Velika međunarodna studija otkriva kako mesto deteta u porodici menja rizik od određenih bolesti

Naučnici su analizirali zdravstvene podatke iz više od pet miliona porodica širom sveta. Njihov cilj bio je da utvrde da li redosled rođenja utiče na zdravlje dece tokom života. Ova tema posebno je važna za roditelje i žene koje planiraju porodicu. Studija je pokazala da redosled rođenja utiče na zdravlje dece tokom života na više različitih načina. Pre svega, istraživači su uporedili zdravstvene kartone braće i sestara iz istih porodica.

Kako redosled rođenja utiče na rizik od bolesti

Rezultati su iznenadili mnoge. Prvorođena deca imaju 26% veću verovatnoću da im se dijagnostikuje autizam. Takođe, kod njih je utvrđen 7% veći rizik od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Osim toga, prvenci češće razvijaju alergije na hranu i polensku groznicu. Štaviše, njihova šansa za alergije na hranu veća je za 20%, dok je rizik od polenske groznice viši za 9%. S druge strane, drugo dete u porodici suočava se sa drugim izazovima. Naime, mlađa deca imaju 19% veći rizik od bolesti zavisnosti. Osim toga, kod njih je 14% veća verovatnoća za probleme sa želucem i crevima. Ipak, razlika u godinama između dece može da promeni ove rizike. Na primer, manja razlika u godinama smanjuje mogućnost mentalnih poremećaja i alergija kod oba deteta.

Zašto razlike postoje između prvog i drugog deteta

Prema rečima dr Andreja Ržeca, „svaka nova trudnoća menja imuni sistem majke i utiče na razvoj svakog deteta“. On navodi da prvorođeno dete često dobija više pažnje i kontrole. Kao rezultat, to može povećati nivo stresa i izloženost različitim alergenima. Mlađa deca, međutim, rastu u opuštenijem okruženju. Takođe, ona se ranije susreću sa virusima i bakterijama, jer su u kontaktu sa starijom braćom i sestrama. Osim toga, roditelji u prvoj trudnoći često više brinu i vode računa o svakoj sitnici. Kasnije, sa svakim narednim detetom, postaju sigurniji i manje strogi. Na taj način, porodična dinamika se menja i utiče na razvoj dece na različite načine.

Šta ove informacije znače za žene i roditelje

Za žene koje planiraju porodicu, ovi podaci mogu pomoći prilikom odluke o razmaku između trudnoća. Ipak, na zdravlje dece utiču i drugi faktori. Na primer, ishrana, fizička aktivnost, genetika i okruženje igraju veliku ulogu. Studija ne tvrdi da će svako prvo ili drugo dete sigurno razviti navedene probleme, već da postoji nešto veći rizik. Konačno, stručnjaci savetuju roditeljima da podržavaju decu, održavaju kvalitetan odnos i redovno posećuju lekara. Na kraju, svaka porodica je posebna, a statistika ne određuje sudbinu svakog deteta.

Pravilna ishrana i fizička aktivnost mogu očuvati mišićnu masu, unaprediti zdravlje i olakšati svakodnevni život ženama.

Žene širom Srbije, posebno u urbanim sredinama, često primećuju promene u svom telu nakon što napune 30 godina. Očuvanje mišićne mase kod žena posle 30. godine postaje sve važnije jer hormonske promene i savremeni način života utiču na zdravlje. Mnoge žene primećuju da je teže održati telesnu težinu, dok oporavak nakon fizičkog napora traje duže.

Hormonske promene i gubitak mišićne mase

Međutim, osim prirodnog procesa starenja, pad hormona estrogena tokom perimenopauze i menopauze dodatno ubrzava gubitak mišića. Stručnjaci taj proces nazivaju sarkopenija. Zbog toga, ne treba čekati starije godine da bi se počelo voditi računa o mišićima. Pre svega, ulaganje u mišićnu masu tokom celog života donosi brojne koristi.

Mišići i svakodnevni život žena

Osim toga, zdrava mišićna masa pomaže ženama da lakše obavljaju svakodnevne aktivnosti. Na primer, dizanje tereta, penjanje uz stepenice ili ustajanje iz stolice zavise od snage mišića. Sa godinama, slabija mišićna masa može povećati rizik od padova i preloma. Takođe, mišići regulišu šećer u krvi i doprinose metaboličkom zdravlju. Zato očuvanje mišićne mase kod žena posle 30. godine direktno utiče na kvalitet života.

