Prekomerna upotreba suplemenata bez stručnog nadzora može izazvati ozbiljne posledice po žensko zdravlje, posebno u svakodnevnoj rutini.

Sve više žena u Srbiji koristi suplemente kao deo svakodnevne brige o zdravlju. Međutim, kada su u pitanju dodaci ishrani, postavlja se pitanje kada dodaci ishrani mogu predstavljati rizik za zdravlje žena. Zbog toga je važno znati gde je granica između koristi i potencijalne opasnosti, naročito ako se suplementi koriste bez konsultacije sa lekarom ili nutricionistom.

Pre svega, mnoge žene veruju da su svi dodaci ishrani bezbedni jer se lako kupuju i često su označeni kao „prirodni”. Ipak, maksimalno dozvoljene dnevne doze vitamina i minerala ne smeju se zanemariti. Takođe, prekoračenje preporučenih količina može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Na primer, prevelika količina vitamina D može dovesti do hiperkalcemije, koja izaziva mučninu, slabost mišića i pojavu kamena u bubregu.

Dozvoljene granice unosa suplemenata i moguće posledice

Pored vitamina D, dugotrajno uzimanje većih količina vitamina B6 može izazvati oštećenje nerava i probleme sa koordinacijom. Zanimljivo je da se preporučene granice razlikuju u zavisnosti od institucije. Tako je Američki Food and Nutrition Board postavio dnevnu granicu na 100 mg, dok je Evropska agencija za bezbednost hrane smanjila tu vrednost na svega 12 mg dnevno. Kao rezultat toga, žene bi trebalo da pažljivo provere deklaracije na svim suplementima koje koriste istovremeno.

Osim toga, suplementi gvožđa i vitamina A zahtevaju poseban oprez. Iako je gvožđe važno za ženski organizam, naročito kod trudnica i žena sa izraženim menstrualnim krvarenjima, visoke doze mogu izazvati mučninu, povraćanje, dijareju, pa čak i ozbiljna oštećenja organa. Gornja dnevna granica za odrasle žene iznosi 45 mg, osim ako lekar ne preporuči drugačije. Važno je držati preparate van domašaja dece, jer čak i mala količina može izazvati trovanje.

Zašto veća količina suplemenata ne znači i veće zdravlje

Mnoge žene misle da su veće doze vitamina i minerala uvek korisne. Ipak, to nije slučaj. Osim toga, postoji razlika u riziku u zavisnosti od vrste nutrijenta. Tako, gornje granice postoje za vitamin D, vitamin C, B6, kalcijum, gvožđe, cink, selen i jod. Kod folata, magnezijuma i vitamina E, ograničenja se odnose samo na količine koje dolaze iz suplemenata, ali ne i iz hrane.

Zbog toga je preporučljivo da svaka žena pre upotrebe suplemenata potraži savet lekara ili nutricioniste. „Preporučujem da žene pre početka upotrebe bilo kog suplementa obavezno razgovaraju sa svojim lekarom”, kaže dr Ivana Petrović. Ona naglašava: „Ne postoji univerzalni pristup, a preterana doza može doneti više štete nego koristi.”

Na kraju, redovno proveravajte deklaracije i prilagodite unos individualnim potrebama. Pored toga, pratite preporuke stručnjaka i ne zaboravite da dodaci ishrani mogu biti korisni samo ako ih koristite odgovorno i promišljeno. Kada dodaci ishrani mogu predstavljati rizik za zdravlje žena, informisanost i oprez su najbolja zaštita.

Naučna studija otkriva koja ishrana najefikasnije pomaže ženama sa masnom jetrom i predijabetesom

Nedavno sprovedena klinička studija u specijalizovanoj ustanovi obuhvatila je žene sa problemom masne jetre i predijabetesa. Istraživači su želeli da saznaju koja dijeta najviše pomaže kod ovih stanja. Tokom četiri do pet meseci, učesnice su pratile jedan od tri režima ishrane: ketogenu, mediteransku ili pretežno biljnu niskomasnu dijetu. Sve grupe su izgubile oko 10 odsto svoje početne telesne mase. Međutim, ispostavilo se da keto dijeta donosi najjače rezultate kada je u pitanju masna jetra i predijabetes.

Kako masna jetra reaguje na tri najčešće dijete

Analiza rezultata pokazala je značajne razlike među ishranama. Pre svega, kod žena na ketogenoj dijeti količina masnoće u jetri smanjena je za čak 67 odsto. S druge strane, mediteranska i biljna dijeta dovele su do smanjenja masnoće za oko 45 odsto. Takođe, skoro polovina žena na keto režimu više nije imala predijabetes. Kod mediteranske dijete, taj procenat je bio 29, a kod biljne svega sedam odsto. Ipak, istraživači naglašavaju da su sve dijete bile strogo kontrolisane, a unos kalorija pažljivo prilagođen individualnim potrebama.

