Sivi oblaci, kiša koja ne prestaje i nedostatak sunčeve svetlosti kod mnogih ljudi izazivaju osećaj bezvoljnosti. Čak i kada nemamo konkretan razlog za loše raspoloženje, ponekad nam se čini da nam čitav dan prolazi sporije čim se vreme promeni.

Da li vremenske prilike zaista mogu da utiču na naše raspoloženje?

Odgovor nije isti za sve, ali određena veza postoji.

Sunčeva svetlost ima važnu ulogu u regulaciji našeg biološkog ritma. Kada su dani kraći i kada manje vremena provodimo na prirodnom svetlu, može doći do promena u obrascima spavanja, budnosti i raspoloženja.

Kišni dani često znače i manje aktivnosti na otvorenom. Umesto šetnje, druženja ili odlaska u prirodu, mnogi ostaju kod kuće. Vremenom se smanjuje fizička aktivnost, a to može dodatno uticati na osećaj energije.

Kod pojedinih ljudi promene vremena povezane su i sa glavoboljama ili pojačanom osetljivošću na promene atmosferskog pritiska. Međutim, reakcije su individualne i naučni dokazi nisu jednako snažni za sve simptome.

Posebno je zanimljiv fenomen sezonskog afektivnog poremećaja, oblika depresije koji se kod nekih ljudi javlja u određenom delu godine, najčešće tokom jeseni i zime.

Ipak, obična neraspoloženost tokom kišnog dana ne znači da osoba ima ovaj poremećaj.

Stručnjaci savetuju da i tokom oblačnih dana pokušamo da održimo uobičajenu rutinu. Kratka šetnja, fizička aktivnost, druženje i boravak pored prozora sa prirodnim svetlom mogu biti korisni.

Možda ne možemo da biramo kakvo će vreme biti napolju, ali možemo da pokušamo da ne dozvolimo da nam svaki oblačan dan pokvari raspoloženje.

Budilnik zvoni, otvaramo oči, ali umesto osećaja odmora imamo utisak kao da nismo ni spavali. Dan počinje uz kafu, obaveze se nižu, a umor ne prolazi ni tokom popodneva. Mnogi ljudi prepoznaju ovaj scenario, posebno u periodima kada su dani kraći i kada se manje vremena provodi na otvorenom.

Ipak, nedostatak sna nije jedini razlog zbog kojeg se osećamo iscrpljeno.

Jedan od čestih uzroka jeste loš kvalitet spavanja. Čak i kada provedemo sedam ili osam sati u krevetu, često buđenje, kasno korišćenje telefona i nepravilan raspored odlaska na spavanje mogu uticati na to da se ujutru ne osećamo odmorno.

Veliku ulogu ima i svakodnevni stres. Kada smo neprestano pod pritiskom, mozak teško prelazi u stanje potpunog odmora. Razmišljanje o poslu, računima, porodičnim obavezama i problemima može nas pratiti čak i kada fizički ne radimo ništa.

Tu su i nedovoljno kretanja, nepravilna ishrana i premalo boravka na dnevnom svetlu.

Zanimljivo je da i previše sedenja može doprineti osećaju tromosti. Iako deluje logično da ćemo imati više energije ako se manje krećemo, u praksi redovna fizička aktivnost često pomaže u održavanju energije i boljeg raspoloženja.

Šta može da pomogne?

Stručnjaci preporučuju redovan raspored spavanja, svakodnevnu šetnju, dovoljno tečnosti i pauze tokom radnog dana. Korisno je i ograničiti korišćenje telefona pred spavanje.

Ipak, ako umor traje nedeljama, ne prolazi uprkos odmoru ili ga prate drugi simptomi, važno je razgovarati sa lekarom. Ponekad iza iscrpljenosti mogu stajati anemija, problemi sa štitastom žlezdom, poremećaji spavanja ili druga zdravstvena stanja.

Umor ne treba automatski pripisivati lenjosti ili užurbanom životu. Nekada je to način na koji nam organizam poručuje da nešto treba promeniti.

Postoji nešto posebno u načinu na koji pas ume da bude uz čoveka baš onda kada mu je najteže. Ne mora ništa da kaže, ne postavlja pitanja i ne traži objašnjenja. Dovoljno je da priđe, spusti glavu u krilo ili legne pored vlasnika. Upravo ta jednostavna bliskost mnogima predstavlja jednu od najiskrenijih vrsta utehe.

Veza između čoveka i psa razvijala se hiljadama godina. Psi su vremenom postali mnogo više od životinja koje žive u našim domovima. Oni prepoznaju određene ljudske izraze lica, reaguju na ton glasa i mogu da nauče da povezuju naše ponašanje sa određenim emocijama.

Istraživanja su pokazala da interakcija sa psima može doprineti smanjenju stresa i osećaja napetosti. Maženje psa, zajednička šetnja ili čak nekoliko minuta igre mogu pozitivno uticati na raspoloženje.

Posebno je zanimljivo to što psi često menjaju ponašanje kada primete da je njihov vlasnik neraspoložen. Neki postaju mirniji, drugi prilaze i traže fizički kontakt, dok pojedini jednostavno ne žele da se odvoje od osobe sa kojom žive.

Naravno, psi ne razumeju ljudske emocije na isti način kao drugi ljudi. Ipak, veoma dobro primećuju promene u našem glasu, pokretima i svakodnevnim navikama.

Možda je upravo u tome tajna njihove privrženosti. Ne očekuju da budemo raspoloženi, nasmejani ili uspešni svakog dana. Njima je najvažnije da smo tu.

A ponekad je upravo takva vrsta društva ono što nam je najpotrebnije.