Nutricionistkinja Jelena Petrović otkriva kako svakodnevna upotreba kore lubenice može doprineti boljoj ishrani i zdravlju žena

Kora lubenice često završava u otpadu, posebno tokom leta kada je lubenica omiljeno voće na trpezama širom Srbije. Međutim, mnoge žene ne znaju da upravo beli deo kore lubenice sadrži važne nutrijente koji podržavaju zdravlje krvnih sudova i mogu pomoći u regulaciji pritiska. Takođe, prema rečima nutricionistkinje Jelena Petrović, unos kore lubenice može biti odličan dodatak zdravoj ishrani svake žene koja brine o sebi i svojoj porodici.

Kora lubenice kao izvor L-citrulina za krvne sudove

Pre svega, kora lubenice bogata je aminokiselinom L-citrulinom. Ova supstanca u telu prelazi u arginin, koji pomaže opuštanju krvnih sudova i može doprineti sniženju krvnog pritiska. Zbog toga, stručnjaci preporučuju da ne bacamo beli deo kore, već da ga uključimo u svakodnevne obroke. Istraživanja pokazuju da kora sadrži više L-citrulina nego crvena pulpa, što je dodatni razlog da je sačuvamo.

Praktični načini upotrebe kore lubenice u kuhinji

Osim toga, kora lubenice podseća na krastavac i može se koristiti na sličan način. Možete je narendati i dodati u letnju salatu, obogatiti je maslinovim uljem i malo soli. Takođe, mnoge žene koriste koru lubenice i za pripremu turšije ili kao hrskav dodatak raznim jelima. Na taj način, obezbeđujete više vitamina i vlakana iz voća koje se svakodnevno nalazi u domu.

Koliko kore lubenice je dovoljno za pozitivan efekat

Ipak, važno je znati i pravu količinu. Prema poslednjim saznanjima, dovoljno je konzumirati dve do tri šolje sečene kore dnevno, što je između 300 i 450 grama. Efekat na pritisak je blag, ali redovno unošenje može doprineti boljem opštem zdravlju. Ipak, kora lubenice ne može zameniti terapiju kod ozbiljnih problema sa pritiskom, već je preporuka kao podrška zdravoj ishrani.

Nutritivne prednosti kore lubenice za žensko zdravlje

Pored citrulina, kora lubenice sadrži značajnu količinu proteina i vlakana. To je posebno korisno ženama koje vode računa o liniji i žele da obogate ishranu prirodnim izvorima nutrijenata. Štaviše, kora lubenice je osvežavajuća, lako se uklapa u razne obroke i ne zahteva dodatne troškove. „Kora lubenice je odličan izbor za žene koje traže prirodan način da podrže zdravlje krvnih sudova“, istakla je Jelena Petrović. „Preporučujem da je probate u salati ili kao dodatak jelima, jer ćete na taj način iskoristiti ceo plod i pružiti sebi više hranljivih sastojaka“, dodala je.

Zašto vredi iskoristiti svaki deo lubenice

Konačno, korišćenjem kore lubenice, žene ne samo da smanjuju otpad, već i dobijaju dodatne benefite za svoje zdravlje. Osim toga, na jednostavan način možete uvesti novu naviku koja donosi koristi i vama i vašoj porodici. Na kraju, kora lubenice može postati mali saveznik u svakodnevnoj borbi za bolje zdravlje, a uz malo kreativnosti, lako ćete je uklopiti u jelovnik.

Nova istraživanja pokazuju da umeren unos proteina pozitivno utiče na kožu i opšte zdravlje žena svih uzrasta.

Sve više žena prati trendove koji obećavaju savršeno telo, uključujući visok unos proteina kroz napitke i specijalizovanu hranu. Međutim, najnovije analize koje je sproveo University of Wisconsin-Madison ukazuju da smanjen unos proteina može biti korisniji za zdravlje i izgled tokom godina. Stručnjaci su pregledali više od 300 studija i zaključili da većina žena konzumira više proteina nego što je potrebno.

Pre svega, smanjen unos proteina može doprineti zdravijem starenju i boljoj regulaciji telesne težine. Na primer, žene koje vode umeren ili manje aktivan životni stil često imaju koristi od umerenog unosa proteina. S druge strane, prekomeran unos može povećati rizik od dijabetesa i određenih oblika raka, što je značajno za sve koje vode računa o svom zdravlju.

