Stručnjaci ističu da male promene u načinu života mogu značajno doprineti zdravlju žena svih uzrasta

Povodom Svetskog dana zdravlja, stručnjaci su naglasili koliko je važno da žene prepoznaju prve znake zdravstvenih problema i redovno brinu o sebi. Kardiolog prof. dr Ivana Nedeljković i psihijatar dr Jelena Popović ističu da svakodnevni izbori mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca i jačanje imuniteta, naročito u današnjem ubrzanom i stresnom životu.

Statistika pokazuje da su kardiovaskularne bolesti najčešći razlog oboljevanja i smrtnosti među ženama. Mnogi rani simptomi, poput umora, pritiska u grudima ili bola u levoj ruci, često prođu neopaženo jer ih žene pripisuju svakodnevnim obavezama ili stresu. Kako naglašava prof. dr Ivana Nedeljković: „Simptomi kardiovaskularnih bolesti kod žena mogu biti blaži i drugačiji nego kod muškaraca, zbog čega je važno da na svaku promenu obratite pažnju“. Kod žena se mogu javiti simptomi kao što su slabost, mučnina, vrtoglavica, bol u vratu, vilici ili između lopatica, umesto tipičnog bola u grudima.

Često su povišen pritisak, visok holesterol ili šećerna bolest prisutni godinama bez jasnih znakova, ali polako oštećuju krvne sudove i srce. „Mnogi poremećaji godinama ne pokazuju znake, ali vremenom oštećuju krvne sudove i srce. Zato su redovni preventivni pregledi od izuzetne važnosti”, ističe prof. dr Nedeljković.

Stres je još jedan važan faktor rizika, posebno za žene koje balansiraju između posla i porodice. Hronični stres može uzrokovati povišen pritisak, poremećaje srčanog ritma i smanjiti otpornost organizma. Dr Jelena Popović objašnjava: „Dugotrajna izloženost stresu može oslabiti imunitet i povećati rizik od raznih bolesti. Nije retko da žene češće obolevaju u periodima intenzivnog stresa, jer tada organizam ne može adekvatno da se odbrani.”

Dobra vest je da i male svakodnevne promene mogu mnogo značiti. Preporučuje se redovno kretanje prilagođeno mogućnostima, ishrana bogata povrćem, voćem i integralnim žitaricama, ograničen unos soli i šećera, kao i prestanak pušenja. Podjednako je važno pronaći vreme za odmor i kvalitetan san. „Preventiva počinje svakog dana: slušajte svoje telo, ne ignorišite simptome i ne odlažite odlazak kod lekara”, poručuje prof. dr Ivana Nedeljković.

Ukoliko primetite bilo kakve tegobe vezane za srce ili zdravlje generalno, ne odlažite i obavezno se obratite svom lekaru za savet i detaljnu procenu.

Period posta donosi detoksikaciju, jačanje imuniteta i mentalnu stabilnost ženama svih uzrasta

