Specifični zdravstveni problemi ove zajednice često ostaju neprepoznati zbog stereotipa i jezičkih barijera

Iako se često smatraju jednom od najzdravijih populacija u SAD, Azijsko-američke žene suočavaju se s brojnim specifičnim zdravstvenim rizicima koji, zbog predrasuda i nedostatka podataka, ostaju nevidljivi. Ova grupa često nosi etiketu „model manjine“ zahvaljujući dužem životnom veku i nižoj stopi smrtnosti, ali u stvarnosti, zdravstveni rizici su mnogo širi i ozbiljniji.

Azijsko-američke žene su posebno izložene oboljenjima kao što su rak jetre i žučnih kanala, manjak vitamina D i osteoporoza, koja povećava rizik od preloma kostiju. Istraživanja pokazuju da se rizici razlikuju među različitim azijskim etničkim grupama, što ukazuje na važnost prilagođene zdravstvene zaštite. Pored toga, prisutne su i visoke stope raka dojke i grlića materice, ali je procenat žena koje redovno odlaze na mamografiju ili primaju HPV vakcinu veoma nizak.

Pandemija COVID-19 dodatno je otežala situaciju, jer su mnoge žene iz ove zajednice bile izložene većoj diskriminaciji, što je negativno uticalo na njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Statistike govore da je više od trećine Azijsko-američkih žena prijavilo pogoršanje zdravstvenog stanja tokom pandemije.

Kako ističe dr Stella Yi, stručnjakinja za javno zdravlje: “Mi nismo samo nedovoljno shvaćene u zdravstvenom sistemu – često smo potpuno nevidljive u njemu.”

Jedan od glavnih problema je što se većina medicinskih istraživanja u SAD sprovodi isključivo na engleskom jeziku, što žene koje ne govore engleski dovoljno dobro ostavlja van zvaničnih istraživanja i statistika. Ovakva praksa stvara pogrešnu sliku o zdravlju ove zajednice i otežava pristup prevenciji i lečenju.

Važno je da žene redovno obavljaju preventivne preglede, poput mamografije i ginekološkog skrininga, kako bi smanjile rizik od ozbiljnih bolesti. Treba obratiti pažnju na simptome poput umora, bolova u kostima ili promena na koži, posebno ako postoji porodična istorija bolesti. Ako postoji jezička barijera, preporučuje se pomoć prevodioca ili zdravstvenog radnika koji govori maternji jezik.

Dr Yi naglašava: “Neophodno je da zdravstveni sistem prepozna raznolikost i specifične potrebe žena iz različitih zajednica, kako bi svaka od nas imala jednake šanse za zdravlje i blagostanje.”

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Noćna gorušica remeti san i svakodnevicu žena svih uzrasta – saznajte kako da ublažite simptome i poboljšate kvalitet života.

Neprijatno peckanje i žarenje ispod grudne kosti, poznato kao gorušica, često muči žene tokom noćnih sati i može ozbiljno uticati na san i opšte zdravlje. Najčešće se javlja kao simptom gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), koja pogađa oko 13 odsto odrasle populacije širom sveta, a žene su posebno osetljive zbog hormonskih promena i životnih navika.

Simptomi GERB-a obuhvataju gorušicu, vraćanje želudačnog sadržaja, otežano gutanje, promuklost i suvi nadražajni kašalj. Kod četvrtine osoba sa ovim problemom, tegobe se pogoršavaju noću, jer ležeći položaj olakšava vraćanje kiseline iz želuca u jednjak, a smanjeno lučenje pljuvačke dodatno pojačava simptome. Ove smetnje su češće nakon obilnih ili masnih obroka, alkohola, pušenja ili neposredno pred spavanje.

Žene koje doživljavaju noćnu gorušicu često imaju problem sa učestalim buđenjem, dnevnim umorom i otežanom koncentracijom. Prema istraživanjima, čak 79 odsto osoba sa noćnom gorušicom navodi poremećaj sna, a 40 odsto smatra da to utiče na njihove svakodnevne obaveze. Iako mnoge žene koriste lekove bez recepta, samo mali procenat ih doživljava kao potpuno efikasne.