Unos proteina i fizička aktivnost

Očuvanje mišićne mase ne zavisi samo od genetike, već i od navika. Pre svega, kombinacija dovoljnog unosa proteina i redovnog vežbanja, posebno treninga snage, daje najbolje rezultate. Nutricionista dr. Ivana Petrović ističe: „Važno je kombinovati adekvatan unos proteina sa fizičkom aktivnošću kako bi se očuvala mišićna masa.“ Minimalna preporučena količina proteina za odrasle žene iznosi oko 0,8 grama po kilogramu telesne mase dnevno. Potrebe su veće kod starijih žena, onih koje treniraju ili su na dijeti. Ipak, nije preporučljivo nasumično povećavati unos proteina bez praćenja celokupne ishrane i zdravstvenog stanja.

Izvori proteina za različite stilove života

Žene koje konzumiraju namirnice životinjskog porekla mogu birati jaja, mlečne proizvode, ribu, piletinu ili nemasno meso. S druge strane, one koje se oslanjaju na biljne izvore mogu koristiti sočivo, pasulj, leblebije, tofu, orašaste plodove i integralne žitarice. Prema rečima dr. Petrović: „Biljna ishrana zahteva pažljivo kombinovanje izvora proteina tokom dana kako bi se obezbedile sve esencijalne aminokiseline.“ Na kraju, pravilna ishrana i vežbanje pomažu ženama da sačuvaju snagu, funkcionalnost i vitalnost tokom svih životnih faza. Očuvanje mišićne mase kod žena posle 30. godine predstavlja ulaganje u dugoročnu životnu energiju i bolji kvalitet starosti.

Sve više žena koristi neobičan trik sa šnalom za kosu u pokušaju da ublaži glavobolju, ali lekari upozoravaju na moguće rizike.

Žene širom sveta dele iskustva sa trendom poznatim kao šnala protiv glavobolje, koji je poslednjih nedelja privukao veliku pažnju na društvenim mrežama. Ovaj trik podrazumeva da žene stavljaju veću šnalu za kosu na obrvu kako bi pokušale da smanje neprijatne simptome glavobolje.

Šnala protiv glavobolje izaziva podeljena mišljenja

Većina korisnica tvrdi da im pritisak šnale na određenu tačku zaista donosi trenutno olakšanje. Takođe, mnoge pišu u komentarima da su zahvalne što su otkrile ovaj metod, naročito kada drugi načini ne pomažu. Ipak, s druge strane, lekari upozoravaju da ovakve metode možda nude samo subjektivan osećaj poboljšanja. Međutim, žene često traže brza rešenja za svakodnevne tegobe, zbog čega ovakvi trikovi lako postaju viralni.

Stručna mišljenja o efektima ovog trenda

Pre svega, dr Suzan Vajli, specijalistkinja opšte prakse, ističe: „Za sada ne postoje naučni dokazi da šnala protiv glavobolje može trajno rešiti problem migrene.“ Ona takođe navodi da efekat može biti sličan akupresuri, gde pritisak na određene tačke tela ponekad donosi olakšanje. Ipak, ona jasno upozorava da šnala ne može zameniti proverene medicinske tretmane. S druge strane, dr Sonija Tambe Džinde, neurolog, objašnjava da teorija „kapije bola“ može objasniti zašto neke žene osećaju olakšanje. „Naš mozak može preusmeriti pažnju sa bola na osećaj pritiska, što može doneti privremeno olakšanje“, kaže ona. Međutim, ona dodaje da ova metoda ne rešava uzrok glavobolje niti leči migrenu.

Kada potražiti stručnu pomoć za glavobolju

Iako su inovativni trikovi često privlačni, važno je prepoznati kada je vreme za ozbiljniji pristup. Pored toga, lekari savetuju da kod čestih ili jakih glavobolja ne treba odlagati posetu lekaru. Na kraju, ako simptomi traju duže od jednog dana ili se pogoršavaju, preporuka je da se obavezno konsultujete sa stručnjakom. Kao rezultat, šnala protiv glavobolje može doneti trenutni osećaj olakšanja, ali ne treba je koristiti kao zamenu za medicinske savete. Žene bi, ipak, uvek trebalo da slušaju svoje telo i ne eksperimentišu sa zdravljem bez prethodnog razgovora sa lekarom.