Nekada se nije imalo mnogo, ali su se male stvari drugačije vrednovale. Komšije su češće svraćale jedne kod drugih, porodice su se okupljale za stolom, a razgovori nisu morali da budu zakazani danima unapred. Danas mnogi imaju više mogućnosti, bržu komunikaciju i udobniji život, ali istovremeno osećaju da im nedostaje nešto što je teško kupiti novcem.

Život bez stalne žurbe

Savremeni način života donosi brojne prednosti. Informacije su dostupne u nekoliko sekundi, putovanja su jednostavnija, a tehnologija nam omogućava da budemo u kontaktu sa ljudima koji su kilometrima daleko. Ipak, upravo ta stalna dostupnost stvorila je i osećaj da uvek moramo nešto da radimo.

Poruke stižu i tokom odmora, poslovne obaveze često se prenose u slobodno vreme, a društvene mreže stvaraju utisak da svi drugi žive zanimljivije i uspešnije. Zbog toga mnogi teško pronalaze trenutke u kojima mogu jednostavno da budu prisutni, bez razmišljanja o sledećoj obavezi.

Kada su komšije bile više od poznanika

U mnogim sredinama komšijski odnosi nekada su podrazumevali mnogo više od pozdrava u prolazu. Ljudi su jedni drugima pozajmljivali namirnice, pomagali oko kućnih poslova i obilazili se bez posebnog povoda.

Danas takvi odnosi i dalje postoje, ali se u užurbanim gradskim sredinama često teže razvijaju. Radno vreme, saobraćaj, porodične obaveze i život u velikim zgradama mogu da smanje prilike za spontana druženja.

Ipak, bliskost ne zavisi isključivo od vremena u kojem živimo. Jedan razgovor, poziv ili ponuda za pomoć mogu da budu početak odnosa koji će svakodnevicu učiniti prijatnijom.

Da li su porodična okupljanja izgubila značaj?

Zajednički ručkovi, nedeljna okupljanja i duži razgovori uz kafu za mnoge su uspomene na detinjstvo. Danas članovi iste porodice mogu da provode veći deo dana u istoj prostoriji, a da pritom svako gleda u svoj telefon.

To ne znači da su porodične veze nužno slabije nego ranije, već da se način na koji održavamo bliskost promenio. Zbog toga je važno pronaći male rituale koji okupljaju porodicu, bilo da je reč o zajedničkom obroku, šetnji ili razgovoru pred spavanje.

Možemo li vratiti ono što nam nedostaje?

Nije potrebno odbaciti savremene navike da bismo živeli kvalitetnije. Tehnologija, bolja dostupnost informacija i mogućnost povezivanja sa ljudima širom sveta predstavljaju veliku prednost. Problem nastaje kada sve to potisne vreme namenjeno sebi i ljudima koji su nam važni.

Ponekad je dovoljno da odložimo telefon tokom ručka, pozovemo osobu sa kojom se dugo nismo čuli ili odvojimo veče za druženje bez žurbe.

Možda zato pitanje nije da li se nekada živelo bolje, već da li smo u želji za boljim životom zaboravili da sačuvamo neke jednostavne navike koje su nas činile zadovoljnijima. Upravo u njima možda se krije deo odgovora na pitanje zašto mnogima danas nedostaje osećaj bliskosti.

Kako godine prolaze, mnogi ljudi primećuju da im više nije potrebno veliko društvo da bi se osećali ispunjeno. Umesto brojnih poznanstava, sve više vrednuju nekoliko osoba kojima mogu da se obrate bez ustručavanja, sa kojima ne moraju da glume raspoloženje i pred kojima mogu da budu ono što jesu.

Ova promena ne mora da znači da je osoba postala manje društvena. Ponekad je reč o tome da bolje poznaje sebe, svoje potrebe i granice.

Zašto se krug prijatelja menja?

Tokom školovanja i ranih dvadesetih godina ljudi često sklapaju poznanstva kroz školu, fakultet, izlaske i zajedničke aktivnosti. Kasnije se okolnosti menjaju. Posao, porodica, preseljenje i različiti životni prioriteti utiču na to koliko vremena možemo da posvetimo drugim ljudima.

Neka prijateljstva prirodno se udalje, dok druga opstaju uprkos retkim susretima. Važno je razumeti da promena odnosa ne mora uvek da znači svađu ili izdaju. Ponekad ljudi jednostavno krenu različitim putevima.

Kvalitet odnosa važniji je od broja poznanika

Veliko društvo može da donese zabavu, nove prilike i osećaj pripadnosti. Međutim, broj kontakata ne govori mnogo o tome koliko podrške osoba zaista ima.

Blisko prijateljstvo podrazumeva poverenje, uzajamno poštovanje i spremnost da saslušamo drugu stranu. To je odnos u kojem ne moramo stalno da dokazujemo svoju vrednost niti da se plašimo da ćemo biti osuđeni zbog problema koje imamo.

Zato neki ljudi radije biraju mirno veče sa jednom bliskom osobom nego izlazak sa velikom grupom poznanika.

Kada samoća postaje izbor, a kada problem?