Vaskršnji post, koji u 2026. godini traje od 23. februara do 11. aprila, predstavlja priliku za žene svih generacija da kroz promene u ishrani poboljšaju svoje zdravlje i steknu bolji osećaj mentalne ravnoteže. Tokom 48 dana, vernice se odriču namirnica životinjskog porekla, što može doneti brojne korisne efekte na organizam i psihu. Ovakav režim ishrane podrazumeva povećan unos povrća, voća, mahunarki i žitarica, uz minimalnu količinu zasićenih masti i industrijski prerađene hrane. Kao rezultat, može se smanjiti nivo holesterola, olakšati varenje i ojačati imunitet. Za žene koje su često izložene svakodnevnom stresu i brojnim obavezama, promena ishrane u ovom periodu može pomoći u prevenciji hroničnih bolesti i doneti osveženje. Specijalista interne medicine dr Marija Petrović naglašava: “Umereni i pažljivo isplaniran post može pomoći ženama da regulišu telesnu težinu, podignu nivo energije i poboljšaju raspoloženje. Preporuka je da se obavezno obrati pažnja na dovoljan unos proteina iz biljnih izvora, kao što su pasulj, leblebije i tofu.” Pored fizičkih koristi, post može pozitivno uticati i na mentalno zdravlje. Svesno odricanje i disciplina često pomažu u jačanju samopouzdanja i osećaju unutrašnje smirenosti. Za žene koje su pod stresom, period posta može biti vreme introspekcije i jačanja otpornosti na izazove. Ipak, važno je znati da post nije pogodan za svaku ženu – trudnice, dojilje, mlade devojke u fazi rasta i žene sa određenim zdravstvenim stanjima treba da se konsultuju sa lekarom pre početka posta. Praktični saveti uključuju planiranje obroka unapred kako bi se izbegao osećaj iscrpljenosti, biranje integralnih žitarica, orašastih plodova i povrća bogatog vlaknima, kao i izbegavanje prevelike upotrebe belog hleba i prerađenih biljnih proizvoda. Redovan unos vode i fizička aktivnost, makar u obliku šetnje, takođe su važni. Dr Petrović ističe: “Za dugoročno zdravlje, najvažnije je da post ne bude samo privremena restrikcija, već prilika da se usvoje dobre navike koje ostaju i nakon praznika.” Ako razmišljate o postu, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom, naročito ukoliko imate hronične bolesti ili poseban režim ishrane. Pravilno sproveden post može biti važan korak ka boljem opštem zdravlju i psihičkoj stabilnosti. Za tačne preporuke i dijagnozu, obratite se svom lekaru.

Godišnja laboratorijska kontrola pomaže ženama da na vreme prepoznaju rizike i očuvaju vitalnost u svim fazama života

Preventivno vađenje krvi preporučuje se ženama u svim životnim dobima, jer je to najjednostavniji način za rano otkrivanje potencijalnih zdravstvenih problema. Iako mnoge žene odlaze na analize tek kada se pojave tegobe, stručnjaci naglašavaju da redovni, godišnji pregledi mogu sprečiti ozbiljna oboljenja i značajno poboljšati kvalitet života.

Krvna slika predstavlja osnovnu procenu zdravlja organizma. Posebno su važni parametri poput hemoglobina i hematokrita, jer mogu ukazivati na prisustvo anemije – čestog problema kod žena, naročito u reproduktivnom periodu. Kompletna krvna slika otkriva i prve znakove infekcija ili upalnih procesa, čak i u odsustvu simptoma.

Praćenje lipidnog statusa, odnosno nivoa holesterola i triglicerida, ključno je za procenu rizika od srčanih oboljenja. Povišen LDL ili snižen HDL holesterol često su povezani sa životnim navikama i ishranom. Redovne provere ovih vrednosti olakšavaju pravovremenu promenu navika, što je od posebnog značaja za žene koje su u menopauzi, kada raste rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Merenje glukoze u krvi je važno za rano otkrivanje dijabetesa tipa 2 i drugih poremećaja metabolizma šećera. Pravovremeno reagovanje može sprečiti komplikacije poput oštećenja vida, bubrega ili nerava.

Procena funkcije jetre i bubrega vrši se analizom enzima (ALT, AST) i parametara kao što su kreatinin i urea. Ovi pokazatelji otkrivaju koliko dobro organi eliminišu toksine i održavaju ravnotežu u telu, što je izuzetno važno kod žena koje koriste određene lekove ili su izložene pojačanom stresu.

Minerali i elektroliti – kalijum, natrijum i kalcijum – neophodni su za pravilan rad srca i mišića. Promene u njihovim vrednostima mogu biti rezultat hormonskih oscilacija, trudnoće ili specifične ishrane, pa je redovna kontrola preporučljiva.

Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine: “Jednostavna laboratorijska analiza može biti prvi korak ka ranom otkrivanju zdravstvenih problema. Redovna kontrola krvi je investicija u dugoročno zdravlje i kvalitet života.”

Stručnjaci savetuju ženama da rade analize krvi jednom godišnje, a češće ukoliko imaju hronične bolesti, uzimaju terapiju ili prolaze kroz periode hormonskih promena, kao što su trudnoća ili menopauza. Za tačnu interpretaciju rezultata i savet, obavezno se konsultujte sa svojim izabranim lekarom.