Praktične navike i saveti dr Dragane Dabović za očuvanje zdravlja srca i života bez straha posle infarkta

Infarkt miokarda je ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa i žene i muškarce, ali podaci pokazuju da sve više žena u Srbiji doživljava srčani udar. Svakog dana između 40 i 50 ljudi pretrpi infarkt, a bolesti srca su najčešći uzrok smrti u zemlji. Iako je strah posle ovakvog događaja razumljiv, dr Dragana Dabović, internista u subspecijalizaciji kardiologije, ističe da žene ne bi trebalo da vode život u stalnom strahu nakon infarkta. Uz adekvatnu brigu i promene navika, moguće je nastaviti sa ispunjenim i zdravim životom.

Najznačajniji faktori rizika za srčani udar kod žena su povišen krvni pritisak (hipertenzija), visok nivo šećera i masnoća u krvi, pušenje, gojaznost i fizička neaktivnost. Često ove tegobe ne daju jasne simptome, pa mnoge žene ne shvataju da su izložene riziku dok se ne pojave ozbiljne komplikacije. Dr Dabović posebno napominje da se kod mnogo žena dijabetes otkrije tek nakon što dožive infarkt, što dodatno komplikuje oporavak i lečenje.

“Gojaznost i hipertenzija su sve češći među mladim ženama, što dodatno povećava rizik od infarkta i može dovesti do oštećenja bubrega i krvnih sudova u oku,” objašnjava dr Dabović. Dodaje i da dugotrajno visok krvni pritisak može narušiti i najsitnije krvne sudove, ne samo u srcu, već i u mozgu, pa postoji povećana opasnost i od moždanog udara.

Period oporavka nakon infarkta je ključan. U tom periodu žene često uvode zdravije navike, poput svakodnevnih šetnji i prestanka pušenja. Međutim, kako vreme prolazi, strah slabi i deo pacijentkinja se vraća starim navikama koje su doprinele razvoju bolesti. Dr Dabović savetuje da ne dozvolite da vas strah obuzme, već da uz redovne kontrole krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi, kao i odgovarajuću terapiju i umerenu fizičku aktivnost, možete voditi potpuno normalan i zadovoljavajući život.

“Ne treba živeti u stalnom strahu posle infarkta, već je važno usvojiti zdrave navike i redovno pratiti svoje zdravstveno stanje,” ističe dr Dabović. Preporučuje svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost, zdravu ishranu sa smanjenim unosom soli i zasićenih masti, prestanak pušenja i redovne lekarske preglede.

Za žene koje su prebolele infarkt, važno je da znaju da je oporavak i psihički proces. Podrška porodice i prijatelja, kao i razgovor sa stručnjacima, ima veliku ulogu. Za svaku dilemu ili savet, obratite se svom lekaru radi tačne dijagnoze i preporuka.

Naučite kako da prepoznate rane simptome povrede nosa, kada je potrebna hitna pomoć i koji lek izbegavati u prvih 48 sati.

Povrede nosa su među najčešćim povredama lica kod žena svih starosnih grupa, posebno onih koje su aktivne ili imaju malu decu. Najčešće do preloma dolazi pri padu, tokom sportskih aktivnosti ili u saobraćajnim nezgodama. Najrizičniju grupu čine žene između 20 i 40 godina, ali su i starije žene podložne povredama, naročito ako postoji veći rizik od padova.

Prvi znaci povrede uključuju otok, bol i modrice. Ukoliko ovi simptomi ne prolaze u roku od tri dana ili se pojačavaju, važno je što pre posetiti lekara. Hitna pomoć je neophodna u slučaju obilnog krvarenja, otežanog disanja, pojave bistre tečnosti iz nosa, povrede glave ili vrata, kao i gubitka svesti.

Prelom nosa obično nastaje usled tupe sile, kao što su udarac ili pad. Kako pojašnjava dr Marija Vuković, specijalista otorinolaringologije: “Nos je najistaknutiji deo lica i zato je posebno izložen povredama.” Više od polovine preloma kostiju lica kod odraslih su upravo prelomi nosa.

