Kašnjenje je navika koju mnogi imaju, a dok neki povremeno zakasne zbog nepredviđenih okolnosti, postoje ljudi kojima je gotovo nemoguće da stignu na vreme. Psiholozi smatraju da iza stalnog kašnjenja često ne stoji samo nemarnost, već određeni obrasci ponašanja.
Iako razlozi mogu biti različiti, istraživanja pokazuju da osobe koje često kasne neretko imaju sličan način procene vremena i organizacije obaveza.
Problem sa procenom vremena
Jedna od najčešćih osobina ljudi koji kasne jeste takozvana vremenska optimističnost – sklonost da potcene koliko će im vremena biti potrebno za neku aktivnost.
Takve osobe često razmišljaju: „Stići ću, imam još samo pet minuta“, ali se ispostavi da je potrebno mnogo više vremena nego što su prvobitno procenile.
Zašto neki ljudi stalno kasne?
Psiholozi navode nekoliko mogućih razloga:
- teško organizuju obaveze i prioritete
- pokušavaju da urade previše stvari u kratkom vremenu
- potcenjuju trajanje svakodnevnih aktivnosti
- bolje funkcionišu pod pritiskom i u poslednjem trenutku
- imaju drugačiji osećaj za protok vremena
Kod nekih ljudi kašnjenje može biti povezano i sa potrebom za većom kontrolom ili željom da ne budu prvi koji čekaju druge.
Da li su ljudi koji kasne neodgovorni?
Nije svako kašnjenje znak nepoštovanja. Mnogi ljudi zaista imaju problem sa organizacijom vremena, iako im je stalo da ispoštuju dogovor.
Ipak, kada kašnjenje postane učestalo i utiče na odnose sa drugima, može biti znak da je potrebno promeniti navike i način planiranja.
Kako se rešiti navike kašnjenja?
Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih koraka:
- računati dodatno vreme za nepredviđene situacije
- pripremiti stvari unapred
- postaviti podsetnike ranije nego što je stvarno vreme polaska
- izbegavati planiranje previše obaveza jednu za drugom
Na kraju, ljudi koji često kasne možda nisu „nepopravljivi“, već samo imaju drugačiji odnos prema vremenu. Razumevanje tog obrasca može biti prvi korak ka boljoj organizaciji.
