Velika međunarodna studija otkriva kako mesto deteta u porodici menja rizik od određenih bolesti
Naučnici su analizirali zdravstvene podatke iz više od pet miliona porodica širom sveta. Njihov cilj bio je da utvrde da li redosled rođenja utiče na zdravlje dece tokom života. Ova tema posebno je važna za roditelje i žene koje planiraju porodicu. Studija je pokazala da redosled rođenja utiče na zdravlje dece tokom života na više različitih načina. Pre svega, istraživači su uporedili zdravstvene kartone braće i sestara iz istih porodica.
Kako redosled rođenja utiče na rizik od bolesti
Rezultati su iznenadili mnoge. Prvorođena deca imaju 26% veću verovatnoću da im se dijagnostikuje autizam. Takođe, kod njih je utvrđen 7% veći rizik od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Osim toga, prvenci češće razvijaju alergije na hranu i polensku groznicu. Štaviše, njihova šansa za alergije na hranu veća je za 20%, dok je rizik od polenske groznice viši za 9%. S druge strane, drugo dete u porodici suočava se sa drugim izazovima. Naime, mlađa deca imaju 19% veći rizik od bolesti zavisnosti. Osim toga, kod njih je 14% veća verovatnoća za probleme sa želucem i crevima. Ipak, razlika u godinama između dece može da promeni ove rizike. Na primer, manja razlika u godinama smanjuje mogućnost mentalnih poremećaja i alergija kod oba deteta.
Zašto razlike postoje između prvog i drugog deteta
Prema rečima dr Andreja Ržeca, „svaka nova trudnoća menja imuni sistem majke i utiče na razvoj svakog deteta“. On navodi da prvorođeno dete često dobija više pažnje i kontrole. Kao rezultat, to može povećati nivo stresa i izloženost različitim alergenima. Mlađa deca, međutim, rastu u opuštenijem okruženju. Takođe, ona se ranije susreću sa virusima i bakterijama, jer su u kontaktu sa starijom braćom i sestrama. Osim toga, roditelji u prvoj trudnoći često više brinu i vode računa o svakoj sitnici. Kasnije, sa svakim narednim detetom, postaju sigurniji i manje strogi. Na taj način, porodična dinamika se menja i utiče na razvoj dece na različite načine.
Šta ove informacije znače za žene i roditelje
Za žene koje planiraju porodicu, ovi podaci mogu pomoći prilikom odluke o razmaku između trudnoća. Ipak, na zdravlje dece utiču i drugi faktori. Na primer, ishrana, fizička aktivnost, genetika i okruženje igraju veliku ulogu. Studija ne tvrdi da će svako prvo ili drugo dete sigurno razviti navedene probleme, već da postoji nešto veći rizik. Konačno, stručnjaci savetuju roditeljima da podržavaju decu, održavaju kvalitetan odnos i redovno posećuju lekara. Na kraju, svaka porodica je posebna, a statistika ne određuje sudbinu svakog deteta.
