Poznata glumica otkriva svoju rutinu ishrane, fizičke aktivnosti i balansiranog života za dugotrajno zdravlje

Velška glumica Ketrin Zita Džouns, poznata po svojoj vitkoj figuri i sjajnoj koži i nakon 55. godine, podelila je sa javnošću kako održava vitalnost i negovan izgled. Njena iskustva su inspiracija ženama koje žele da zadrže energiju i dobro zdravlje tokom godina. Ketrin kao osnovu svog svakodnevnog režima ističe umerenost: uživa u omiljenim jelima, ali vodi računa o balansu i ne preskače obroke. Kako sama kaže: “Ne preskačem nijedan obrok”, dodajući da sebi povremeno priušti „slatki greh“, posebno tokom vikenda kada sa porodicom uživa u izdašnijem doručku ili desertu. Ovaj pristup pomaže joj da izbegne osećaj krivice zbog hrane i olakšava dugoročno usvajanje zdravih navika.

Njen dan počinje rano uz šetnju sa psom i šolju kafe, što joj daje energiju za aktivan početak. Doručak je obavezan deo njene rutine, a izbor zavisi od godišnjeg doba: zimi preferira ovsenu kašu sa voćem, dok leti bira laganiji obrok poput jogurta sa žitaricama i bobičastim voćem. Vikendom uživa u porodičnim doručcima koji često uključuju tradicionalne britanske specijalitete, pokazujući da uživanje u hrani može biti deo zdravog stila života.

Za glavne obroke bira grilovanu piletinu ili ribu uz povrće i salatu, a povremeno se počasti domaćim kolačima ili sladoledom, ali sve umereno. Večera je obično oko 20 sati, sa porodicom, i tada su na stolu jela poput file minjona sa povrćem ili karfiola sa sirom.

Osim ishrane, Ketrin naglašava važnost fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna, boravka u prirodi i izbegavanja stresa. Prema njenim rečima: “Kada pronađete balans između tela, duha i lica, održavanje zdravlja postaje rutina.” Ovakav pristup može biti koristan ženama svih uzrasta, jer povezuje pravilnu ishranu, aktivnost i mentalno zdravlje.

Za one koje žele da usvoje slične navike, savetuje se da ne preskaču obroke, biraju sezonske i raznovrsne namirnice i povremeno uživaju u omiljenoj hrani bez griže savesti. Ako imate posebne zdravstvene potrebe, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom za personalizovane savete.

Umor, otoci i promene u mokrenju mogu biti prvi znaci bubrežne insuficijencije – rana dijagnoza je ključna za žene sa hroničnim bolestima

Bubrežna slabost, odnosno smanjena funkcija bubrega u eliminaciji štetnih materija iz organizma, ozbiljan je zdravstveni problem koji može uticati na žene svih godina, a naročito su u riziku one sa dijabetesom, povišenim pritiskom ili nasleđem bolesti bubrega. Pravovremeno prepoznavanje simptoma ima veliku ulogu u sprečavanju komplikacija i efikasnom lečenju.

Bubrezi osim što uklanjaju toksine i višak vode, održavaju ravnotežu minerala, regulišu krvni pritisak i podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Kada dođe do njihovog oštećenja, toksini ostaju u krvi, što može narušiti opšte zdravstveno stanje i izazvati razne simptome koje žene često ne prepoznaju na vreme.

Jedan od najranijih simptoma je stalni osećaj umora, čak i nakon odmora, jer nakupljeni toksini utiču na energiju tela i svakodnevne aktivnosti postaju naporne. Znakovi koji takođe mogu ukazivati na problem su otežano mokrenje, učestalo mokrenje tokom noći, promenjena boja ili penasta mokraća, kao i prisustvo krvi u urinu. Neke žene osećaju bol ili neprijatnost prilikom mokrenja.

Oticanje nogu, članaka, šaka ili lica je posledica zadržavanja tečnosti i može ograničiti pokretljivost ili stvoriti osećaj težine. “Zadržavanje vode u organizmu, koje dovodi do otoka, može biti prvi vidljivi znak da bubrezi ne rade kako treba”, istakao je dr Alan Benvenisty. Kako bolest napreduje, može se javiti i otežano disanje, posebno tokom fizičke aktivnosti ili ležanja, zbog nakupljene tečnosti u plućima.

