Visoke letnje temperature mnogima donose uživanje na odmoru, ali kada živa u termometru pređe 35 stepeni Celzijusa, organizam je pod velikim opterećenjem. Dugotrajno izlaganje suncu i vrućini može dovesti do dehidratacije, iscrpljenosti, pa čak i toplotnog udara, zbog čega lekari svake godine apeluju na dodatni oprez.
Posebno su ugroženi stariji ljudi, mala deca, trudnice i osobe koje boluju od hroničnih bolesti, ali ni zdravi i mlađi nisu pošteđeni posledica ukoliko zanemare osnovna pravila zaštite.
Ne čekajte da ožednite
Jedna od najčešćih grešaka jeste unos premalo tečnosti. Kada osetite žeđ, organizam je već počeo da gubi vodu. Zato je važno piti vodu tokom celog dana, čak i kada nemate osećaj žeđi.
Izbegavajte velike količine alkohola i zaslađenih gaziranih napitaka, jer mogu doprineti dodatnom gubitku tečnosti.
Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana
Period između 10 i 17 časova obično je najtopliji. Ako nije neophodno, fizičke aktivnosti i duže boravke napolju planirajte u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
Ukoliko morate da budete na otvorenom, pravite pauze u hladu i zaštitite glavu šeširom ili kačketom.
Lagana odeća pravi veliku razliku
Birajte svetlu, laganu i široku odeću od prirodnih materijala poput pamuka ili lana. Tamna garderoba upija više toplote, pa telo može brže da se zagreje.
Naočare za sunce sa UV zaštitom i krema sa zaštitnim faktorom takođe su važni saveznici tokom letnjih dana.
Rashladite prostor u kojem boravite
Ako imate klima-uređaj, ne spuštajte temperaturu prenisko. Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude prevelika, kako bi se izbegao dodatni stres za organizam.
Ukoliko nemate klimu, prostorije provetravajte rano ujutru i kasno uveče, a tokom dana držite spuštene roletne ili zavese kako biste sprečili zagrevanje prostora.
Obratite pažnju na ishranu
Tokom velikih vrućina organizmu više prijaju lagani obroci. Na jelovniku bi trebalo da se nađu sezonsko voće, povrće, salate i namirnice bogate vodom, dok tešku i masnu hranu treba svesti na minimum.
Manji, češći obroci često su bolji izbor od obilnih ručkova koji dodatno opterećuju organizam.
Prepoznajte upozoravajuće simptome
Vrtoglavica, jaka glavobolja, mučnina, ubrzan puls, grčevi u mišićima, izrazita slabost i konfuzija mogu biti znaci da je organizam pregrejan. U takvim situacijama potrebno je odmah potražiti hladovinu ili rashlađenu prostoriju, piti vodu u manjim gutljajima i rashladiti telo.
Ako osoba izgubi svest, teško diše ili ne reaguje na rashlađivanje, neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć.
Leto može biti prijatno i bezbedno, ali samo ako ozbiljno shvatimo upozorenja stručnjaka. Nekoliko jednostavnih navika – dovoljno vode, izbegavanje sunca u najtoplijem delu dana i lagana ishrana – mogu napraviti veliku razliku i sačuvati zdravlje tokom tropskih dana.