Postoji važna razlika između uživanja u vremenu koje provodimo sami i osećaja usamljenosti. Osoba može da voli mir, da ima nekoliko prijatelja i da se oseća zadovoljno svojim životom. S druge strane, neko može da bude okružen ljudima, a da se ipak oseća neshvaćeno i usamljeno.

Zbog toga nije važno samo koliko vremena provodimo sa drugima, već i kakvi su ti odnosi. Ako povlačenje iz društva donosi olakšanje, odmor i zadovoljstvo, ono može biti zdrav izbor. Ako je, međutim, praćeno dugotrajnom tugom, strahom ili osećajem da nemamo kome da se obratimo, vredi potražiti podršku.

Kako prepoznati prijateljstva koja nam prijaju?

Dobar odnos ne mora da bude savršen. Nesporazumi su normalni, ali je važno da obe strane mogu da razgovaraju, priznaju grešku i poštuju različita mišljenja.

Zdravo prijateljstvo ne zahteva stalnu dostupnost, ne zasniva se na takmičenju i ne podrazumeva da jedna osoba uvek daje, dok druga samo uzima. U njemu postoji prostor i za radost i za teške trenutke.

Mir nije isto što i odustajanje od ljudi

Birati manji krug prijatelja ne znači zatvoriti vrata novim poznanstvima. To može da znači samo da više ne želimo da ulažemo energiju u odnose koji nas iscrpljuju ili u kojima se ne osećamo prihvaćeno.

Na kraju, nije presudno koliko ljudi imamo u imeniku, već koliko njih možemo da pozovemo kada nam je potreban iskren razgovor. Upravo zato mnogi s vremenom počinju da biraju manje društvo, ali više poverenja, razumevanja i mira.

Jednostavne vežbe za pokretljivost pomažu ženama od 55 do 65 godina da očuvaju snagu i samostalnost.

Vežbe za pokretljivost postaju sve važnije za žene između 55. i 65. godine, naročito kada svakodnevne aktivnosti počnu da postaju izazov. Mnoge žene u ovom periodu primećuju da im je teže da ustanu iz kreveta, obuju cipele ili podignu nešto sa poda. Zbog toga stručnjaci preporučuju pet jednostavnih vežbi koje se mogu izvoditi kod kuće bez posebne opreme. Ove vežbe za pokretljivost pomažu da ostanete aktivne, sačuvate snagu i nastavite sa omiljenim aktivnostima bez straha od povreda. Takođe, redovno izvođenje ovih pokreta može doprineti boljem samopouzdanju i većoj sigurnosti u svakodnevnom životu. Pre svega, preporučuje se da žene biraju vežbe koje im prijaju i da se, u slučaju hroničnih tegoba, konsultuju sa lekarom ili fizioterapeutom.

Kako vežbe za pokretljivost olakšavaju svakodnevne zadatke

Prva vežba je sklek uz zid. Stanite prema zidu, postavite dlanove u nivou grudi i lagano savijajte laktove dok se približavate zidu. Na taj način jačate ruke i ramena, ali ne opterećujete zglobove. Druga vežba je most sa blagom rotacijom. Lezite na leđa, savijte kolena i stopala stavite na pod. Podignite kukove i spustite ih nazad. Kasnije, kada se naviknete, jednu ruku možete prebaciti preko suprotne strane tela. Međutim, ako osetite nelagodnost, ostanite pri osnovnom pokretu.

Treća vežba – ustajanje sa stolice bez pomoći ruku – veoma je korisna. Sedite na stabilnu stolicu, stopala neka budu na podu, a gornji deo tela blago nagnut napred. Pokušajte da ustanete bez oslonca rukama, a zatim se vratite. Ako je vežba preteška, koristite višu stolicu ili se blago pridržavajte rukama. Najvažnije je da uvek birate bezbednost.

Vežbe za ravnotežu i snagu koje doprinose samopouzdanju

Četvrta vežba je čučanj uz oslonac. Pridržavajte se za čvrst predmet, blago savijte kolena i spustite se koliko vam prija. Pokret ne mora biti dubok – prilagodite ga sebi i obratite pažnju na ravnotežu. Peta vežba je lagani vis uz oslonac. Uhvatite čvrstu šipku sa obe ruke dok su stopala na podu. Prenesite malu težinu na šake, ali se ne forsirajte. Ako imate problema sa zglobovima ili ramenima, ovu vežbu preskočite.

Zapravo, nije neophodno raditi svih pet vežbi svaki dan. Dovoljno je da izaberete nekoliko koje vam prijaju i da ih redovno sprovodite. Osim toga, šetnja i druge lake aktivnosti takođe pomažu u održavanju ravnoteže i snage.

Na kraju, važno je slušati svoje telo. Ako osetite bol, odmah prekinite sa vežbanjem. „Male navike čine veliku razliku kada je reč o očuvanju pokretljivosti“, kaže fizioterapeut Jelena Marković. Štaviše, redovno kretanje može doneti više samopouzdanja i omogućiti vam da uživate u svakodnevnim obavezama i druženjima bez straha od gubitka ravnoteže.