Porodična priča Martine Gerstner otkriva bogatstvo različitih kultura, hrabrost i žensku snagu kroz generacije

Martina Gerstner iz Pančeva, dvadesetogodišnja gimnazijalka, nosi sa sobom izuzetnu porodičnu istoriju koja objedinjuje tradicije Kine, Srbije, Jevreja, Nemaca, Slovaka i Mađara. Njen pradeda, Čo Čeng Po, bio je prvi Kinez koji je došao u Beograd početkom 20. veka, a Martinina svakodnevica danas je isprepletana raznim običajima i sećanjima na značajne istorijske trenutke.

Čo Čeng Po se doselio u tadašnju Jugoslaviju kao trgovac japanskim porcelanom, zajedno sa prijateljem Lau Cijen Pauom. U Beogradu ga je život spojio sa Gabrijelom Levi, Jevrejkom iz ugledne porodice sa Dorćola. Njihova ljubav naišla je na otpor sa Gabrijeline strane porodice, koja je Gabrijelu čak slala na lečenje, ne želeći Kineza kao zeta. Ipak, Gabrijela se vratila iz Beča sa suprugom, a porodica je prihvatila njen izbor.

Tokom Drugog svetskog rata, njihovu porodicu zadesile su teške tragedije. Gabrijela je bila hrabra i odlučna te je javno protestovala protiv nacista na ulicama Beograda, nakon čega joj se gubi svaki trag i kasnije je pronađena na spisku streljanih. Da bi zaštitio ćerku Gloriju, Martininu baku, Čo Čeng Po ju je odveo u Debeljaču, a kasnije su se preselili u Pančevo.

U Pančevu je Čo Čeng Po bio poznat i cenjen, ali je porodica živela skromno. Kada je saznao da je Josip Broz Tito postao predsednik, ispričao je kako je „sedeo sa njim u zatvoru u Lepoglavi, igrali smo šah i redovno sam ga pobeđivao”, priseća se Martina reči svog dede. Nakon što su poslali pismo predsedniku, porodica je dobila stan i pomoć u bonovima za odeću i hranu.

Martina otkriva da je njen pradeda bio poznat trgovac rukotvorinama na pijaci, a njena baka Glorija izuzetno vredna i posvećena. Porodica je dugo održavala kontakte sa rodbinom iz Kine, iako su vremenom veze oslabile. “Plan nam je da odemo u ambasadu i potražimo ih, jer Kinezi imaju sve podatke o svojim građanima”, navodi Martina.

Priča porodice Gerstner svedoči o istrajnosti, hrabrosti i ženskoj snazi kroz generacije, uvek suočene sa predrasudama i istorijskim izazovima. Jedinstven osećaj pripadnosti i bogatstvo različitih kultura danas su Martinin ponos i životna inspiracija.

Gordana, koja se udala sa 15 godina, govori o izazovima i porodičnim vrednostima u tradicionalnoj sredini

Gordana Milenković, danas 27-godišnja žena iz Srbije, deli svoje lično iskustvo sklapanja braka još kao tinejdžerka. Udala se sa 15 godina, a ubrzo nakon toga postala je majka dvoje dece – sina koji je sada u četvrtom razredu i ćerke koja pohađa drugi razred osnovne škole. Gordana je odrasla u sredini gde su rani brakovi bili česta pojava, posebno među mladima u manjim zajednicama. U razgovoru otkriva da je na odluku da se uda rano uticalo i društvo: „Udala sam se rano zato što sam još od 12-13 godina počela da igram u kolu sa momcima. I tako, prevarilo me to. Nisam pomišljala šta će da me čeka posle. Igrala sam tri, četiri godine s momcima i morala sam da se udam. Kad sam izašla iz škole, odmah u septembru sam se udala.”

Sada živi sa suprugom i njegovim roditeljima u zajedničkom domaćinstvu, što je i dalje česta praksa u nekim delovima Srbije. Njena priča osvetljava kako su društvene norme i očekivanja porodice često određivale životni put devojaka. U vreme njenog braka, sklapanje braka u maloletnom uzrastu nije bilo neuobičajeno, ali je sa sobom nosilo ranu odgovornost i često značilo prekid školovanja i ograničen izbor ličnog puta. Danas su zakoni drugačiji – sklapanje braka sa maloletnim licem dozvoljeno je samo uz odobrenje suda i u posebnim slučajevima, pa su ovakve situacije ređe.

Svedočanstva poput Gordaninog podsećaju na značaj osnaživanja žena i prava devojaka da same donose važne odluke o svom životu. Gordana priznaje da bi možda donela druge izbore da je imala više mogućnosti, ali naglašava da joj je porodica sada najveća podrška.

Kristina Mari Plante, nestala 1994. godine, danas živi pod novim imenom zahvaljujući modernim tehnologijama

Kristina Mari Plante, koja je nestala iz mesta Star Veli u Arizoni još 1994. godine, pronađena je živa čak 32 godine kasnije. Tada trinaestogodišnja devojčica, poznata kao Tina, nestala je dok je išla ka štali da obiđe svog konja, što je izazvalo veliku potragu i zabrinutost u celoj lokalnoj zajednici. Iako su policija, volonteri i njena porodica uložili ogromne napore da je pronađu, godinama nije bilo nikakvih tragova, pa je slučaj ostao nerešen.

Preokret se dogodio početkom aprila ove godine, kada su američke vlasti uz pomoć savremenih istražnih metoda uspostavile kontakt sa Kristinom. Sada ima 44 godine, živi u Sjedinjenim Američkim Državama pod drugim identitetom i ima svoju porodicu. Čak su i iskusni istražitelji bili iznenađeni ovim otkrićem. Džejmi Garet iz kancelarije šerifa izjavila je: “Rekla sam joj: ‘Bože, pa ti si pobegla. Mi smo sve vreme mislili da te je neko oteo, da je u pitanju krivično delo.’”

Daljim istraživanjem utvrđeno je da je razlog njenog nestanka bio u porodičnim nesuglasicama i borbi za starateljstvo. Prema rečima bivšeg zamenika šerifa Terija Hadžensa, Kristina je tog dana napustila Arizonu sa majkom, sa kojom je želela da živi. “Ona je htela da bude sa majkom i tako je sve počelo”, izjavio je Hadžens i naveo da su tada postojale sumnje o umešanosti majke, ali bez dokaza.

Nestanak je tada prijavio Kristinin ujak, a istraga je otkrila vozilo povezano sa slučajem, ali nije bilo moguće potvrditi njen identitet niti lokaciju. Džejms Lahti, tadašnji zamenik šerifa, ističe da se istraga i dalje sprovodi: “I dalje utvrđujemo šta se tačno dogodilo i kako budemo dolazili do novih informacija, obaveštavaćemo javnost.”

Pronalazak Kristine omogućen je zahvaljujući novim tehnologijama i tragovima koji su omogućili da je istražitelji kontaktiraju telefonom. Kristina je jasno stavila do znanja da ne želi da se vraća u prošlost. “Rekla je da je to bilo davno, da je to njen stari život. Sada ima svoju porodicu i o tome više ni ne razmišlja”, navela je kapetanica Garet.

Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno da istrage nestalih osoba nikada ne prestaju i da se stalno traga za novim informacijama. Policija se zahvalila svima koji su učestvovali u potrazi i naglasila značaj upornosti u rešavanju ovakvih misterija. Dodatni detalji o njenom životu danas nisu objavljeni, iz poštovanja prema njenoj privatnosti.