „Kada žena ne spava dovoljno duboko, telo ne može da obnovi mišiće i tkiva, a metabolizam radi sporije. To može uticati na energiju tokom dana, ali i na dugoročno zdravlje.“ On dodaje: „Vidimo da žene koje hronično loše spavaju češće imaju probleme sa težinom i šećerom u krvi“ i ističe da je san jednako važan kao i ishrana ili fizička aktivnost. Da biste poboljšale dubok san, pokušajte da odlazite u krevet u isto vreme, izbegavajte ekrane sat vremena pre spavanja, održavajte prijatnu temperaturu u sobi i ne jedite tešku hranu pred san. Redovno vežbanje tokom dana takođe pomaže. Ako problemi sa snom potraju, obavezno se konsultujte sa lekarom – jer loš san može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene tegobe. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci ističu važnost hidratacije i zaštite kože za bezbedno leto tokom terapije

Visoke temperature tokom leta mogu predstavljati poseban izazov za žene koje su trenutno na terapiji zbog raka. Hemoterapija i radioterapija često otežavaju telu da reguliše temperaturu i čine organizam sklonijim dehidraciji. Zbog toga je od izuzetne važnosti da žene na onkološkom lečenju znaju kako da efikasno brinu o sebi tokom toplih dana, kako bi izbegle dodatne komplikacije.

Onkološki tretmani utiču na ceo organizam i mogu dovesti do simptoma poput pojačanog umora, slabijeg apetita i povećane osetljivosti na sunčeve zrake. Imunitet je često oslabljen, pa visoke temperature mogu povećati rizik od infekcija ili toplotnog udara. Posebno su oprez potrebne žene koje primaju citostatike ili imunoterapiju, jer moraju pratiti svaku promenu svog zdravstvenog stanja tokom vrućina.

Letnje sunce može biti naporno i posle kratkog izlaganja, jer određeni lekovi – posebno neki citostatici – dodatno pojačavaju osetljivost kože i izazivaju veći gubitak tečnosti. Često, zbog bolesti i terapije, žene slabije osećaju žeđ, a mučnina, povraćanje ili dijareja mogu dodatno otežati dovoljan unos vode. Uz to, boravak u većim grupama ljudi leti može povećati rizik od infekcija zbog slabijeg imuniteta.

Praktični saveti za bezbedno leto počinju redovnim unosom tečnosti. Preporučuje se piti vodu u manjim gutljajima tokom celog dana, bez čekanja da se pojavi osećaj žeđi. Treba izbegavati napitke sa kofeinom i alkoholom, jer oni mogu dodatno isušiti telo. Dr Marija Petrović, onkolog, naglašava: “Redovna hidratacija je najvažnija u sprečavanju komplikacija tokom leta. Pacijentkinje treba da piju vodu čak i kada ne osećaju žeđ.”

Izlazak iz kuće savetuje se rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature prijatnije, dok bi boravak napolju između 10 i 16 časova trebalo izbegavati. Odeća treba biti lagana i široka, od prirodnih materijala, a šešir sa širokim obodom i sunčane naočare sa UV zaštitom dodatno štite kožu i oči, koje su tokom terapije posebno osetljive.

Koža žena na terapiji često je tanja i podložnija opekotinama, pa je obavezna upotreba krema sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 50) prilikom svakog izlaska napolje, bez obzira na to da li je sunčano ili oblačno. Kremu treba naneti svaka dva sata, kao i posle znojenja ili kupanja. Dr Petrović ističe: “Koža tokom terapije zahteva posebnu negu. Dobar preparat sa visokim zaštitnim faktorom može pomoći u sprečavanju opekotina.”

Na kraju, važno je da žene koje se leče od raka slušaju svoje telo. Ako se pojave znaci dehidracije, izražen umor ili opekotine, potrebno je odmah potražiti savet lekara. Za svaku promenu ili dilemu u vezi sa zdravljem, konsultujte se sa svojim lekarom.