Dešava se da provedemo ceo dan na poslu i nekako izdržimo. A onda uveče otvorimo telefon i vidimo 20 nepročitanih poruka. Odjednom nemamo snage ni da odgovorimo na najjednostavnije pitanje.

Kako je moguće da nas nekoliko rečenica na ekranu umori više nego osam sati rada?

Nije problem u porukama, već u stalnom prekidanju

Kada radimo, naš mozak se uglavnom prilagođava jednom zadatku. Problem nastaje kada posao neprestano prekidaju poruke, notifikacije i pozivi.

Svaka nova poruka zahteva makar malu odluku: Da li da odgovorim? Kada da odgovorim? Šta da napišem? Da li je ovo hitno?

Čak i kada ne odgovorimo odmah, mozak je registrovao da nešto čeka našu pažnju.

Zato 20 kratkih razgovora može da deluje iscrpljujuće. Nije potrebno da svaka poruka bude komplikovana. Dovoljno je da nas stalno izvlači iz onoga što smo do tada radili.

Najviše umaraju poruke na koje „moramo“ da odgovorimo

Nisu sve poruke iste.

Poruka prijatelja sa fotografijom ručka može biti potpuno bezazlena. Ali poruka „Moramo da razgovaramo“, pitanje šefa, poruka partnera ili odgovor koji zahteva objašnjenje nose potpuno drugačiji mentalni teret.

Zato nekada imamo deset poruka i odgovorimo na sve za nekoliko minuta, dok jednu jedinu poruku možemo da gledamo pola sata.

Što je veća emocionalna ili društvena obaveza, veći je i napor.

Zašto nekada samo gledamo u poruku i ne odgovaramo?

Svi smo imali trenutak kada pročitamo poruku, pomislimo „odgovoriću kasnije“ i onda prođe nekoliko sati.

To ne mora da znači da ignorišemo osobu. Ponekad jednostavno nemamo mentalni kapacitet za još jedan razgovor.

Odgovaranje zahteva pažnju, a neke poruke zahtevaju i emocije. Treba pronaći pravi ton, razmisliti šta želimo da kažemo, proceniti kako će druga osoba to shvatiti.

Zato se „odgovoriću kasnije“ često pretvori u – ništa.

Telefon nam ne dozvoljava da budemo potpuno slobodni

Možda je najveća razlika između osam sati rada i 20 poruka upravo u osećaju dostupnosti.

Na poslu, koliko god bio naporan, postoji početak i kraj radnog vremena. Poruke, međutim, nemaju radno vreme.

Mogu stići ujutru, tokom ručka, uveče, vikendom, dok gledamo film ili neposredno pre spavanja.

Telefon nam je praktično stalno u džepu, a sa njim i osećaj da bi neko svakog trenutka mogao nešto da traži od nas.

Možda nam zapravo treba manje dostupnosti

Danas se često podrazumeva da ćemo odgovoriti brzo. Ako ne odgovorimo, odmah se postavlja pitanje gde smo i zašto ćutimo.

Ali možda nije problem u tome što imamo previše poruka, već u tome što smo sebi dozvolili da budemo dostupni svima, sve vreme.

Ne mora svaka poruka da dobije odgovor istog trenutka. Ne mora svaki razgovor da traje ceo dan. I nije svaka tišina znak da se nešto loše dogodilo.

Ponekad je najkorisnija poruka koju možemo poslati – „Javiću ti se kasnije.“

Jer osam sati rada može da se završi. Poruka, ako joj dozvolimo, može da traje ceo dan.

Nekada smo poruke slali da bismo nekome nešto saopštili. Danas se dopisujemo i kada nemamo ništa posebno da kažemo.

„Jesi budan?“, „Šta radiš?“, reakcija na fotografiju ili samo jedan emoji dovoljni su da razgovor traje satima. A kada odgovor izostane, telefon proveravamo iznova.

Da li je dopisivanje postalo nova svakodnevna navika bez koje ne možemo?

Zašto stalno gledamo da li je stigla nova poruka?

Dopisivanje nam daje nešto što je teško ignorisati – osećaj da se nešto dešava. Svaka notifikacija može doneti novu informaciju, zanimljiv razgovor, pažnju ili potvrdu da neko misli na nas.

Zato se često uhvatimo kako otključavamo telefon bez konkretnog razloga. Nema nove poruke, ali ćemo proveriti ponovo za nekoliko minuta. Problem nije nužno u samom dopisivanju, već u očekivanju poruke.

Posebno je zanimljivo što nam često nije važno šta će stići. Važno je samo da nešto stigne.

„Seen“ je postao mala psihološka drama

Jedna od najneobičnijih promena jeste koliko značenja pridajemo načinu na koji neko odgovara.

