Leto je pravo vreme da na jelovnik uvrstimo više svežeg voća. Visoke temperature, pojačano znojenje i veća potreba organizma za tečnošću čine sezonske plodove odličnim saveznikom za osveženje, ali i izvor vitamina, minerala i vlakana. Ipak, nije svako voće jednako, a stručnjaci savetuju da se prednost da sezonskim vrstama koje su prirodno bogate vodom i hranljivim materijama.

Zašto je sezonsko voće najbolji izbor?

Voće koje sazreva u prirodnoj sezoni obično je ukusnije, svežije i bogatije hranljivim sastojcima. Osim toga, kraće putuje do potrošača, pa zadržava više vitamina i antioksidanasa.

Tokom leta posebno se preporučuje raznovrsna kombinacija voća, umesto oslanjanja na samo jednu vrstu.

Koje voće je odličan izbor leti?

Lubenica je među omiljenim letnjim namirnicama jer sadrži više od 90 odsto vode. Osim što osvežava, doprinosi unosu tečnosti i sadrži vitamin C, vitamin A i antioksidans likopen.

Dinja je bogata beta-karotenom, vitaminom C i kalijumom, a lako se vari i odlična je kao lagani međuobrok.

Breskve i nektarine sadrže vlakna, vitamine A i C i predstavljaju dobar izbor za one koji žele zdravu užinu.

Kajsije su poznate po visokom sadržaju beta-karotena, koji organizam pretvara u vitamin A važan za kožu i vid.

Bobičasto voće, poput malina, kupina, borovnica i ribizli, bogato je antioksidansima i vlaknima. Ove voćke imaju relativno manji sadržaj prirodnih šećera u poređenju sa nekim drugim vrstama i često se preporučuju kao deo uravnotežene ishrane.

Sa kojim voćem ipak ne treba preterivati?

Iako je voće zdravo, ono sadrži prirodne šećere, pa ni sa jednom vrstom ne treba preterivati.

Posebno treba obratiti pažnju na:

• grožđe, koje sadrži više prirodnih šećera i lako se pojede u većim količinama;
• trešnje, koje mogu izazvati stomačne tegobe ako se unesu u velikim količinama odjednom;
• sušeno voće, koje ima znatno više šećera i kalorija po gramu nego sveže voće.

To, naravno, ne znači da ove namirnice treba izbegavati, već da ih je najbolje jesti u umerenim porcijama.

Kada je najbolje jesti voće?

Ne postoji univerzalno pravilo da voće mora da se jede u određeno doba dana. Može biti odličan doručak, užina ili desert. Važnije od vremena kada ga jedete jeste ukupna količina i raznovrsnost tokom dana.

Ako voće kombinujete sa šakom orašastih plodova ili čašom jogurta, obrok će vas duže držati sitim jer ćete uneti i proteine i zdrave masti.

Koliko voća je dovoljno?

Nutricionisti uglavnom preporučuju dve do četiri porcije voća dnevno, u okviru uravnotežene ishrane. Najbolji izbor je da tanjir bude što šareniji – različite boje voća znače i različite vitamine, minerale i antioksidanse.

Zato ovog leta iskoristite bogatu ponudu domaćeg sezonskog voća. Lubenica, dinja, breskve, kajsije, maline, kupine i borovnice nisu samo osveženje na vrućini, već i jednostavan način da organizmu obezbedite važne hranljive materije. Ključ je u raznovrsnosti i umerenosti – upravo tada voće donosi najviše koristi.

Novo istraživanje pokazuje kako redovno uživanje u lubenici utiče na zdravlje žena i kada treba biti oprezan

Mnoge žene se pitaju da li je zaista bezbedno jesti lubenicu svaki dan, naročito tokom toplih letnjih meseci. Pre svega, lubenica je letnji favorit koji osvežava, hidrira i sadrži veoma malo kalorija. Novo istraživanje sprovedeno na grupi od 33 osoba sa prekomernom težinom pokazalo je da svakodnevna konzumacija lubenice može imati pozitivne efekte na zdravlje. Tokom četiri nedelje učesnici su svakog dana jeli dve šolje sveže lubenice i primetili su smanjenje telesne mase, obima struka i nivoa gornjeg krvnog pritiska.

Osim toga, istraživači su primetili i rast antioksidativnog kapaciteta u krvi, kao i smanjenje oksidativnog stresa. S druge strane, kada su isti učesnici konzumirali kalorične keksiće umesto lubenice, došlo je do povećanja masnog tkiva i pritiska. Zbog toga, svakodnevna konzumacija lubenice može olakšati održavanje zdrave telesne težine, naročito ženama koje žele da izbegnu industrijske slatkiše.