Dr Snežana Jovanović, specijalista gastroenterologije, savetuje: „Gorušica koja traje duže od dve nedelje, ili se javlja više od dva puta nedeljno, zahteva lekarski pregled i eventualnu dodatnu dijagnostiku.” Takođe je važno obratiti pažnju na simptome kao što su otežano gutanje, neplanirano mršavljenje i dugotrajnа mučnina.

Za ublažavanje tegoba i bolji san, preporučuju se sledeće praktične mere:

– Spavanje na levom boku, što smanjuje broj epizoda refluksa i štiti jednjak od kiseline.

– Povišenje uzglavlja kreveta za oko 15 centimetara, kako bi gornji deo tela bio uzdignut i sprečio vraćanje želudačnog sadržaja.

– Izbegavanje hrane najmanje dva do tri sata pre spavanja, kao i masne, začinjene ili kisele hrane u večernjim satima.

– Smanjenje unosa alkohola i prestanak pušenja, jer ove navike pogoršavaju simptome.

Obavezno se posavetujte sa lekarom ako se tegobe nastave ili pogoršaju, jer pravovremene promene navika i stručna pomoć mogu značajno poboljšati san i sprečiti dugoročne posledice neliječene gorušice.

Redovne posete oftalmologu mogu sprečiti komplikacije kod žena na GLP-1 lekovima za dijabetes i mršavljenje

Mnoge žene koje koriste GLP-1 lekove, bilo za regulaciju šećera u krvi ili za mršavljenje, često su usmerene na praćenje šećera i fizičku aktivnost, ali ne bi trebalo da zanemare zdravlje očiju. Stručnjaci upozoravaju da je praćenje vida posebno važno kod onih sa dijabetesom tipa 2 ili već postojećim problemima sa očima, jer GLP-1 lekovi, iako efikasni, mogu uticati na vid.

Ovi lekovi olakšavaju kontrolu apetita i insulina, ali mogu izazvati nuspojave poput mučnine, umora i gubitka mišićne mase. Manje poznato je da mogu imati uticaj na zdravlje očiju kod određenih pacijentkinja. Dr Džeki Bouen, predsednica Američkog optometrijskog udruženja, naglašava: „Problemi sa vidom mogu se javiti kod osoba koje koriste GLP-1 lekove. Iako su ove komplikacije retke, posebno su važne za pacijentkinje sa dijabetesom ili prethodnim očnim bolestima.“

Jedan od mogućih ozbiljnih problema jeste progresija dijabetičke retinopatije — komplikacije u kojoj visok nivo šećera oštećuje krvne sudove u mrežnjači, što može dovesti do gubitka vida. Kada se započne GLP-1 terapija, nagla promena nivoa šećera može privremeno pogoršati ovo stanje. Takođe, postoji rizik od ishemijske optičke neuropatije, retkog poremećaja koji može izazvati iznenadni gubitak vida zbog smanjenog dotoka krvi do očnog živca, naročito kod osoba sa lošom cirkulacijom, dijabetesom ili povišenim pritiskom.

Zbog ovih potencijalnih rizika, savetuje se svim ženama koje planiraju GLP-1 terapiju da posete oftalmologa ili optometristu i obave kompletan očni pregled najkasnije godinu dana pre započinjanja terapije, ili najkasnije mesec dana nakon početka uzimanja leka. Redovni pregledi omogućavaju lekarima da na vreme uoče moguće promene na očima i reaguju ukoliko dođe do komplikacija.

Prema rečima dr Bouen, „sa porastom broja osoba koje koriste ove lekove, sve više primećujemo određene promene na očima“. Ona savetuje ženama na GLP-1 terapiji da obrate pažnju na pojavu zamagljenog vida, iznenadne promene vida ili gubitak perifernog vida, i da se u tim slučajevima što pre obrate stručnjaku.

Za preciznu dijagnozu i savet, uvek se konsultujte sa svojim lekarom. Redovni očni pregledi su ključni deo brige o zdravlju za sve žene koje koriste GLP-1 lekove, bez obzira na starosnu dob ili prethodno stanje očiju.