Povišen holesterol često nema simptome, a rizik za srce povećavaju i genetika i način života
Mnoge žene misle da holesterol zahteva pažnju samo kod osoba koje imaju višak kilograma ili se ne hrane zdravo, ali istina je da povišene vrednosti mogu pogoditi svakoga, bez obzira na telesnu masu ili životne navike. U Srbiji, kao i širom sveta, visok holesterol predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova, koje su najčešći uzrok smrti kod žena. Problem dodatno otežava činjenica da holesterol ne izaziva nikakve simptome, tako da se može otkriti isključivo analizom krvi.
Kada se govori o holesterolu, postoji mnogo pogrešnih uverenja. Često se smatra da svaka masnoća iz hrane ima negativan uticaj ili da su jaja glavni uzročnik visokog holesterola. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je stvarnost znatno složenija. Jedna od čestih zabluda je mišljenje da je sav holesterol štetan, iako je našem organizmu potreban za izgradnju ćelijskih membrana, sintezu vitamina D i hormona. Problem nastaje kada nivo LDL (lošeg) holesterola poraste, jer se tada taloži na krvnim sudovima. Suprotno tome, HDL (dobar) holesterol ima zaštitnu funkciju i pomaže u uklanjanju viška masnoća iz organizma.
Mnoge žene ne rade redovno laboratorijske analize, jer visok holesterol ne pokazuje nikakve tegobe. Kako objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije: “Bez holesterola ne možemo da živimo. On je važna gradivna materija od koje zidamo svoj organizam. Priroda je već uredila da ga većinski stvaramo sami, nema potrebe da ga unosimo u tolikim količinama. Vrlo je lako da se holesterol povisi, a problem je što on ne daje apsolutno nikakve tegobe, ma koliko da je njegov nivo povišen. Ne postoji ni jedan jedini simptom. Kako ćete znati koliki vam je taj loš (LDL) holesterol? Jednostavno, tako što ćete otići do laboratorije i uraditi vrlo jednostavnu analizu.”
Na nivo holesterola utiču brojni faktori, ne samo ishrana. Zasićene masti iz crvenog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda i industrijskih prerađevina više povećavaju LDL holesterol od holesterola iz jaja. Genetika i hormonske promene, posebno u menopauzi, takođe mogu doprineti povišenju vrednosti.
Za očuvanje zdravog nivoa holesterola, važno je redovno proveravati vrednosti u krvi, posebno ako postoji porodična istorija srčanih bolesti. Umereno konzumiranje jaja je dozvoljeno, dok je preporučljivo ograničiti unos zasićenih masti i birati zdrave izvore kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke. Fizička aktivnost, nepušenje i održavanje zdrave telesne mase dodatno pomažu u snižavanju lošeg holesterola. Ako dobijete terapiju od lekara, pridržavajte se preporuka. Najvažnije je da svaka žena bude svesna da holesterol nije samo pitanje ishrane, već celokupnog zdravlja organizma. Za pravu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.