Karakteristični simptomi preloma su krvarenje, modrice, bol, otežano disanje kroz nos, iskrivljen ili deformisan nos, kao i osećaj pucketanja pri dodiru. Često dolazi i do devijacije nosne pregrade i promena u čulu mirisa. Važno je znati da ni otok ni krvarenje nisu sigurni pokazatelji preloma, te je stručni pregled neophodan.

Lekar dijagnozu postavlja kliničkim pregledom, a kod komplikovanih povreda koristi se rendgen ili CT. Procenjuje se oblik, funkcija i prohodnost nosa, kao i prisustvo otoka i bola.

Prva pomoć uključuje stavljanje hladnih obloga na povređeni deo u trajanju od 10 do 15 minuta, tokom prvih 24 do 48 sati. Led se uvek stavlja umotan u tkaninu, nikako direktno na kožu. Tokom krvarenja važno je držati glavu uspravno i disati na usta, izbegavajući zabacivanje glave unazad i duvanje nosa.

Za ublažavanje bola preporučuje se paracetamol, dok se ibuprofen ne savetuje u prva dva dana jer može povećati krvarenje. Lečenje najčešće podrazumeva ručno vraćanje kostiju na mesto u roku od dve nedelje od povrede, uz lokalnu anesteziju, dok je kod težih povreda potrebna operacija.

“Svaka povreda nosa koja ne prolazi ili se pogoršava zahteva pregled lekara. Pravovremena reakcija omogućava bolje izlečenje i smanjuje rizik od komplikacija”, naglašava dr Marija Vuković.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.

Umor, promena raspoloženja i neredovan ciklus mogu biti prvi znaci ovog perioda – saznajte na šta obratiti pažnju

Perimenopauza, period koji prethodi menopauzi, najčešće se javlja kod žena između 40. i 50. godine, ali simptomi mogu početi i ranije. Mnoge žene nisu svesne da promene poput izraženog umora, gubitka energije, anksioznosti, zaboravnosti i osećaja ‘magle u glavi’ zapravo mogu biti povezane sa hormonskim promenama, a ne samo sa stresom ili ubrzanim tempom života. Razumevanje ovih signala je ključno kako biste na vreme prepoznale fazu perimenopauze i pravovremeno zatražile pomoć ako je potrebno.

Jedni od prvih simptoma uključuju psihičke promene: pad energije, češća zaboravnost, promene raspoloženja i osećaj opšte iscrpljenosti. Osim toga, mnoge žene primećuju fizičke promene kao što su suvlja koža, tanja kosa i lošiji kvalitet sna – san postaje isprekidan i neosvežavajući. Ove promene su posledica hormonskih oscilacija, posebno pada estrogena, i mogu značajno uticati na svakodnevni život, iako često ostaju neprepoznate.

Menstrualni ciklus tokom perimenopauze postaje sve neuredniji – ciklusi mogu biti kraći ili duži, a krvarenje slabije ili obilnije nego što je uobičajeno. Sve ovo je deo prirodnog procesa kojim se telo prilagođava novom hormonskom balansu. Važno je naglasiti da perimenopauza nije bolest, već prelazna faza koja vodi do menopauze.

Specijalista ginekologije, dr Ana Jovanović, savetuje: “Žene često ignorišu prve simptome perimenopauze ili ih pogrešno pripisuju stresu. Preporučujem da svaka žena obrati pažnju na promene u ciklusu, raspoloženju i kvalitetu sna. Pravovremena konsultacija sa lekarom može znatno olakšati ovaj period.”

U slučaju da primetite obilna ili dugotrajna krvarenja, snažne promene raspoloženja ili simptome koji ometaju svakodnevicu, preporučuje se da se što pre obratite svom ginekologu ili izabranom lekaru. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i podrška porodice mogu pomoći da se perimenopauza lakše prebrodi. Za tačnu dijagnozu i preporuke uvek se obratite stručnjaku.