Ako volite domaće kolače koji se brzo pripremaju, starinski kolač sa jabukama pravi je izbor. Mekano testo, sočne jabuke i miris cimeta stvaraju kombinaciju kojoj je teško odoleti, a za pripremu vam nisu potrebni ni skupi sastojci ni veliko kulinarsko iskustvo.

Ovaj recept godinama se prenosi u mnogim porodicama, upravo zato što gotovo uvek uspeva. Idealan je uz popodnevnu kafu, čaj ili kao lagani desert posle ručka.

Sastojci

Za testo biće vam potrebno:

• 3 jaja
• 200 g šećera
• 1 vanilin šećer
• 100 ml ulja
• 150 ml jogurta
• 250 g glatkog brašna
• 1 prašak za pecivo

Za fil:

• 4 do 5 srednjih jabuka
• 1 kašičica cimeta
• 2 kašike šećera (po želji)

Za posipanje:

• šećer u prahu

Priprema

Umutite jaja sa šećerom i vanilin šećerom dok smesa ne postane svetla i penasta.

Dodajte ulje i jogurt, pa kratko promešajte.

U posebnoj posudi sjedinite brašno i prašak za pecivo, a zatim ih postepeno dodajte u tečne sastojke.

Jabuke oljuštite i izrendajte. Po želji ih pomešajte sa cimetom i malo šećera.

Pleh premažite uljem ili obložite papirom za pečenje. Sipajte polovinu smese, rasporedite jabuke, a zatim prelijte ostatkom testa.

Kolač pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 40 do 45 minuta, odnosno dok ne dobije zlatnu boju. Da li je pečen proverite čačkalicom – ako izađe suva, kolač je gotov.

Kada se prohladi, pospite ga šećerom u prahu i isecite na kocke.

Savet za još bolji ukus

Ako želite bogatiji ukus, u jabuke možete dodati šaku seckanih oraha ili nekoliko suvih grožđica. Ljubitelji intenzivnijih aroma mogu dodati i prstohvat muskatnog oraščića.

Zašto je ovaj kolač toliko omiljen?

Starinski kolač sa jabukama priprema se od sastojaka koje većina već ima kod kuće. Brzo se pravi, lako uspeva i ostaje mekan i narednog dana, zbog čega je jedan od omiljenih domaćih kolača u mnogim domaćinstvima.

Ako tražite jednostavan recept koji će zamirisati ceo dom i oduševiti porodicu, ovaj kolač sa jabukama odličan je izbor.

Voda je neophodna za život i učestvuje u gotovo svim procesima u organizmu – od regulacije telesne temperature i varenja, do rada mozga i mišića. Ipak, osim količine koju unesemo tokom dana, važnu ulogu može imati i vreme kada pijemo vodu.

Stručnjaci ističu da organizam najbolje funkcioniše kada je unos tečnosti ravnomerno raspoređen tokom dana. Iako ne postoje stroga pravila koja važe za sve, određeni trenuci posebno pogoduju hidrataciji i mogu doprineti boljem osećaju, većoj energiji i pravilnom radu organizma.

Čaša vode odmah nakon buđenja

Tokom noći telo nekoliko sati ne unosi tečnost, dok se znojenjem i disanjem voda neprestano gubi. Zbog toga mnogi nutricionisti preporučuju da dan započnete čašom vode.

Na taj način nadoknađuje se deo izgubljene tečnosti, organizam se postepeno razbuđuje, a varenje dobija blagi podsticaj. Iako voda neće „probuditi metabolizam“ na čudesan način, jutarnja hidratacija pomaže telu da lakše započne dnevne aktivnosti.

Pre obroka može pomoći u kontroli apetita

Popijena čaša vode 20 do 30 minuta pre obroka može doprineti osećaju sitosti, zbog čega pojedini ljudi prirodno pojedu manje hrane.

To, naravno, nije zamena za uravnoteženu ishranu, ali može biti korisna navika kod osoba koje žele da obrate više pažnje na veličinu porcija.

Tokom fizičke aktivnosti

Vežbanje povećava gubitak tečnosti kroz znojenje, pa je važno piti vodu pre, tokom i nakon treninga.

Ne treba čekati da osetite jaku žeđ, jer je ona često znak da je telo već počelo da gubi više tečnosti nego što bi trebalo. Kod dužih i intenzivnijih aktivnosti, naročito po velikim vrućinama, osim vode može biti potrebno nadoknaditi i elektrolite.

