Velika studija otkriva da svakodnevni izbori imaju veći uticaj na zdravlje žena od genetike

Novo opsežno istraživanje iz Velike Britanije donosi važne informacije za žene koje brinu o zdravlju i starenju. Naučnici sa Harvard/MGH Centra za genomiku i zdravlje analizirali su podatke pola miliona osoba. Glavni cilj bio je da utvrde koliko životne navike i okruženje utiču na starenje u poređenju sa genetikom. Rezultati jasno pokazuju da nove navike mogu usporiti starenje više od naslednih gena. Zbog toga je promena svakodnevnih izbora važnija nego što se ranije mislilo. Istraživanje je obuhvatilo 165 faktora iz svakodnevnog života i 22 bolesti koje se često javljaju sa godinama. Pre svega, žene koje žele da preduprede zdravstvene probleme sada znaju da okruženje i navike objašnjavaju čak 17 odsto rizika od smrti. S druge strane, uticaj naslednih gena iznosi manje od 2 odsto.

Životne navike više utiču na starenje od genetike kod žena

Međutim, istraživači su otkrili da navike poput ishrane, aktivnosti, kvaliteta sna i izloženosti štetnim materijama imaju ogroman značaj za biološko starenje. Osim toga, okruženje — uključujući zagađenje i stres — ima veći uticaj nego što su mnogi pretpostavljali. Na taj način, žene dobijaju više kontrole nad svojim zdravljem nego što su ranije imale. Dr Cornelia van Duijn, profesorka sa Univerziteta Oksford, ističe: „Životne navike više utiču na starenje od genetike. Ekološki faktori objašnjavaju 17 odsto varijacija u riziku od smrti, dok geni čine manje od 2 odsto.”

Praktične posledice za zdravlje žena

Zapravo, ove informacije donose ohrabrenje za žene koje su zabrinute zbog porodične istorije bolesti. Ako neko u porodici ima dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili kardiovaskularne probleme, ipak postoji mnogo prostora za pozitivne promene. Pored toga, male izmene u svakodnevici mogu znatno poboljšati kvalitet i dužinu života. „Naše okruženje i izbori koje pravimo svakog dana imaju daleko veći uticaj nego što se dugo smatralo“, naglašava dr M. Austin Argentieri iz Harvard/MGH Centra. On savetuje žene da mogu smanjiti rizik od bolesti promenom navika.

Kako uvesti nove navike koje usporavaju starenje

Kao rezultat, stručnjaci preporučuju uravnoteženu ishranu, redovno kretanje i dobar san. Takođe, izbegavanje duvanskog dima i zagađenja može dodatno smanjiti rizik od bolesti. Međutim, svaka žena treba da se posavetuje sa svojim lekarom, pogotovo ako već ima hronične bolesti ili koristi terapiju. Na kraju, razgovor sa lekarom može pomoći u izboru najboljih preventivnih strategija. Male promene u načinu života mogu doneti velike koristi za zdravlje i usporiti proces starenja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Popularni peptidi privlače pažnju žena, ali stručnjaci upozoravaju na nepoznate rizike i potrebu za oprezom

Američka agencija za hranu i lekove, FDA, razmatra mogućnost da šest peptida postanu legalni za upotrebu u Sjedinjenim Državama. Ove supstance su poslednjih godina postale veoma popularne među ženama koje žele brži oporavak, usporavanje starenja i poboljšanje metabolizma. Ipak, stručnjaci napominju da su naučni dokazi o njihovoj efikasnosti i bezbednosti i dalje ograničeni. Zbog toga mnoge žene sa pažnjom prate odluku, nadajući se jasnijim smernicama.

Pomenuti peptidi su BPC-157, TB-500, KPV, MOTS-c, Semax i Epitalon. Oni se trenutno ne smatraju registrovanim lekovima, niti su odobreni za širu primenu. Ipak, zbog velike prisutnosti na društvenim mrežama i internetu, žene ih lako mogu nabaviti, često bez stručnog nadzora.

Zašto su peptidi privukli pažnju žena i šta donosi odluka FDA

Takođe, rastuća popularnost peptida među influenserkama i sportistima dodatno utiče na njihovu vidljivost. Mnoge žene ih koriste u nadi da će brže oporaviti mišiće, smanjiti upale ili usporiti starenje. Međutim, FDA je istakla da još nema dovoljno kliničkih studija koje bi potvrdile ove benefite. Savetodavni odbor FDA preporučio je da se ovih šest peptida nađu na listi supstanci koje apoteke mogu koristiti za izradu individualnih preparata. Proces odobravanja može potrajati više od godinu dana, pa žene moraju biti strpljive i pažljive.

