Stroga kontrola proteina i izbegavanje veštačkih zaslađivača ključni su za zdravlje dece sa fenilketonurijom

Fenilketonurija (FKU) je retka nasledna bolest koja zahteva posebnu pažnju od samog rođenja deteta. Ova genetska bolest znači da telo ne može da razgradi aminokiselinu fenilalanin, zbog nedostatka enzima fenilalanin hidroksilaze. Kada se fenilalanin nakuplja u organizmu, posebno u krvi i mozgu, može doći do ozbiljnih neuroloških problema ako se stanje ne otkrije i ne leči na vreme. Zato je od suštinskog značaja da nivo fenilalanina ostane nizak tokom celog života, što se postiže strogom dijetom.

Deca sa fenilketonurijom moraju imati potpuno kontrolisan unos hrane, sa velikim ograničenjem fenilalanina. Ova aminokiselina je zastupljena u gotovo svim proteinima, što roditeljima stvara dodatni izazov pri planiranju obroka. Ishrana dece sa ovom dijagnozom je vrlo ograničena i zahteva stalnu posvećenost. Pedijatrijska medicinska genetičarka dr Abigail Kacpura naglašava: “Ključno je naučiti koju hranu treba izbegavati i šta deca mogu bezbedno da jedu. To pomaže da se stanje drži pod kontrolom i deca budu što zdravija.” Ona ističe da cilj ishrane nije potpuna eliminacija fenilalanina, već održavanje dozvoljenog nivoa.

Preporučeni režim ishrane za decu sa fenilketonurijom podrazumeva izbegavanje namirnica sa visokim sadržajem fenilalanina: meso, riba, mlečni proizvodi, jaja, mahunarke, orašasti plodovi, proizvodi od soje i integralne žitarice. Pored toga, roditelji moraju obratiti pažnju na prisustvo aspartama, veštačkog zaslađivača koji se često nalazi u dijetalnim napicima, žvakama bez šećera, određenim žitaricama, vitaminskim suplementima i lekovima. Neophodno je da roditelji dobiju precizne informacije o dnevnoj dozvoljenoj količini fenilalanina i nauče kako da prate unos ove aminokiseline kod svog deteta.

Dr Kacpura savetuje: roditelji ne bi trebalo sami da prave plan ishrane, već da to rade u saradnji sa dijetetičarem i celim zdravstvenim timom. “Važno je sarađivati sa stručnjacima kako bi se napravio plan ishrane prilagođen medicinskim potrebama deteta”, naglašava ona. Samo uz pažljivo praćenje i redovnu kontrolu može se sprečiti preveliko nakupljanje fenilalanina, koje može naneti ozbiljnu štetu detetovom mozgu i izazvati kašnjenje u razvoju ili intelektualne poteškoće.

Ovakav režim ishrane ostaje obavezan tokom čitavog života, uz redovne provere nivoa fenilalanina u krvi. Iako je uvođenje i održavanje takve dijete zahtevan zadatak za porodicu, to je jedini način da dete sa fenilketonurijom ostane zdravo i ima šansu za normalan razvoj.

Nakon gubitka oca, Ljudmila nailazi na tajno pismo koje otkriva čuvanu porodičnu tajnu i donosi joj utehu

Ljudmila iz Voronježa, u svojoj 46. godini, suočila se sa velikim gubitkom – ostala je bez oca koji joj je bio najvažnija podrška kroz život. Sahrana, kojoj su prisustvovali porodica i prijatelji, protekla je uz reči komšija da 74 godine nisu vreme za odlazak. Posle smrti supruge, njen otac je postao povučen, što je Ljudmila primetila još prošle godine – povukao se iz svakodnevnog života i često provodio vreme u razmišljanju na tremu njihove kuće.

Nakon sahrane, vratila se u očev dom da sredi potrebne papire za notara, među kojima su izvodi iz matične knjige rođenih i venčani list. Prilikom pretrage fioka naišla je na fascikle i kutije, a na dnu je pronašla zapečaćenu smeđu kovertu sa natpisom očevim rukopisom: „Ljudokice. Otvori posle moje smrti.”

