Sigurno vam se bar jednom dogodilo: pomislite na određenu osobu, a nekoliko sekundi kasnije zazvoni telefon i upravo ona zove. Takve situacije mogu delovati gotovo neverovatno, ali najčešće iza njih ne stoji nikakva tajna veza.
Jedan od glavnih razloga je selektivna pažnja. Svakog dana imamo veliki broj misli i primamo mnogo poziva i poruka, ali posebno pamtimo trenutke kada se dve stvari „poklope“.
Na primer, ako tokom dana pomislimo na deset ljudi, a samo jedan od njih nas ubrzo pozove, upravo taj događaj će nam ostati u sećanju. Sve ostale misli koje nisu imale nikakav nastavak brzo zaboravimo.
Tu je i efekat očekivanja. Ako nekoga često čujemo, naš mozak može da predvidi da bi upravo ta osoba mogla da se javi. Kada se to zaista dogodi, podudarnost deluje mnogo značajnije nego što statistički jeste.
Zato telefon koji zazvoni u pravom trenutku može izgledati kao neverovatna slučajnost. Mozak jednostavno bolje primećuje i pamti neobična poklapanja nego stotine situacija kada se ništa nije dogodilo.