Ako osoba odgovori odmah – zainteresovana je. Ako odgovori posle nekoliko sati – možda nije. Ako je pročitala poruku, a nije odgovorila – počinje analiza. Ako je online, ali ne piše – već imamo čitav scenario u glavi.

U stvarnosti, razlog može biti potpuno običan: osoba radi, vozi, odmara ili jednostavno nema energije za razgovor.

Ipak, dopisivanje je stvorilo novu vrstu nestrpljenja. Više ne čekamo samo odgovor – pokušavamo da protumačimo zašto ga nema.

Da li smo postali zavisni?

Ne mora svako ko često šalje poruke biti zavisan od dopisivanja. Ali postoji trenutak kada navika počinje da utiče na svakodnevni život.

Ako osećamo nelagodu kada niko ne piše, stalno proveravamo telefon, teško nam je da provedemo vreme sami ili nam raspoloženje zavisi od pažnje koju dobijamo preko poruka, možda više ne koristimo dopisivanje samo kao način komunikacije.

Tada ono postaje način da popunimo tišinu.

Možda nam zapravo nedostaje pažnja, a ne poruka

Najzanimljivije pitanje možda nije zašto toliko volimo da se dopisujemo, već šta očekujemo da dobijemo tim razgovorima.

Nekome nedostaje društvo. Nekome potvrda da je važan. Nekome je jednostavno dosadno. A nekome je telefon postao najlakši način da ne ostane sam sa sopstvenim mislima.

Zato možda nismo zavisni od samog dopisivanja. Možda smo postali zavisni od osećaja da je neko, negde, dostupan.

A možda je najčudnije to što smo okruženi ljudima više nego ikada, a tišina nam je postala nešto od čega pokušavamo da pobegnemo.

Dodavanje kakao praha u jutarnju kafu može olakšati varenje i doprineti boljem radu creva kod žena

Sve više žena danas oseća probleme sa varenjem, naduvenost ili usporen rad creva. Prema rečima dr Džozefa Salhaba, poznatog gastroenterologa iz Sjedinjenih Američkih Država, prost dodatak poput jedne kašičice kakao praha u jutarnju kafu može doneti olakšanje i podstaći zdravlje probavnog sistema. On ističe da kombinacija kafe i kakaoa može posebno koristiti ženama koje se suočavaju sa neredovnim stolicama ili osećajem težine u stomaku. Zbog toga, mnoge žene traže jednostavna rešenja za stabilniju crevnu funkciju.

Kako kašičica kakaoa u kafi pomaže varenju i zdravlju creva

Kakao prah je bogat vlaknima i prirodnim biljnim jedinjenjima, poznatim kao polifenoli. Ove supstance podržavaju rast korisnih bakterija u crevima i smanjuju broj štetnih mikroorganizama. Takođe, kafa sama po sebi sadrži polifenole koji dodatno stimulišu crevnu mikrofloru. Kao rezultat, creva efikasnije obavljaju svoju funkciju, a varenje postaje lakše. Pre svega, žene koje u kafu dodaju kakao mogu primetiti redovniju i lakšu stolicu.

“Polifenoli iz kafe hrane korisne bakterije u crevima, podstiču njihov rast i aktivnost, a istovremeno ograničavaju širenje štetnih mikroorganizama”, naglašava dr Džozef Salhab. Osim toga, dodatak kakaoa pojačava prirodne pokrete creva, poznate kao peristaltika, i tako pruža još bolju podršku varenju.

Koliko kakaoa je optimalno za zdravlje creva

Odraslim osobama preporučuje se unos od 25 do 38 grama vlakana svakog dana. Ipak, već jedna do dve kašičice kakao praha u jutarnjoj kafi mogu doprineti ispunjenju tog cilja. Takođe, ova mala promena ne menja vaš omiljeni ritual, ali može doneti osećaj lakoće nakon obroka. Na kraju, kesica kakaoa traje dugo i ne zahteva dodatne troškove, dok ukus kafe postaje bogatiji. Izbor ovog jednostavnog dodatka može predstavljati praktičan korak ka boljem zdravlju creva.

Značaj zdravih creva za žene

Sve više istraživanja pokazuje da su creva usko povezana sa mentalnim i emotivnim zdravljem. Zbog toga se često nazivaju „drugi mozak“. Na taj način, briga o crevima postaje važna i za raspoloženje, energiju i opšte blagostanje žena. Pored toga, uravnotežena crevna mikroflora može doprineti otpornosti na stres i boljem imunološkom odgovoru.

Praktični savet za žene glasi: dodajte jednu kašičicu kakaoa u svoju jutarnju šolju kafe i pratite kako se vaše telo oseća tokom dana. Ako primetite značajne probleme sa varenjem, obavezno se obratite svom lekaru ili nutricionisti. U međuvremenu, povećan unos vlakana i polifenola može biti jednostavan način da podržite svoje zdravlje. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”