Povišen krvni pritisak je još jedan simptom koji ne treba ignorisati, jer oštećeni bubrezi više ne mogu da ga regulišu. Žene mogu primetiti i mučninu, smanjen apetit i nenamerni gubitak telesne mase.

Rana dijagnoza je naročito važna za žene sa dijabetesom, hipertenzijom ili genetskom predispozicijom. “Jednostavne analize krvi i urina mogu otkriti poremećaje u radu bubrega mnogo pre pojave ozbiljnih komplikacija”, naglašava dr Benvenisty. Studije pokazuju da čak i blaga oštećenja bubrega povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Za očuvanje zdravlja bubrega, preporučuje se redovno obavljanje preventivnih pregleda, kontrola krvnog pritiska i šećera, kao i uravnotežena ishrana i dovoljan unos tečnosti. Ukoliko primetite neki od navedenih simptoma, važno je da se obratite lekaru radi blagovremene dijagnostike i stručnog saveta.

Za tačnu dijagnozu i preporuku, konsultujte se sa svojim lekarom.

Studija Univerziteta Kolorado ukazuje na potencijalne rizike po krvne sudove, ali su potrebna dalja istraživanja

Eritritol, popularni veštački zaslađivač koji se često nalazi u bezšećernim proizvodima, ponovo je u centru pažnje zbog novih naučnih saznanja. Nedavno sprovedena studija na Univerzitetu Kolorado u Boulderu, objavljena u aprilu 2026. godine, sugeriše da konzumacija eritritola može biti povezana sa povećanim rizikom od problema sa krvnim sudovima, uključujući i šlog. Istraživanje je obuhvatilo laboratorijske analize ćelija koje su pokazale moguće promene povezane sa većom verovatnoćom nastanka šloga. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je neophodno sprovesti dodatna istraživanja na ljudima pre nego što se donesu konačne preporuke o upotrebi ovog zaslađivača.

Eritritol je šećerni alkohol koji je poslednjih godina postao izuzetno popularan kao zamena za šećer, zahvaljujući nižoj kalorijskoj vrednosti i minimalnom uticaju na nivo šećera u krvi. Najčešće se nalazi u bezšećernim napicima, proteinskim pločicama i sladoledima sa smanjenim brojem kalorija. Ovi proizvodi su posebno traženi među ženama koje vode računa o ishrani i kontroli telesne težine.

Nutricionistkinja Džesika Kording ističe da je eritritol postao čest izbor kao alternativa starijim vrstama zaslađivača. “Koristi se jer obezbeđuje manje kalorija i ne podiže nivo šećera u krvi kao običan šećer”, objašnjava ona. Međutim, nova otkrića o mogućem uticaju na zdravlje krvnih sudova zahtevaju dodatnu pažnju i dalja ispitivanja.

Kardiolog dr Čeng-Han Čen naglašava važnost ovih rezultata, ali upozorava: “Ovakvi nalazi su važni, ali potrebno je da budu potvrđeni na većim i raznovrsnijim uzorcima ljudi pre nego što promenimo preporuke o upotrebi eritritola.” Neurolog dr Kliford Segil dodaje: “Važno je da žene budu informisane, ali i da shvate da laboratorijska istraživanja ne znače automatski i isti efekat u svakodnevnom životu.”

Ženama koje žele da smanje unos šećera savetuje se da obrate pažnju na količinu i učestalost konzumacije proizvoda sa veštačkim zaslađivačima, ali i da ne donose nagle odluke bez konsultacije sa lekarom ili nutricionistom. Posebno je važno da osobe sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti prate ishranu i preporuke stručnjaka.

Ukoliko imate dileme oko upotrebe zaslađivača ili ste zabrinuti za svoje zdravlje, preporučuje se da potražite savet lekara ili nutricioniste koji će dati individualne preporuke.