Novo istraživanje povezuje dnevno dremanje sa povećanim rizikom od demencije kod starijih žena

Naučnici su sproveli petogodišnje istraživanje u urbanim sredinama, prateći 995 osoba starijih od 65 godina. Česte popodnevne dremke mogu biti pokazatelj promena u mozgu kod žena, posebno kada se javljaju nenamerno ili postaju svakodnevna navika. Iako mnoge žene uživaju u kratkim dremkama posle ručka, rezultati pokazuju da žene koje često dremnu tokom dana imaju gotovo 50% veći rizik od razvoja demencije.

Dr. Milica Jovanović, specijalista neurologije, objašnjava: “Važno je obratiti pažnju na promene u navikama spavanja koje se javljaju iznenada ili postaju učestale.” Pre svega, žene koje su tokom dana iznenada pospane ili često zaspivaju bez razloga, trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarom. Na taj način mogu na vreme prepoznati rane znake promena u mozgu.

Kako česte popodnevne dremke utiču na žensko mentalno zdravlje

Tokom istraživanja, naučnici su ustanovili da popodnevne dremke traju do 30 minuta i povećavaju rizik od demencije za 40%. Međutim, nenamerno uspavljivanje tokom dana nosi rizik od 39%. Ipak, svakodnevne dremke predstavljaju još veći faktor, jer su žene sa ovom navikom imale 48% veće šanse za razvoj demencije u poređenju sa onima koje retko dremnu.

Osim toga, istraživači su analizirali i druge faktore, poput telesne mase, opšteg zdravlja, godina i obrazovanja. Takođe, kvalitet noćnog sna ima važnu ulogu. Pored toga, simptomi poput zaboravnosti ili poremećaja ritma sna mogu biti dodatni znakovi koji zahtevaju pažnju.

Da li je potrebno izbegavati popodnevno dremanje?

S druge strane, istraživanje ne dokazuje da dremke same po sebi izazivaju demenciju. Popodnevna pospanost može biti znak promena u mozgu, ali nije uzrok bolesti. Zbog toga, važno je posmatrati celokupno zdravlje i obratiti pažnju na druge simptome. Ipak, redovno praćenje navika spavanja može pomoći u ranom otkrivanju problema.

Na kraju, Dr. Milica Jovanović savetuje: “Redovno dremanje posle ručka ne mora biti razlog za brigu, ali ako primetite da ste tokom dana često neobjašnjivo pospani, savetujem da se obratite izabranom lekaru.”

Prevencija i očuvanje mentalnog zdravlja kod žena

Zapravo, česte popodnevne dremke mogu biti rani signal promena u mozgu. Međutim, žene koje prate svoje navike spavanja i reaguju na promene mogu povećati šanse za očuvanje mentalnog zdravlja. Osim toga, zdrava ishrana, fizička aktivnost i redovni pregledi doprinose smanjenju rizika od demencije. Konačno, kvalitetan noćni san ostaje ključan za dobrobit mozga u starijem životnom dobu.

Saznajte koje su prednosti i moguće neprijatnosti kada pijete kafu pre doručka i kako da slušate svoje telo.

Dr Asma Kapra, gastroenterološkinja, objašnjava da kafa na prazan stomak nije automatski štetna za većinu žena. U Srbiji mnoge dame započinju dan upravo uz omiljeni napitak, često pre doručka. Iako se često postavlja pitanje da li kafa na prazan stomak može izazvati zdravstvene probleme, do sada istraživanja nisu pokazala da to utiče na nivo kortizola ili šećera u krvi. Pre svega, kortizol je ujutru prirodno najviši, pa kafa ne menja njegove vrednosti značajno.

Kafa na prazan stomak: šta kaže nauka

Međutim, pojedine žene mogu nakon prve jutarnje šoljice osetiti peckanje u želucu, mučninu ili pojačanu potrebu za odlaskom u toalet. Zbog toga je važno obratiti pažnju na signale koje vam telo šalje. I obična i kafa bez kofeina podstiču lučenje želudačne kiseline i hormona gastrina, koji pomaže varenje. Ovo se dešava bez obzira na to da li ste doručkovale. Ipak, žene koje imaju osetljiv želudac češće primete ove neprijatnosti kada piju kafu bez prethodnog obroka. S druge strane, dr Daglas Vajn ističe da kofein može opustiti mišić između jednjaka i želuca. Kao rezultat, kod nekih dolazi do vraćanja kiseline i pojave gorušice ili pečenja iza grudne kosti. Osim toga, kafa ubrzava rad creva, pa pojedine žene ubrzo nakon šoljice osete potrebu za odlaskom u toalet.

