Novo istraživanje potvrđuje da već i nevelike promene u načinu ishrane mogu uticati na mentalno zdravlje i svakodnevni stres

Najnovija istraživanja pokazuju da način na koji se hranimo ima veći uticaj na naše emotivno stanje i nivo svakodnevnog stresa nego što često mislimo. U studiji iz 2024. godine, u kojoj je učestvovalo 122 odrasle osobe, ispitivani su efekti mediteranske ishrane na psihološko blagostanje. Iako nijedan od učesnika nije imao dijagnostikovanu depresiju, svi su se suočavali sa uobičajenim životnim pritiscima.

Učesnici su tokom šest do dvanaest nedelja pratili online program čiji je cilj bio da u ishranu uključe više povrća, mahunarki i integralnih žitarica, dok su smanjivali unos prerađene hrane. Planiranje obroka, edukativni video-materijali, recepti i postavljanje realnih ciljeva bili su važan deo programa. Tokom i nakon ovog perioda, pratilo se kako se menja nivo stresa i opšti osećaj blagostanja kod ispitanika.

Rezultati su bili veoma ohrabrujući: čak 96 od 122 osobe izjavile su da su osetile smanjenje stresa i poboljšanje raspoloženja na kraju programa. Zanimljivo je da oni koji nisu dosledno sledili sva pravila mediteranske ishrane nisu imali lošije rezultate od onih koji su bili temeljni u primeni. Ovi nalazi sugerišu da pozitivne promene nisu vezane samo za hranu, već i za osećaj da činimo nešto dobro za sebe i svoje zdravlje.

Psihološkinja dr Marija Ilić objašnjava: „Uvođenje zdravijih navika podstiče osećaj kontrole, motiviše na aktivno učešće u svakodnevnim zadacima i pruža strukturu, što doprinosi boljem mentalnom zdravlju, nezavisno od toga koliko smo precizni u praćenju dijete.” Dodaje i da se ovaj pristup može primeniti i na druge aspekte života, poput fizičke aktivnosti ili brige o sebi uopšte.

Stručnjaci ističu da iako striktno pridržavanje dijete nije neophodno za bolje raspoloženje, mediteranska ishrana donosi brojne benefite za mozak i celokupno zdravlje. Fokus na sveže namirnice, zdrave masti i izbalansirane obroke preporučuje se svim ženama koje žele da očuvaju svoje mentalno i fizičko blagostanje.

Zaključak istraživanja je jasan: već male i realne promene u ishrani mogu učiniti da se osećamo bolje, a najvažnije je da svakodnevno ulažemo u sebe i brinemo o svom zdravlju, bez pritiska da budemo savršene.

Otkrivamo kako puter, beli luk i limunova korica pretvaraju klasičan grašak u prilog koji svi obožavaju, a priprema traje svega nekoliko minuta.

Grašak je poznat kao praktična i zdrava namirnica, ali često se dešava da izgubi svoju boju, slatkoću ili teksturu tokom kuvanja. Ipak, postoji jednostavan trik koji ga čini zaista posebnim: kada mu dodate tri posebna sastojka, dobijate prilog koji će obožavati svi u kući.

Najvažnije pravilo kod pripreme graška je izbegavanje dugog kuvanja u puno vode, jer tada postaje brašnast i bezukusan. Umesto toga, grašak kratko prodinstajte na malo masnoće i dodajte prstohvat soli. Tako zadržava sočnost, jarku zelenu boju i prijatnu teksturu, a prirodna slatkoća dolazi do izražaja.

Nakon što omekša, vreme je za magičnu kombinaciju: komadić putera, sitno seckani beli luk i malo narendane limunove kore. Puter daje kremastu punoću, beli luk obogaćuje aromu, dok limunova kora pruža osvežavajuću notu i poseban šmek. Ova jednostavna kombinacija pretvara običan grašak u sofisticirani prilog koji odgovara uz meso, ribu ili lagane vegetarijanske obroke.

Ako želite još bogatiji ukus, po želji možete umešati i svež peršun, malo bibera ili prstohvat majčine dušice. Iskusna domaćica iz Beograda, Maja S., otkriva svoj trik: „Moj trik je da grašak uvek dinstam nekoliko minuta, a pred kraj umešam puter, beli luk i limunovu koru. Deca ga tada obožavaju, čak i oni koji inače nisu ljubitelji povrća.”

Brza priprema i bogatstvo ukusa čine ovaj recept idealnim za zaposlene žene, mame i sve koji žele zdrav i lep obrok bez mnogo vremena u kuhinji. Prilog od graška pripremljen na ovaj način može biti pravi hit i na svečanim ručkovima, a lako se uklapa u različite obroke tokom nedelje.

Saznajte zašto je crna kafa bez dodataka najbolji izbor i kako pravilno da je konzumirate u fazi restrikcije

Mnoge žene koje prelaze na hrono ishranu pitaju se da li mogu da nastave sa uživanjem u kafi, posebno u periodu restrikcije. Stručnjaci naglašavaju da je tokom restriktivne faze dozvoljena isključivo crna kafa, bez dodatka šećera i mleka. Ovakva kafa ne sadrži ugljene hidrate, pa ne remeti proces mršavljenja. Na pitanje o dodavanju šećera ili mleka, odgovor je izričit: „Kafu treba piti bez šećera i mleka, jer oba dodatka mogu usporiti gubitak kilograma“, savetuju stručnjaci za ishranu.

Espreso kafa, iako omiljena, sadrži oko 0,5 grama ugljenih hidrata po šolji, tako da povremeno uživanje nije problematično, ali je preporučljivo piti je umerenim količinama. Kada su u pitanju zaslađivači, savet je da izbegavate veštačke varijante jer mogu uticati na apetit ili mikrofloru creva. Ako ne možete da se naviknete na potpuno crnu kafu, prirodni zaslađivači poput stevije su prihvatljiva opcija, ali i sa njima treba biti obazriv.

Mleko, kao i mlečni napici poput latte ili cappuccina, nisu dozvoljeni u ovoj fazi. Nezaslađeno bademovo mleko, iako ima nizak sadržaj ugljenih hidrata, takođe nije preporučljivo, osim možda u minimalnoj količini samo ako je to jedini način da kafa bude prihvatljiva.

Optimalno vreme za kafu tokom restrikcije je 30 minuta nakon doručka i 30 minuta nakon ručka. Ne postoji strogo ograničenje broja šoljica dnevno, ali treba izbegavati preterivanje kako ne bi došlo do problema sa želucem, povećane kiseline ili nadimanja.

Važna napomena je da kafa na prazan stomak nije preporučljiva, jer može izazvati iritaciju želuca. Iako kafa pre doručka ne utiče direktno na mršavljenje, može imati negativan uticaj na varenje. Zato je preporuka da između jela i kafe bude razmak od najmanje 30 minuta kako bi varenje bilo optimalno.

Za najbolje rezultate tokom restrikcije hrono ishrane, preporučuje se da kafa bude crna, bez dodataka, da vodite računa o vremenu konzumacije i izbegavate navike koje bi mogle usporiti vaš napredak. Na taj način možete uživati u svom omiljenom napitku i ostvariti željene ciljeve mršavljenja.