Kako smanjen unos proteina utiče na metabolizam i kožu?

Na osnovu prikupljenih podataka, smanjen unos proteina može ubrzati sagorevanje masti i pomoći u održavanju stabilnog šećera u krvi. Osim toga, ovaj način ishrane smanjuje masno tkivo i pomaže ženama koje žele da izgube višak kilograma ili lakše prebrode promene tokom menopauze. Takođe, telo tada luči hormon FGF21, koji podržava sagorevanje energije i olakšava održavanje zdrave telesne težine. Zbog toga smanjen unos proteina može doprineti lepšem izgledu i većem samopouzdanju.

Osim toga, ograničenje proteina podstiče autofagiju — proces u kojem telo uklanja oštećene ćelije i regeneriše tkiva. Kao rezultat, koža može duže biti zategnuta i vitalna. Ipak, ovakav režim nije pogodan za sve žene.

Kada izbegavati smanjen unos proteina?

Stručnjaci napominju da trudnice, deca, starije žene sklone gubitku mišićne mase i osobe koje se oporavljaju od operacija ne bi trebalo da smanjuju unos proteina bez konsultacije sa lekarom. Prema rečima dr Dudleyja Lamminga, „Smernice za unos proteina treba uvek prilagoditi godinama i načinu života svake žene.“

Preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane navode da je optimalan dnevni unos proteina za odrasle žene 0,83 grama po kilogramu telesne mase. Iako je unos dvostruko veće količine i dalje bezbedan za većinu, dugoročno visok unos nije dovoljno istražen i može doneti rizike. Zato je važno pažljivo slušati potrebe svog tela i redovno se savetovati sa stručnjacima.

Personalizovana ishrana – ključ do zdravog starenja i lepšeg izgleda

Na kraju, univerzalna pravila više nisu dovoljna za žene koje žele da ostanu vitalne i negovane u svim životnim fazama. Kao rezultat, stručnjaci preporučuju individualan pristup ishrani. „Potrebna su dodatna istraživanja kako bismo svim ženama mogli ponuditi najbolje preporuke“, ističe dr Dudley Lamming. Zato, umesto da slepo pratite trendove, posvetite pažnju signalima svog tela i konsultujte se sa stručnjacima. Tako možete doprineti zdravijem starenju i lepšem izgledu u svakoj fazi života.

Kada temperature pređu 30 stepeni, poslednje što većina ljudi želi jeste da provede pola dana pored šporeta. Zato su tokom leta idealni obroci koji se pripremaju brzo, ne zahtevaju mnogo kuvanja i mogu da se posluže hladni.

Jedan od takvih obroka je osvežavajuća salata sa tunjevinom, kukuruzom i povrćem. Sprema se za desetak minuta, zasitna je, a ne opterećuje tokom vrelih dana.

Sastojci:

• 1 konzerva tunjevine
• 1 manja konzerva kukuruza
• 1 svež krastavac
• 1 paradajz
• 1 manja paprika
• nekoliko maslina
• 2 kašike grčkog jogurta
• 1 kašičica maslinovog ulja
• malo limunovog soka
• so i biber po ukusu

Priprema

Krastavac, paradajz i papriku operite i isecite na kockice. Dodajte oceđeni kukuruz, tunjevinu i nekoliko maslina.

U posebnoj činiji pomešajte grčki jogurt, maslinovo ulje i malo limunovog soka. Dodajte so i biber po ukusu.

Preliv sjedinite sa povrćem i tunjevinom i sve dobro promešajte.

Ako želite posebno osvežavajući obrok, salatu možete ostaviti 15-ak minuta u frižideru pre serviranja.

Možete je prilagoditi

Ako nemate tunjevinu, možete koristiti kuvana jaja ili ostatke prethodno pripremljene piletine. Za dodatnu sitost može se dodati malo testenine, kus-kusa ili integralnog hleba.

Za još lakšu verziju izbacite majonez i koristite samo grčki jogurt i limun.

Prednost ovog recepta je što praktično nema kuvanja, pa kuhinju ne morate dodatno zagrevati tokom najtoplijeg dela dana.