Nova istraživanja otkrivaju koliko je praćenje šećera u krvi i pulsa ključno za prevenciju bolesti kod žena

Povodom Svetskog dana zdravlja, nedavno istraživanje među ženama uzrasta od 30 do 65 godina u Srbiji ukazuje na nisku informisanost o predijabetesu i važnosti praćenja pulsa u mirovanju. Rezultati pokazuju da čak 40% ispitanih žena nikada nije čulo za predijabetes, dok više od polovine ne meri redovno svoj puls – dve navike koje su presudne za prevenciju ozbiljnih zdravstvenih problema.

Predijabetes označava povišen nivo šećera u krvi, ali ne dovoljno visok za dijagnozu dijabetesa tipa 2. Ova faza često ne daje simptome, pa može ostati neprimećena bez laboratorijskih analiza. Tipične vrednosti šećera između 5,6 i 6,0 mmol/L ili HbA1c od 5,7 do 6,4 odsto ukazuju na predijabetes. “Predijabetes je važan signal koji nam daje priliku da promenimo navike i sprečimo razvoj dijabetesa i njegovih komplikacija kao što su bolesti srca i oštećenje vida”, naglašava prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog.

Žene su izložene dodatnim rizicima zbog hormonskih promena, stresa, gojaznosti ili sindroma policističnih jajnika. Prema istraživanju, trećina žena svakodnevno trpi stres, što dodatno utiče na nivo šećera u krvi. Iako su svesne značaja fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, 25% ispitanica i dalje puši, a trećina nema naviku redovnog vežbanja.

Praćenje pulsa u mirovanju je jednako važno. Normalan puls za odrasle žene kreće se između 60 i 80 otkucaja u minuti. Ipak, skoro polovina žena retko ili nikada ne meri svoj puls, iako je to jednostavan način da se otkriju rani znaci srčanih problema. Udruženje kardiologa savetuje: “Ako primetite da vam je puls u mirovanju često iznad 80 otkucaja u minutu, posebno uz povišen pritisak, važno je da se obratite svom lekaru na vreme”.

Zdrav način života može znatno smanjiti rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja. Stručnjaci preporučuju redovno merenje šećera u krvi, posebno ženama starijim od 35 godina ili onima sa dodatnim faktorima rizika. Preporučuje se i više fizičke aktivnosti, smanjenje telesne težine za 5 do 10 odsto i uvođenje uravnotežene ishrane bogate povrćem i vlaknima. U određenim slučajevima, lekar može savetovati dodatne testove ili terapiju.

Tačna dijagnoza i savet stručnjaka su neophodni za pravovremenu prevenciju. Briga o zdravlju na vreme može unaprediti kvalitet života svake žene.

Prvi simptomi srčanih problema kod žena često su neupadljivi, a pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne posledice.

Srčane bolesti su jedan od najčešćih uzroka zdravstvenih problema kod žena svih godina, a rano prepoznavanje simptoma može biti presudno za sprečavanje komplikacija. Prema profesorki dr Snežani Bašić, internisti kardiologu, posebno je važno obratiti pažnju na signale koje srce šalje, naročito u periodu menopauze i posle 50. godine, kada se rizik povećava.

Najvažniji faktori rizika za oslabljeno srce uključuju visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, dijabetes, gojaznost, hronični stres i nedovoljnu fizičku aktivnost. Dr Bašić napominje da žene često umor, kratak dah ili lupanje srca pripisuju stresu i svakodnevnoj iscrpljenosti, iako ovi simptomi mogu ukazivati na početnu slabost srca.

Tipični simptomi na koje bi žene trebalo da obrate pažnju su: otežano disanje tokom fizičkog napora, oticanje nogu i zglobova, česte vrtoglavice ili osećaj slabosti, nepravilni otkucaji srca (aritmije) ili ubrzan puls (tahikardija), kao i bol ili pritisak u grudima. Dr Bašić ističe: “Važno je da svaka žena poznaje svoje telo i ne ignoriše simptome, čak i ako deluju blago. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljnije probleme.”

Zahvaljujući savremenim dijagnostičkim metodama, danas je moguće na vreme prepoznati srčane bolesti i uspešnije ih lečiti. Osim redovnih pregleda kod kardiologa, preporučuje se praćenje krvnog pritiska, analiza masnoća u krvi i zdrav način života.

Za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti preporučuje se svakodnevno kretanje, uravnotežena ishrana sa što manje zasićenih masti i soli, kao i izbegavanje pušenja. Kontrola stresa i dovoljno vremena za odmor su takođe od ključnog značaja. Dr Bašić savetuje: “Male promene, poput redovnog šetanja ili zamene nezdravih grickalica voćem, mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca.”

Na kraju, kako ističe dr Bašić, srce nije samo organ – ono u sebi čuva i naše emocije. Zato su podrška porodice, razgovor i međusobno razumevanje jednako važni za zdravlje. Ako primetite bilo kakve tegobe, obavezno se obratite lekaru kako biste dobili tačnu dijagnozu i pravi savet.

Kardiolozi savetuju kratku popodnevnu šetnju kao moćan način za smanjenje stresa i regulaciju šećera u krvi

Dugotrajno sedenje, posebno kod žena koje rade ili su izložene svakodnevnom stresu, može značajno povećati rizik od srčanih oboljenja. Na sreću, stručnjaci ističu da i mala promena u rutini – poput kratke šetnje nakon ručka – može doneti velike koristi za zdravlje srca. Srčana oboljenja su i dalje jedan od vodećih uzroka zdravstvenih problema kod žena svih godina, a nedavna istraživanja pokazuju da produženo sedenje može dovesti do nakupljanja plaka u arterijama i povećanja krvnog pritiska. Kardiolog dr Srihari S. Naidu naglašava: „Način na koji organizujemo dan direktno utiče na naše zdravlje, uključujući i ishranu, fizičku aktivnost i nivo stresa.“

Čak i šetnja od pet minuta posle obroka donosi brojne benefite. Dr Bredli Server objašnjava: „Redovno hodanje poboljšava cirkulaciju, podstiče protok krvi kroz mozak i čisti krvne sudove.“ Posebno je važno kretanje odmah nakon jela, jer tada mišići efikasnije koriste glukozu iz hrane, što pomaže u stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Ovo je od posebnog značaja za žene koje imaju povećan rizik od dijabetesa tipa 2.

Šetnja ne donosi samo fizičko olakšanje, već pomaže i mentalnom zdravlju. Dr Lars Sondergard ističe: „Šetnja pokreće procese opuštanja u telu, snižava nivo hormona stresa i dugoročno štiti srce.“ Uz to, boravak na dnevnom svetlu i svežem vazduhu pozitivno utiče na raspoloženje i koncentraciju.

Za one koje rade od kuće, provode vreme za računarom ili u kancelariji, pet minuta šetnje nakon nekoliko sati sedenja može biti presudno. Dr Naidu dodaje da fizička aktivnost smanjuje potrebu za nepotrebnim grickalicama, što pomaže i u održavanju zdrave telesne mase.

Stručnjaci savetuju da nije potrebno vežbati satima niti ići u teretanu – dovoljna je kratka pauza uz udobnu obuću i šetnja oko zgrade ili kvarta. Ova mala navika može dugoročno poboljšati zdravlje srca i opšte blagostanje. Za preciznu dijagnozu i savete uvek se konsultujte sa lekarom.