Saznajte koje simptome ne smete da ignorišete i kako pravilno reagovati pri ubodu insekta tokom leta
Letnji period donosi više boravka u prirodi, što povećava rizik od uboda pčela, osa ili stršljena. Iako su najčešće reakcije na ubod bol i otok, kod nekih osoba može doći do ozbiljne alergijske reakcije, posebno ako su alergični na otrov ovih insekata. Stručnjaci upozoravaju da je važno znati kako se pravovremeno prepoznaju teži simptomi koji mogu ugroziti život. Nedavni tragičan slučaj u Ripnju, gde je muškarac preminuo nakon napada roja osa, pokazuje koliko posledice mogu biti ozbiljne.
Pulmolog i alergolog dr Aleksandra Vukov savetuje da tokom boravka napolju nosite svetlu odeću i zatvorenu obuću, a da izbegavate jake i cvetne parfeme jer oni privlače insekte. Takođe, ne ostavljajte otvorenu hranu i slatka pića na otvorenom, kako biste smanjili mogućnost privlačenja osa, pčela ili stršljena.
Da biste dodatno smanjili rizik od uboda, preporučuje se redovno korišćenje repelenta, naročito kada boravite u šumama, na livadama ili u manje održavanim dvorištima. Ako vas ubode pčela, najvažnije je odmah ukloniti žalac, najbolje blagim struganjem noktom ili tupom stranom noža, kako bi se sprečilo dalje otpuštanje otrova. Kod osa i stršljena, žalac se ne zadržava u koži, ali je važno što pre staviti hladan oblog na mesto uboda. Za umirivanje lokalne reakcije može se koristiti antihistaminski gel ili krema.
Neki simptomi ipak zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Ako se posle uboda javi otežano disanje, ubrzan rad srca, vrtoglavica ili gubitak svesti, obavezno pozovite Hitnu pomoć. Znakovi ozbiljne alergijske reakcije su i naglo oticanje lica, jezika ili usana, koprivnjača po telu, mučnina i povraćanje. Posebno je opasno ako dođe do uboda u usta ili grlo, jer otok može ugroziti disanje. U tom slučaju, savetuje se da osoba sisa led dok ne stigne lekarska pomoć, kako bi se otok usporio.
„Osobe koje su alergične na ubod pčela, osa ili stršljena trebalo bi uvek da imaju pri sebi auto-injektor adrenalina, poznat kao EpiPen“, ističe dr Aleksandra Vukov. To može spasiti život u slučaju anafilaktičkog šoka. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brzo reagovanje ključ su bezbednog boravka u prirodi tokom letnjih meseci.