U međuvremenu, deo stručnjaka upozorava na rizike. „Postoji bojazan da regulatorne odluke više prate tržišnu potražnju nego čvrste naučne dokaze“, izjavila je dr Elizabet Rebelo, lekarka iz poznatog medicinskog centra iz Teksasa. Ona je naglasila da bez jasnih dokaza o bezbednosti i koristi, svaka upotreba peptida nosi nepoznate rizike.

Najčešći peptidi i moguće koristi za žene

Najpoznatiji među njima je BPC-157, izolovan iz želudačnog soka čoveka. Promoviše se kao sredstvo za brže zarastanje tkiva, oporavak od povreda i podršku varenju. Ipak, nema dovoljno nezavisnih istraživanja koja potvrđuju ove tvrdnje. Osim toga, TB-500 i KPV često se koriste za regeneraciju organizma, dok se MOTS-c, Semax i Epitalon navode kao pomoć za energiju, mentalnu jasnoću i produženje životnog veka.

Nažalost, većina studija o ovim peptidima sprovodi se u laboratorijskim uslovima, a rezultati na ljudima su ograničeni. Štaviše, trenutna dostupnost na internetu podstiče žene da ih nabavljaju bez kontrole kvaliteta, što može povećati rizik od neželjenih efekata. Zbog toga deo stručnjaka podržava regulisanje tržišta, smatrajući da je kontrolisana upotreba pod nadzorom lekara bolja od neregulisane kupovine.

Praktične preporuke ženama koje razmišljaju o peptidima

Konačna odluka FDA može doneti promene, ali žene bi trebalo da budu oprezne dok čekaju zvanične preporuke. Pre svega, važno je znati da nijedan peptid ne može zameniti zdrav način života, uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Osim toga, žene koje se interesuju za korišćenje peptida treba uvek da se konsultuju sa lekarom pre bilo kakve upotrebe. Na kraju, iako se odluka FDA odnosi na Sjedinjene Države, ovakvi trendovi brzo stižu i do Srbije. Zbog toga je informisanost ključna za očuvanje zdravlja i sigurnosti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Posle napornog radnog dana mnogi se osećaju iscrpljeno, napeto i bez energije. Rokovi, sastanci i brojne obaveze mogu ostaviti trag, pa nije neobično da se stres prenese i u vreme koje bi trebalo da bude namenjeno odmoru. Dobra vest je da nekoliko jednostavnih navika može pomoći da se telo i um lakše opuste.

Napravite kratku pauzu između posla i privatnog vremena

Ako radite od kuće ili se tek vraćate sa posla, odvojite desetak minuta za „prelaz“. Kratka šetnja, presvlačenje ili nekoliko minuta u tišini mogu pomoći da napravite jasnu razliku između poslovnih obaveza i slobodnog vremena.

Pokrenite telo

Ne morate odmah na intenzivan trening. Dovoljno je 20 do 30 minuta lagane šetnje, vožnje bicikla ili istezanja. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina, hormona koji doprinose boljem raspoloženju i smanjenju osećaja stresa.

Ograničite vreme pred ekranima

Posle celog dana provedenog uz računar ili telefon, dodatni sati na društvenim mrežama mogu povećati mentalni umor. Pokušajte da deo večeri provedete bez ekrana i posvetite se aktivnostima koje vas opuštaju.

Obratite pažnju na disanje

Nekoliko minuta sporog i dubokog disanja može pomoći da se organizam smiri. Udahnite kroz nos, zadržite dah nekoliko sekundi, a zatim polako izdahnite kroz usta. Ovu vežbu možete ponoviti nekoliko puta.

Razgovarajte sa bliskim ljudima

Podeliti utiske sa partnerom, članom porodice ili prijateljem često može biti korisno. Razgovor može pomoći da lakše sagledate situaciju i smanjite osećaj opterećenosti.

Ne preskačite kvalitetan san

Dovoljno sna jedan je od najvažnijih faktora za oporavak organizma. Stručnjaci preporučuju da odrasli uglavnom spavaju između sedam i devet sati tokom noći kako bi telo i mozak imali dovoljno vremena za regeneraciju.

Pronađite aktivnost koja vas ispunjava

Čitanje, slušanje muzike, baštovanstvo, kuvanje ili neki hobi mogu biti odličan način da skrenete misli sa poslovnih obaveza. Aktivnosti koje vas raduju doprinose osećaju zadovoljstva i lakšem opuštanju.

Stres je sastavni deo svakodnevnog života i nije ga moguće potpuno izbeći. Ipak, uz nekoliko zdravih navika moguće je ublažiti njegove posledice i kvalitetnije provoditi vreme nakon posla. Ako osećaj stresa traje dugo, postane veoma intenzivan ili počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, korisno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.