Prednosti lubenice za žensko zdravlje i lepotu

Pre svega, lubenica sadrži visok procenat vode, čak oko 92%, što je čini odličnim saveznikom protiv dehidratacije. Takođe, bogata je vitaminima A, C i E, kao i likopenom, koji može pomoći u zaštiti kože od UV zračenja i usporiti prerano starenje. Osim toga, minerali poput kalijuma i magnezijuma pomažu rad srca i mišića, što je naročito važno tokom letnjih aktivnosti. U međuvremenu, mnogi proizvodi za negu kože koriste ekstrakt lubenice zbog njenog efekta na hidrataciju i osveženje tena.

Međutim, važno je napomenuti da lubenica sadrži i određenu količinu šećera. Ipak, zbog visokog sadržaja vode, njen glikemijski indeks ne izaziva nagli skok šećera u krvi kod zdravih osoba. Zbog toga, ona može biti odličan izbor za užinu ili lagani obrok između obaveza.

Kada treba biti oprezan sa lubenicom svaki dan

Ipak, osobe sa hroničnim bubrežnim bolestima treba da budu oprezne. „Ako imate problema sa bubrezima, svakodnevna konzumacija lubenice može dovesti do povećanja nivoa kalijuma u krvi“, ističe dr Ivana Petrović, specijalista interne medicine. „Kod zdravih žena lubenica je odličan izbor za hidrataciju i osveženje, ali uvek savetujem umerenost.“

Osim toga, lubenica ima vrlo malo kalorija – svega 30 na 100 grama, pa čak ni kilogram ovog voća ne sadrži mnogo više od prosečnog deserta. Štaviše, možete je kombinovati sa slanim sirom za osvežavajuću letnju salatu, što je popularno među ženama koje vode računa o ishrani.

Na kraju, istraživanje potvrđuje da je bezbedno jesti lubenicu svaki dan za većinu žena, ali treba slušati svoje telo i konsultovati se sa lekarom ako imate specifična zdravstvena stanja. Konačno, lubenica je ukusna, osvežavajuća i korisna, ali umerenost ostaje najvažnija preporuka.

Kada osetimo pad energije, većina ljudi instinktivno posegne za još jednom šoljicom kafe ili energetskim napitkom. Iako kofein može kratkotrajno da nas razbudi, stručnjaci ističu da postoje namirnice koje organizmu pružaju stabilniji izvor energije i pomažu da se osećamo bolje tokom celog dana.

Pravilna ishrana može značajno da utiče na nivo energije, koncentraciju i raspoloženje. Evo koje namirnice se najčešće nalaze na listi preporuka nutricionista.

Ovsene pahuljice

Ovsene pahuljice bogate su složenim ugljenim hidratima i vlaknima, pa energiju oslobađaju postepeno. Zbog toga duže pružaju osećaj sitosti i sprečavaju nagle padove šećera u krvi koji često izazivaju umor.

Banane

Banane su odličan izvor prirodnih šećera, kalijuma i vitamina B6, koji učestvuje u pretvaranju hrane u energiju. Upravo zato često su prvi izbor sportista pre ili posle treninga.

Jaja

Jaja sadrže visokokvalitetne proteine i vitamine B grupe koji imaju važnu ulogu u proizvodnji energije. Osim toga, dugo drže sitost i pomažu da se izbegne potreba za grickalicama između obroka.

Orašasti plodovi

Bademi, orasi, lešnici i indijski orah bogati su zdravim mastima, proteinima i magnezijumom. Magnezijum je mineral koji učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući proizvodnju energije, pa njegov nedostatak može da doprinese osećaju iscrpljenosti.

Grčki jogurt

Kombinacija proteina i ugljenih hidrata čini grčki jogurt odličnim izborom za doručak ili užinu. Može da se kombinuje sa voćem ili ovsenim pahuljicama za još dugotrajniji osećaj energije.

Tamna čokolada

Tamna čokolada sa visokim procentom kakaoa sadrži antioksidanse i malu količinu prirodnog kofeina i teobromina, koji mogu da doprinesu boljoj koncentraciji i budnosti. Važno je, ipak, konzumirati je u umerenim količinama.

Lisnato zeleno povrće

Spanać, blitva i kelj bogati su gvožđem, folnom kiselinom i vitaminima koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma. Nedostatak gvožđa jedan je od čestih uzroka hroničnog umora, pa je važno da ove namirnice redovno budu na jelovniku.

Ne zaboravite vodu

Iako nije hrana, voda je jedan od najvažnijih saveznika dobrog raspoloženja i energije. Čak i blaga dehidratacija može da izazove umor, glavobolju i pad koncentracije, zbog čega stručnjaci savetuju redovan unos tečnosti tokom dana.

Ukoliko se često osećate iscrpljeno bez obzira na ishranu i dovoljno sna, stručnjaci preporučuju da se obratite lekaru. Dugotrajan umor ponekad može biti znak nedostatka vitamina i minerala ili određenih zdravstvenih problema koji zahtevaju dodatne analize.