Rano otkrivanje karcinoma dojke i pravovremena analiza značajno povećavaju šanse za uspešno lečenje
Svake godine u Srbiji mnoge žene čuju dijagnozu in situ karcinom dojke ili invazivni rak. Pre svega, važno je znati da in situ karcinom dojke i invazivni rak nisu isto. Ove dijagnoze zahtevaju različit pristup i plan lečenja, a tačna analiza je ključ za pravilan izbor terapije.
Najčešće se ovi oblici raka otkrivaju tokom redovnih pregleda u domovima zdravlja širom zemlje. Međutim, mnoge žene nisu sigurne šta znači kada im lekar saopšti ovu vest. Takođe, brojke pokazuju da duktalni karcinom in situ (DCIS) čini oko 20% svih novootkrivenih slučajeva raka dojke. Zbog toga, jasno razumevanje razlika i značaja pravovremene dijagnoze može biti presudno za oporavak.
Šta znači in situ karcinom dojke i kako ga prepoznati
In situ karcinom dojke (DCIS ili LCIS) označava da su maligne ćelije ograničene na mlečne kanale ili režnjeve dojke. Još nisu probile prirodnu barijeru, takozvanu bazalnu membranu. Na taj način, bolest se nalazi u najranijoj fazi. Iako se ne širi na okolno tkivo, ovakav oblik raka ne treba zanemariti. Zapravo, ako se ne otkrije na vreme, može preći u invazivni rak.
Najčešći tip je duktalni karcinom in situ (DCIS). Otkriva se kod žena svih životnih doba, najčešće mamografijom. Na snimcima se prepoznaje po malim nakupinama kalcijuma, poznatim kao mikrokalcifikacije. S druge strane, lobularni karcinom in situ (LCIS) se otkriva ređe, često slučajno tokom drugih analiza. LCIS ne stvara promene vidljive na mamografiji i češće pogađa žene pre menopauze. Ipak, pokazuje povećan rizik od razvoja invazivnog karcinoma u narednim godinama. Dugoročna istraživanja ukazuju da oko 15% žena sa potvrđenim LCIS-om može razviti invazivni rak u periodu od 15 do 20 godina.
Imunohistohemijska analiza i značaj precizne dijagnoze
Definitivna dijagnoza karcinoma dojke zavisi od imunohistohemijske analize. Ova metoda koristi posebna bojenja za identifikaciju specifičnih proteina na ćelijama tumora. Na taj način lekari određuju vrstu tumora, njegov stepen agresivnosti i osetljivost na terapiju.
Dr Danica Jovanović, specijalista onkologije, objašnjava: „Rano otkrivanje in situ karcinoma dojke donosi izuzetno dobre prognoze. Više od 98 odsto žena sa DCIS-om živo je deset godina nakon dijagnoze.“
Pored toga, rezultat imunohistohemijske analize pomaže timu lekara da izabere najefikasniji vid terapije i proceni rizik od ponovnog pojavljivanja bolesti. Što se dijagnoza postavi ranije, veće su šanse za uspešan oporavak.
Redovni pregledi i preporuke za žene svih uzrasta
Redovan ultrazvuk i mamografija ostaju najvažniji alati za rano otkrivanje promena u dojkama. Osim toga, žene treba da obrate pažnju na promene kao što su iscedak iz bradavica ili pojava čvorića. Ukoliko primetite bilo kakvu sumnju, odmah se obratite lekaru.
Žene sa LCIS dijagnozom treba da budu pod redovnim nadzorom, jer iako nije pravi rak, povećava rizik u budućnosti. Ipak, zahvaljujući savremenim metodama dijagnostike i terapije, većina žena ima odlične šanse za oporavak.
Konačno, pravovremeno prepoznavanje razlike između in situ karcinoma dojke i invazivnog raka omogućava ženama i lekarima da zajedno pronađu najbolje rešenje.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