Kada osećate umor

Mnogi ne znaju da čak i blaga dehidratacija može uticati na koncentraciju, raspoloženje i nivo energije. Ako se osećate iscrpljeno, imate glavobolju ili vam je teško da se fokusirate, jedan od mogućih razloga može biti nedovoljan unos tečnosti.

Naravno, umor može imati brojne uzroke, ali redovna hidratacija je jedan od najjednostavnijih načina da pomognete organizmu.

Pred spavanje – umereno

Piti vodu uveče nije loše, ali velike količine neposredno pred odlazak u krevet mogu dovesti do češćeg noćnog buđenja zbog odlaska u toalet.

Zbog toga je bolje da najveći deo dnevnog unosa rasporedite tokom dana, dok pred spavanje popijete onoliko koliko vam prija i koliko vam je potrebno.

Ne čekajte žeđ

Jedna od najčešćih grešaka jeste čekanje da se pojavi osećaj žeđi. Kod mnogih ljudi, posebno starijih osoba, žeđ nije uvek pouzdan pokazatelj potrebe za vodom.

Boja urina često može biti dobar pokazatelj hidratacije – svetložuta boja obično ukazuje na dobru hidriranost, dok tamnija može biti znak da organizmu nedostaje tečnosti. Međutim, na boju mogu uticati i određena hrana, vitamini ili lekovi.

Koliko vode je dovoljno?

Ne postoji univerzalna količina koja odgovara svima. Potrebe zavise od uzrasta, telesne mase, fizičke aktivnosti, spoljne temperature i zdravstvenog stanja.

Najvažnije je da vodu pijete redovno tokom dana, a ne odjednom u velikim količinama. Ravnomeran unos tečnosti omogućava organizmu da efikasnije održava ravnotežu i obavlja sve svoje funkcije.

Na kraju, iako vreme kada pijete vodu može imati određeni značaj, mnogo je važnije da tokom dana unosite dovoljno tečnosti. Dobra hidratacija ostaje jedna od najjednostavnijih, ali i najvažnijih navika za očuvanje zdravlja.

Kada temperature pređu 35 stepeni, poslednje što većina ljudi želi jeste da provodi vreme pored šporeta ili uključene rerne. Srećom, postoje ukusni i zdravi obroci koji se pripremaju za svega nekoliko minuta, a pritom osvežavaju i zasite.

Tokom letnjih meseci lagani obroci postaju prvi izbor mnogih domaćinstava. Osim što štede vreme, ne zagrevaju dodatno prostor i odlični su za dane kada apetit nije kao tokom hladnijeg dela godine.

1. Grčka salata

Potrebni sastojci:

• paradajz;
• krastavac;
• feta sir;
• masline;
• crveni luk;
• maslinovo ulje i origano.

Sve sastojke iseckajte, promešajte i prelijte maslinovim uljem. Ručak je gotov za manje od deset minuta.

2. Tortilje sa piletinom i povrćem

Iskoristite pečenu piletinu koja je ostala od prethodnog dana.

Dodajte:

• zelenu salatu;
• paradajz;
• kukuruz;
• jogurt ili grčki jogurt kao preliv.

Uvijte tortilju i poslužite hladnu.

3. Hladna pasta salata

Skuvajte testeninu ranije ili koristite onu koja vam je ostala.

Dodajte:

• tunjevinu;
• kukuruz;
• masline;
• čeri paradajz;
• maslinovo ulje;
• limunov sok.

Dobijate kompletan obrok bogat proteinima.

4. Voćni jogurt sa ovsenim pahuljicama

Savršen izbor za doručak ili laganu večeru.

Pomešajte:

• grčki jogurt;
• ovsene pahuljice;
• bananu;
• jagode ili borovnice;
• malo meda;
• orašaste plodove.

5. Hladni desert u čaši

Poređajte slojeve:

• mlevenog keksa;
• grčkog jogurta;
• svežeg voća;
• malo čokolade ili meda.

Poslužite dobro ohlađeno.

Zašto su hladni obroci odličan izbor?

Nutricionisti ističu da leti treba birati laganiju hranu bogatu vodom, vitaminima i mineralima. Voće, povrće, mlečni proizvodi i dovoljno tečnosti pomažu organizmu da lakše podnese visoke temperature.

Osim što štede vreme, ovakvi recepti omogućavaju da se manje koristi električna energija i da se kuhinja ne zagreva dodatno.

Bez mnogo truda možete pripremiti ukusan i zdrav obrok koji će prijati celoj porodici čak i tokom najtoplijih letnjih dana.