Uzmete telefon da proverite jednu stvar, otključate ekran – i nekoliko sekundi kasnije shvatite da zapravo ne znate zbog čega ste ga uzeli. Ako vam se ovo dešava često, niste jedini.
Proveravanje telefona kod mnogih ljudi postaje automatizovana navika. Dovoljno je da osetimo dosadu, trenutak tišine ili blagu nelagodu, pa ruka gotovo sama posegne za uređajem.
Zanimljivo je da telefon ne moramo ni da čujemo niti da dobijemo obaveštenje. Sam pogled na uređaj može postati naučeno ponašanje, slično kao kada bez razmišljanja proveravamo koliko je sati.
Poseban problem je što telefon pruža gotovo beskonačan niz novih informacija. Poruka, vest, video ili objava mogu se pojaviti u bilo kom trenutku, pa mozak vremenom počinje da očekuje neku vrstu nagrade svaki put kada proverimo ekran.
Zato se često dogodi da telefon uzmemo bez jasnog razloga. Nismo nužno nešto tražili – mozak je jednostavno prepoznao trenutak za proveravanje kao deo svakodnevne rutine.
Upravo zbog toga nekad otključamo telefon, pogledamo ekran, zaključamo ga… i tek tada shvatimo da smo ga uzeli potpuno automatski.