Sastav dijeta: šta žene zaista jedu

Ketogena dijeta podrazumeva veoma nizak unos ugljenih hidrata—samo četiri odsto energije dolazi iz njih, dok masti čine čak 73 odsto. Mediteranska ishrana oslanja se na oko 50 odsto energije iz ugljenih hidrata i 35 odsto iz masti. Biljna, niskomasna dijeta obezbeđuje 70 odsto energije iz ugljenih hidrata, a masti samo 15 odsto. Pored toga, istraživači su pratili uticaj dijete na hormone. U keto grupi zabeležen je veći porast glukagona i značajniji pad insulina. Zbog toga je smanjena masnoća u jetri bila izraženija. Zanimljivo je da, iako se unosi više masti, kod keto dijete nije došlo do porasta holesterola ili masnoća u krvi.

Šta rezultati znače za žene sa masnom jetrom

Ovi rezultati sugerišu da izbor ishrane može imati veliki uticaj na zdravlje jetre i regulaciju šećera u krvi kod žena. Iako su sve dijete omogućile gubitak kilograma, keto dijeta je dala najbolje rezultate za masnu jetru i predijabetes. Ipak, nije svaka žena kandidat za ovakav režim. Pre svega, važno je posavetovati se sa lekarom pre bilo kakvih promena u ishrani. “Iako su rezultati impresivni, svaka žena treba dijetu da prilagodi svojim potrebama i u dogovoru sa stručnjakom”, napomenuo je jedan od vodećih autora studije.

Na kraju, treba imati u vidu da su učesnice imale strogi nadzor i specifična zdravstvena stanja. Zato se rezultati možda ne odnose na sve žene koje žele da poboljšaju zdravlje jetre. Međutim, ova studija otvara važne mogućnosti za bolje razumevanje uticaja različitih dijeta na žensko metaboličko zdravlje, posebno za one koje se bore sa masnom jetrom i predijabetesom.

Naučna istraživanja pokazuju da nezaslađena gazirana voda manje šteti zubima od gaziranih sokova, ali umerenost je ključna

Mnoge žene u Srbiji svakodnevno biraju gaziranu vodu umesto gaziranih sokova, naročito tokom obroka ili uz kafu. Nova istraživanja pokazuju da gazirana voda i zubi ipak nisu tako loša kombinacija, posebno kad se uporede sa gaziranim sokovima. Tokom prošle godine, tim stručnjaka iz Američko društvo za ishranu pratio je kako četiri vrste napitaka utiču na zubnu gleđ kod 20 odraslih osoba. Ispitanici su konzumirali gazirani sok, običnu gaziranu vodu, gaziranu vodu sa kalcijumom i negaziranu vodu. Rezultati su pokazali da gazirana voda i zubi nisu u tolikom riziku kao kod konzumiranja slatkih pića.

Kako gazirana voda utiče na zdravlje zuba

Pre svega, gazirana voda sadrži blagu kiselost, što može privremeno sniziti pH vrednost u ustima. Međutim, za razliku od gaziranih sokova, ona ne sadrži šećere koji hrane bakterije i proizvode dodatnu kiselinu. Zbog toga je njen uticaj na zube znatno blaži.
Dr Milica Petrović, stomatološkinja, objašnjava: „Najveću štetu zubima nanose napici koji sadrže i kiselinu i šećer. Ako birate nezaslađenu gaziranu vodu, oštećenja su minimalna.” Takođe, ona savetuje ženama da izbegavaju dodavanje šećera ili sirupa u gaziranu vodu.

Saveti za očuvanje zubne gleđi

Pad pH vrednosti ispod 5,5 može dovesti do razgradnje mineralne strukture zuba. Gazirani sokovi često brzo snize pH, dok gazirana voda to radi blaže i kratkotrajno. Ipak, istraživači preporučuju umerenost. Ako konzumirate gaziranu vodu, najbolje je da nakon toga isperete usta običnom vodom. Ne treba prati zube odmah nakon pića, već sačekati najmanje pola sata. Na taj način smanjujete rizik od oštećenja gleđi.

Praktične preporuke za žene koje vole gaziranu vodu

Ako često birate gaziranu vodu tokom dana, nema razloga za paniku. Važno je da ne dodajete zaslađivače i da redovno održavate oralnu higijenu. Osim toga, posetite stomatologa najmanje jednom godišnje. „Ako birate između gaziranog soka i gazirane vode bez šećera, vaši zubi će biti zahvalniji za drugu opciju”, napominje dr Petrović. Na kraju, balans u ishrani i umerenost u izboru napitaka donose najbolje rezultate za zdravlje zuba i osmeh bez brige.