Kada i kako piti kafu za najbolje rezultate

Osim toga, na prazan stomak kofein se brže apsorbuje, što može izazvati nervozu ili lupanje srca kod osoba osetljivih na kofein. Zbog toga je važno slušati svoje telo i prilagoditi navike. “Većina žena može da uživa u kafi na prazan stomak bez problema. Ipak, ako imate mučninu ili peckanje, promenite rutinu,” savetuje dr Asma Kapra. Takođe, doručak pre kafe može smanjiti neprijatnosti i doprineti boljem varenju. Izaberite blaže vrste kafe i izbegavajte preterivanje u količini. Na kraju, pravilno izbalansiran doručak i umerena konzumacija kafe pomažu da se osećate dobro tokom celog dana. Osluškujte svoj organizam i pronađite rutinu koja vam najviše prija.

Praktični saveti trenera pomažu ženama da očuvaju snagu, stabilnost i samostalnost u zrelim godinama

Majkl Bets, iskusni trener sa gotovo 40 godina rada, naglašava koliko su vežbe za pokretljivost kukova i bolju ravnotežu važne za žene posle 65. godine. Mnoge žene se suočavaju sa smanjenom pokretljivošću i slabijom ravnotežom, posebno nakon dužeg sedenja kod kuće. Zbog toga Majkl Bets preporučuje jednostavne vežbe koje se lako mogu izvoditi u svakodnevnom okruženju, uz podršku čvrste stolice ili kuhinjskog pulta. Pravilna rutina pomaže da se očuva snaga potrebna za ustajanje, hodanje i druge svakodnevne aktivnosti.

Zašto su vežbe za pokretljivost kukova i bolju ravnotežu posle 65. godine ključne

Naime, žene koje su prešle 65. godinu često zadržavaju naviku svakodnevnog hodanja. Međutim, to nije dovoljno za očuvanje potpune funkcionalnosti tela. Hodanje prvenstveno angažuje prednje i zadnje mišiće, dok su bočna kretanja zapostavljena. Takođe, vežbe poput ustajanja sa poda ili balansiranja nisu deo svakodnevnih navika. “Redovno kretanje je važno, ali ciljane vežbe čuvaju snagu i pokretljivost koje hodanje ne može da obezbedi”, ističe Majkl Bets. Zbog toga je važno uvrstiti posebne vežbe za pokretljivost kukova i bolju ravnotežu posle 65. godine u ličnu rutinu.

Pet jednostavnih vežbi za stabilnost i pokretljivost

Pre svega, prva vežba uključuje bočni iskorak uz oslonac rukama. Stanite ispred kuhinjskog pulta, napravite korak u stranu savijajući koleno, pa se vratite u početni položaj. Uradite osam do deset ponavljanja sa svake strane, u dve serije. Kao rezultat, ova vežba jača mišiće koji pomažu pri hodanju i održavanju balansa. Druga vežba je kruženje kukom dok stojite uz pult. Podignite koleno, otvorite ga u stranu, pomerite unazad i spustite stopalo, praveći krug. Ponovite pet puta u oba smera. Ova vežba olakšava ulazak u automobil ili okretanje tokom hoda. Međutim, pre izvođenja vežbe, osobe sa operisanim kukom treba da se posavetuju sa lekarom.

Treća preporučena vežba je hodanje unazad duž pulta ili hodnika. Uklonite sve prepreke sa poda, napravite deset do petnaest sporih koraka unazad i vratite se napred. Vežbu ponovite tri do četiri puta. Ako niste sigurni u ravnotežu, neka vas prati druga osoba. Četvrta vežba podrazumeva spuštanje na kolena i ustajanje uz pomoć stolice i jastuka ispod kolena. Spustite oba kolena na jastuk, a zatim se odgurnite i ustanite. Ponovite tri do pet puta, menjajući nogu kojom ustajete. Osobe sa bolovima ili protezom kolena treba da se konsultuju sa fizioterapeutom.

Koliko često raditi vežbe za pokretljivost kukova i bolju ravnotežu posle 65. godine

Peta vežba uključuje podizanje kolena uz zadržavanje. Stanite uz pult, podignite koleno što više možete i zadržite položaj pet sekundi. Vratite nogu i ponovite šest do osam puta sa obe strane. Preporuka je da svih pet vežbi za pokretljivost kukova i bolju ravnotežu posle 65. godine radite tri puta nedeljno. Dovoljan je period od 15 minuta po treningu. Osim toga, trudite se da na svakih 30 do 45 minuta sedenja ustanete i prošetate nekoliko koraka.

Na kraju, iako vežbe ne mogu u potpunosti izbrisati posledice dugogodišnjeg sedenja, redovno kretanje poboljšava snagu, pokretljivost i osećaj sigurnosti. Ako imate kardiovaskularne tegobe, bolove ili ste nedavno imali operaciju, obavezno se posavetujte sa lekarom ili fizioterapeutom pre promene rutine.