Hormonske promene nakon 45. godine često utiču na seksualnu želju, ali postoje načini za bolji intimni život

Mnoge žene između 45. i 55. godine primećuju promene u svom seksualnom životu, uključujući i smanjenje libida tokom menopauze. Ova faza života često izaziva zabrinutost, ali stručnjaci ističu da je reč o prirodnoj pojavi koju doživljava većina žena. Menopauza označava završetak menstruacije i dolazi uz sniženje nivoa polnih hormona, najviše estrogena, što može izazvati slabiju seksualnu želju, suvoću vagine i nelagodnost tokom intimnih odnosa.

Dr Filipa Kej navodi da su ovakve promene posledica prirodnog procesa starenja jajnika: “Ove promene su sasvim očekivane i ne znače da je sa vama nešto pogrešno. Menopauza sa sobom nosi niz simptoma, među kojima je i gubitak libida.”

Uz hormonske oscilacije, mnoge žene se suočavaju i sa poremećajem sna i učestalim noćnim mokrenjem, što može dodatno uticati na kvalitet svakodnevnog života. “Većina žena nakon pedesete primeti da se budi noću zbog potrebe za mokrenjem, a ovaj simptom je češći ako postoji otok nogu ili slabiji kvalitet sna.”

Za one koje žele da poboljšaju seksualni život, postoji nekoliko mogućnosti. Hormonska supstituciona terapija (HST) može pomoći da se uspostavi hormonska ravnoteža i često dovodi do vraćanja seksualne želje. Lokalni estrogen, bilo u kremama ili tabletama, može olakšati tegobe poput suvoće vagine i omogućiti prijatnije odnose.

Pored medicinskih rešenja, preporučuje se i uvođenje zdravih životnih navika: dovoljno fizičke aktivnosti, kvalitetan san, uravnotežena ishrana i izbegavanje alkohola i cigareta mogu doprineti celokupnom i seksualnom zdravlju. Treba obratiti pažnju i na druge moguće uzroke smanjenog libida, kao što su stres, anksioznost ili upotreba određenih lekova, posebno antidepresiva i terapije za pritisak.

Dr Kej savetuje: “Otvoreni razgovori sa partnerom, kao i po potrebi savetovanje sa bračnim savetnikom ili psihoterapeutom, mogu pomoći u rešavanju problema vezanih za intimnost.”

Ako primetite da su simptomi izraženi ili značajno utiču na vaš svakodnevni život, preporučuje se da se obratite svom lekaru radi procene i saveta. Svaka žena ima pravo na kvalitetan i ispunjen život i tokom menopauze.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Kardiolog otkriva: do 20 grama maslinovog ulja dnevno donosi koristi, ali preterivanje može imati posledice

Maslinovo ulje se često ističe kao ključan deo uravnotežene ishrane, posebno za žene koje žele da očuvaju zdravlje srca i krvnih sudova. Najnovija istraživanja pokazuju da umeren unos maslinovog ulja može znatno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao i određenih vrsta raka, ali je važno znati koja količina je preporučena.

Jedna opsežna studija koja je trajala čak 28 godina i obuhvatila oba pola, potvrdila je da je unos od najmanje 7 grama maslinovog ulja dnevno – što je oko pola supene kašike – povezan sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti i određenih maligniteta. Posebno žene starije od 40 godina često se pitaju koja je idealna količina i kada unos prelazi u preterivanje.

Prema rečima dr Aniruda Balčandrana, iskusnog kardiologa, najbolji izbor je ekstra devičansko maslinovo ulje zbog minimalne prerade i bogatstva korisnih sastojaka. On naglašava: “Zamena zasićenih masti biljnim, nezasićenim mastima poput maslinovog ulja donosi jasne zdravstvene koristi. Preporučujemo minimalan dnevni unos od oko 7 grama, ali ne bi trebalo prelaziti 20 grama dnevno, što je otprilike jedna i po supena kašika.”

Studija o mediteranskoj ishrani pokazala je i da svaki dodatnih 10 grama maslinovog ulja (ali unutar preporučene dnevne granice) smanjuje rizik od bolesti srca za oko 10%. Ovo je naročito važno za žene sa porodičnom istorijom srčanih oboljenja ili one koje su u menopauzi.

Zašto je važno ne preterivati? Dr Balčandran objašnjava: “Iznad 20 grama dnevno nema dodatno dokazanih koristi za zdravlje srca i krvnih sudova. Višak unetih kalorija, čak i iz zdravih masti, može doprineti povećanju telesne mase i drugim zdravstvenim problemima.”

Ženama koje žele da uvedu maslinovo ulje u svakodnevnu rutinu savetuje se da ga koriste kao zamenu za druge izvore masti, recimo u salatama ili kao dodatak gotovim jelima, ali da obrate pažnju na ukupnu količinu u toku dana. Ekstra devičansko maslinovo ulje je najvrednije kada se koristi neprerađeno, bez termičke obrade.

Svaka žena bi trebalo da prilagodi unos maslinovog ulja svojim individualnim potrebama, uzimajući u obzir ukupan unos kalorija i preporuke lekara, posebno ukoliko ima neka hronična oboljenja. Za precizne savete i dijagnozu, obavezno konsultujte svog lekara.

Praktični saveti Karle Souza za balansiranje roditeljstva, posla i zdravlja kroz male navike svakog dana

Samonega je izazov za mnoge žene, posebno za one koje su mame više dece i imaju dinamične poslovne obaveze. Karla Souza, popularna glumica i majka troje dece, otkriva kako uspeva da izdvoji vreme za sebe i sačuva svoje zdravlje uprkos svakodnevnim izazovima. Kako sama kaže, balansiranje između porodičnih, poslovnih i ličnih potreba često nije lako, ali je važno odabrati sebe bar u sitnicama.

Karla naglašava: “Ponekad je najvažnije izabrati sebe, makar to bilo pet minuta tišine ili šetnja oko bloka”. Njena rutina ne uključuje komplikovane rituale, već se oslanja na jednostavne navike kao što su kratke fizičke vežbe, zdrava i izbalansirana ishrana i dovoljno sna. Po njenim rečima, važno je osluškivati potrebe svog tela i biti nežan prema sebi ako ne uspemo da ispunimo baš sve planirano u danu.

Zaposlenim mamama Karla savetuje da tokom dana pronađu male trenutke mira. To može biti nekoliko minuta ispijanja čaja u tišini, duboko disanje dok deca spavaju ili kratka meditacija. “Ne morate imati savršenu rutinu. Bitno je da pronađete ono što vama odgovara i što vam pomaže da se osećate dobro”, poručuje ona.

Stručnjaci iz oblasti zdravstvene psihologije potvrđuju da čak i najjednostavniji oblici samonege mogu značajno unaprediti mentalno i fizičko zdravlje. Dr Ivana Petrović ističe: “Redovno praktikovanje čak i najjednostavnijih aktivnosti, poput istezanja ili šetnje, može smanjiti nivo stresa kod žena i poboljšati opšte raspoloženje”.

Preporučuje se ženama, naročito onima sa puno obaveza, da ne zapostavljaju svoje potrebe. Dobar san, pravilna ishrana i redovno kretanje su ključ za dugoročno zdravlje. Ukoliko primetite hronični umor ili poteškoće sa stresom, potražite savet svog izabranog lekara. Za tačnu dijagnozu i preporuke uvek se konsultujte sa stručnjakom.