Recept sa pršutom, kajmakom i kačkavaljem za porodični obrok koji će svi voleti, gotov za manje od sat vremena

Za sve ljubiteljke domaće kuhinje koje traže jednostavan, a bogat obrok, punjeni krompir iz rerne sa pršutom i kajmakom je pravi izbor. Ovaj recept pretvara običan krompir u ukusnu poslasticu koja miriše na detinjstvo i porodične ručkove.

Za pripremu vam je potrebno nekoliko većih krompira, malo pršute, crveni luk, nekoliko kašika kajmaka, rendani kačkavalj, pavlaka za kuvanje, maslinovo ulje, so i biber. Sve ove namirnice lako ćete pronaći u lokalnim prodavnicama, a priprema ne zahteva puno vremena, što ga čini savršenim i za zaposlene žene.

Prvo dobro operite krompire, izbockajte ih viljuškom i stavite u rernu zagrejanu na 200 stepeni. Pecite ih između 45 i 60 minuta, dok ne omekšaju i ne dobiju zlatnu koricu. Kada su pečeni, presecite ih na pola i pažljivo izdubite sredinu. Izdubljeni krompir izmešajte sa sitno seckanom pršutom i proprženim crvenim lukom, pa dodajte kajmak, pavlaku i rendani kačkavalj. Po želji, možete ubaciti i sitno seckane kisele krastavce ili malo dimljene paprike za dodatni šmek.

Napunjene polovine krompira vratite u pleh, pospite ostatkom sira i zapecite još 10 do 15 minuta, dok se sve lepo ne sjedini i dobije ukusnu koricu. Ovaj krompir možete poslužiti kao glavni obrok za ručak ili večeru, a sigurno će ga obožavati i deca i odrasli.

Domaćice često ističu važnost da se krompir ne prepeče, kako bi ostao sočan unutra. ‘Najlepše je kada krompir ima hrskavu koricu, a unutrašnjost ostane mekana i kremasta’, kaže Dragana Jovanović, domaćica iz Beograda.

Ovaj specijalitet je odličan izbor i za posebne prilike, ali i za obične dane kada želite da razveselite svoje najbliže toplim, mirisnim obrokom koji podseća na tradiciju.

Stručnjaci objašnjavaju kada je voda tokom jela korisna, a kada može izazvati tegobe

Mnoge žene se često pitaju da li je zaista dobro piti vodu dok jedu, pogotovo ako žele da poboljšaju svoje navike u ishrani i doprinesu zdravlju sistema za varenje. Ova dilema je česta tema razgovora i među prijateljicama i u porodici, dok se često oslanjamo na narodne savete. Ipak, savremena nauka daje jasniji odgovor na ovo pitanje. Proces varenja počinje već onog trenutka kada ugledamo ili osetimo miris hrane. Mozak odmah šalje signal pljuvačnim žlezdama, podstičući izlučivanje pljuvačke bogate enzimima, a žvakanje dodatno usitnjava hranu. Zalogaj zatim prolazi kroz jednjak do želuca, gde ga dočekuje kisela sredina i enzimi koji razlažu proteine. Iz želuca, masa prelazi u tanko crevo, gde se hranljive materije apsorbuju, a ostatak završava u debelom crevu, gde se dodatno upija voda. Ceo ovaj proces može trajati od 10 pa sve do 60 sati. Iako se često čuje mišljenje da voda tokom jela može da poremeti varenje, gastroenterolog dr Rucha Shah naglašava suprotno: “Voda zapravo pomaže hrani da lakše prolazi kroz sistem za varenje, omekšava je i doprinosi boljoj apsorpciji hranljivih materija.” Pored toga, dovoljan unos tečnosti tokom obroka pomaže da stolica ostane mekša, što je naročito značajno za žene koje se bore sa zatvorom. Voda takođe može doprineti svesnijem jedenju, jer lakše prepoznajemo osećaj sitosti i time održavamo zdravu telesnu masu. Ipak, prekomerna količina vode za vreme obroka može izazvati osećaj nadutosti, a kod osoba sa refluksom pogoršati simptome. Zato stručnjaci preporučuju umerenost – jedna čaša vode uz obrok dovoljna je za većinu žena. Uz to, postoje i druge navike koje mogu olakšati varenje: temeljno žvaćite svaki zalogaj, jedite polako i nakon obroka prošetajte desetak minuta. Vodu je najbolje rasporediti ravnomerno tokom dana, a preporuka za odrasle žene je između 1,5 i 2,5 litara dnevno, osim ako lekar ne savetuje drugačije. Uvođenjem ovih malih promena i osluškivanjem signala sopstvenog tela, žene mogu značajno poboljšati svoje navike i zdravlje sistema za varenje.

Saznajte zašto stručnjaci preporučuju pasterizovano mleko i koje su potencijalne opasnosti konzumacije sirovog mleka, posebno za žene, trudnice i decu.

Sve više žena danas razmišlja o tome da li je bolje izabrati sirovo ili pasterizovano mleko za svoju porodicu. Na tržištu su dostupne obe varijante, ali se postavlja pitanje – koje rizike nosi sirovo mleko i kome može najviše da škodi?

Sirovo mleko nije prošlo proces pasterizacije, odnosno termičke obrade kojom se uništavaju opasne bakterije. Ova metoda uvedena je još u 19. veku kako bi se smanjilo širenje ozbiljnih bolesti putem mleka. Nutricionistkinja dr Erin Rossi objašnjava: „Pasterizacija mleka znači da ga zagrevate na 71,66 stepeni Celzijusa samo 20 sekundi. Taj proces ubija sve bakterije.“

Mnoge žene biraju sirovo mleko iz tradicionalnih razloga, zbog uverenja da je zdravije ili iz sumnje u velike proizvođače. Ipak, važno je znati da sirovo mleko može sadržati bakterije poput E. coli, Salmonelle i Listerije, koje su posebno rizične za trudnice, malu decu, starije osobe i one sa slabijim imunitetom.

Dr Rossi ističe: „Ove bakterije mogu da povećaju rizik od trovanja hranom i komplikacija koje prate to stanje.“ Najveći rizik postoji za trudnice jer Listerija može prouzrokovati pobačaj, prevremeni porođaj ili ozbiljne infekcije kod beba. Deca i osobe sa slabim imunitetom takođe su posebno ugrožene.

Prema preporukama većine zdravstvenih organizacija, pasterizovano mleko je sigurniji izbor. „Pasterizacija mnogo doprinosi sprečavanju bolesti koje se dovode u vezu sa sirovim mlekom“, navodi dr Rossi.

Često se misli da sirovo mleko ima više hranljivih materija, ali nauka to ne potvrđuje. „Nutritivna vrednost je ista za sva mleka. Pasterizacija ne smanjuje hranljive materije, već smanjuje bakterije“, objašnjava dr Rossi. Takođe, ni po pitanju laktoze nema razlike – oba tipa mleka sadrže iste proteine koji mogu izazvati netoleranciju kod osetljivih osoba.

Kao zaključak, u porodicama sa malom decom, trudnicama ili starijim članovima, preporučuje se da birate pasterizovano mleko kako biste obezbedili maksimalnu zaštitu zdravlja svojih najbližih.