Unutra je pronašla pismo i dve potvrde. U dirljivom pismu otac joj se obraća rečima: „Ljudokice. Ako ovo čitaš, znači da mene više nema. Hteo sam da ti kažem dok sam bio živ, ali nisam mogao. Bio sam uplašen. Ti nisi moja biološka ćerka.” Detaljno je opisao kako je njena majka bila trudna kada su se upoznali, ali je odlučio da je zaprosi i brine o detetu. „Venčali smo se na proleće, rodila si se na jesen. Upisao sam te na svoje ime. Kada si imala pet godina, uradio sam DNK test”, piše u pismu. Uz pismo su bili i laboratorijski nalaz iz 1983. godine, koji potvrđuje da nema biološkog srodstva, kao i potvrda o usvajanju sa istim datumom.

Otac je priznao da ga je bilo strah da bi istina mogla promeniti način na koji ga Ljudmila doživljava, ali je naglasio: „Tata te je izabrao. Zato što sam te izabrao. Svakog dana. Svake godine.”

Ljudmila se priseća detinjstva i trenutaka sa ocem – od običnih subota kada je pekao hleb do svakodnevnih navika koje su ih zbližavale. „Mogao je da ode. Nije. Mogao je da kaže istinu. Nije. Nosio je to sam”, kaže ona. Ova poruka je za nju bila i šok i uteha, jer je shvatila da je ljubav i pažnja koju je dobijala bila rezultat njegovog izbora, a ne samo krvne veze.

Sledećeg jutra, dokumenta je predala notaru, a sadržaj pisma odlučila je da zadrži za sebe, smatrajući da joj to donosi lični mir i jasnoću o svemu što je prošla. „Ti si moj otac. Svakog dana. Svake godine. I to se nikada neće promeniti”, zaključuje Ljudmila.

Psihološki i biološki faktori često utiču na smanjen libido kod muškaraca, a rešenje počinje otvorenim razgovorom

Sve više parova širom sveta primećuje da kod muškaraca može doći do gubitka interesa za intimne odnose, i to čak i kada nema treće osobe u vezi. Ovaj problem javlja se u različitim fazama života i ne zavisi nužno od godina ili dužine veze. Stručnjaci ističu da su uzroci često složeni, a uključuju i psihološke i biološke faktore. Depresija je jedan od najučestalijih razloga za smanjen libido kod muškaraca, jer utiče na svakodnevno funkcionisanje i seksualni život. ‘Depresija može izazvati gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekada donosile zadovoljstvo, uključujući i seks’, objašnjava psiholog dr. Nemanja Petrović. Osobe koje se bore sa depresijom često su povučene i osećaju se iscrpljeno, što može dodatno opteretiti partnerski odnos. Motivacija za intimnost obično proizilazi iz želje za povezanošću i zadovoljstvom, ali kod osoba sa depresijom, čak i seksualne fantazije mogu biti znatno umanjene ili nestati, što se direktno odražava na libido. Dr. Petrović dodaje: ‘Kada neko izgubi kontakt sa sopstvenim zadovoljstvom, teško mu je da odgovori na očekivanja partnera i obnovi intimu u vezi.’ Osim depresije, svakodnevni stres i pritisak dodatno otežavaju situaciju. Seksualni odnos, koji bi trebalo da donosi bliskost i opuštanje, može postati izvor stresa ako postoji osećaj nezadovoljstva ili pritisak da se ispune određena očekivanja. Neki muškarci, u pokušaju da se izbore sa negativnim emocijama, mogu čak reagovati povećanjem seksualnog nagona, ali to često vodi do kompulzivnosti i dodatnog nezadovoljstva. Perfekcionizam je još jedan značajan faktor koji može narušiti intimne odnose. Perfekcionisti često sebi i partneru postavljaju nerealna očekivanja, što izaziva anksioznost i probleme u seksualnom funkcionisanju. ‘Perfekcionizam je čest neprijatelj zadovoljstva u seksualnim odnosima’, ističe seksualni terapeut dr. Marija Ilić. Takođe, pojedini lekovi, naročito antidepresivi, mogu kao nuspojavu izazvati snižen seksualni nagon, poteškoće sa erekcijom ili postizanjem orgazma. Iako se ove reakcije ne javljaju kod svih, važno je obratiti pažnju i konsultovati se sa lekarom ukoliko dođe do promena u seksualnom životu. Ukoliko primetite promene u intimnosti, ključno je razgovarati otvoreno sa partnerom i potražiti stručnu pomoć. Pristup problemu sa razumevanjem i podrškom može značajno doprineti obnovi bliskosti u vezi.