Novo istraživanje pokazuje da raniji doručak i pravovremena večera mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuje na to da vreme doručka može igrati ključnu ulogu u zdravlju žena. Više od 31.000 odraslih osoba starijih od 40 godina učestvovalo je u ovoj studiji tokom skoro dve decenije. Pre svega, rezultati pokazuju da vreme doručka može značajno uticati na dužinu života žena.

Takođe, istraživači su pratili navike u ishrani ispitanica tokom prosečno 8,6 godina. Primećeno je da žene koje doručkuju kasnije, posebno posle podneva, imaju do 29% veći rizik od prerane smrti. Osim toga, rizik od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti bio je čak 46% veći kod žena koje prvi obrok uzimaju posle podneva.

Vreme doručka može uticati na dužinu života

Zbog toga je važno naglasiti da vreme doručka može imati dugoročan uticaj na zdravlje. Na primer, žene koje redovno doručkuju između 7 i 8 sati ujutru žive u proseku 2,5 godine duže od onih koje prvi obrok uzimaju tek nakon podneva. Štaviše, ovakvi nalazi pružaju dodatnu motivaciju za uspostavljanje zdravih navika svakog jutra.

Pored toga, vreme poslednjeg obroka tokom dana takođe ima uticaj na zdravlje. Žene koje večeraju pre 19 sati imaju 13% veći rizik od smrti, dok one koje jedu posle ponoći beleže čak 27% veći rizik u odnosu na žene koje večeraju između 19 i 20 sati. Međutim, istraživači ističu da ni previše rani, ni previše kasni obroci nisu idealni. Kao rezultat, preporučuje se umerenost i usklađivanje obroka sa individualnim potrebama.

Kada je najbolje doručkovati i večerati?

Na osnovu studije, najzdravije je doručkovati između 7 i 8 sati, a večerati između 19 i 20 sati. Na taj način, žene mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja i produžiti životni vek. Pored toga, ovakav raspored obroka može doprineti boljoj regulaciji energije i lakšem održavanju zdrave telesne mase.

Za žene koje žele da uvedu promene, praktični savet je da planiraju doručak u ranijim jutarnjim satima. Takođe, preporučuje se poslednji obrok završiti najkasnije do 20 sati. Na kraju, ovakva rutina može pozitivno uticati na kvalitet sna i opšte zdravlje.

Profesor Marko Jovanović, specijalista interne medicine, naglašava: „Vreme obroka može imati veći uticaj na zdravlje nego što često mislimo. Redovan i pravovremeni doručak i večera pomažu organizmu da bolje koristi energiju i čuvaju srce.”

Zapravo, osim izbora namirnica, vreme kada jedemo ima snažan efekat na celokupno zdravlje. Prateći preporuke iz ovog istraživanja, žene mogu napraviti jednostavan ali važan korak ka dužem i kvalitetnijem životu.

Mnogi ljudi odustanu od dijete kada vide da se broj na vagi nekoliko dana ili nedelja gotovo ne menja. Međutim, telesna težina prirodno varira i ne predstavlja savršenu meru napretka.

Na težinu mogu uticati količina vode u organizmu, unos soli i ugljenih hidrata, sadržaj hrane u probavnom sistemu, fizička aktivnost i mnogi drugi faktori. Zbog toga svakodnevno merenje može stvoriti pogrešan utisak.

Mnogo je korisnije posmatrati trend kroz duži period. Pored vage, mogu se pratiti kako odeća stoji, obim struka, nivo energije, kondicija i druge promene u navikama.

Važno je i ne očekivati da će se rezultati pojavljivati istom brzinom svakog dana. Promene telesne težine nisu uvek linearne.

Ako se trudimo da promenimo ishranu i životne navike, nekoliko dana bez promene na vagi ne znači da je sav trud uzaludan. Strpljenje i doslednost često su važniji od brzih rezultata.

Pravilo da se posle 18 časova ne sme jesti veoma je popularno, ali nije univerzalno pravilo za mršavljenje. Vreme večere samo po sebi ne određuje da li će neko dobiti ili izgubiti kilograme.

Mnogo je važnije šta jedemo tokom celog dana i koliko hrane ukupno unesemo. Osoba koja večera u 20 časova može imati uravnoteženu ishranu, dok neko ko prestane da jede u 18 časova može tokom dana uneti mnogo više kalorija.

Problem kasne večere najčešće nastaje kada ona uključuje velike količine kalorične hrane, slatkiše ili grickalice. Tada se lako unese više energije nego što je potrebno.

Za mnoge ljude može biti korisno da večera bude umerena i da se ne jede neposredno pred spavanje ako to izaziva nelagodu ili remeti san.

Zato ne postoji čarobni sat nakon kojeg hrana automatski postaje „gojazna“. Važniji su ukupna ishrana, količina hrane i svakodnevne navike.