Da li vam se čini da su godine u detinjstvu trajale beskonačno, dok meseci u odraslom dobu prođu za tren? Sat zapravo radi potpuno isto, ali se naš osećaj protoka vremena menja kako starimo.
Jedno od objašnjenja povezuje ovaj fenomen sa količinom novih iskustava. Kada smo deca, gotovo svaki dan donosi nešto novo – učimo, upoznajemo ljude i stvaramo brojna prva sećanja. Mozak zato beleži mnogo više detalja.
Kasnije veliki deo života prolazi kroz rutinu. Dani postaju slični, pa ih mozak ne pamti kao veliki broj zasebnih događaja. Kada se osvrnemo unazad, periodi ispunjeni rutinom zato mogu delovati kraće.
Važnu ulogu imaju i proporcije. Jedna godina predstavlja mnogo veći deo života kada imamo 10 godina nego kada imamo 50. Zbog toga isti vremenski period subjektivno može imati potpuno drugačiju „težinu“.
Zanimljivo je da vreme ne mora zaista da prolazi brže – menja se način na koji ga naš mozak doživljava i pamti. Zato godine mogu izgledati sve kraće, čak i kada sat otkucava potpuno istim tempom.
