Connect with us

Fitnes

Kako martovski mraz i sunce utiču na žensko zdravlje: stručni saveti za ovaj period

Iznenadne temperaturne promene u martu mogu doneti tegobe ženama, posebno onima sa hroničnim oboljenjima i meteoropatama

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pexels

Iznenadne temperaturne promene u martu mogu doneti tegobe ženama, posebno onima sa hroničnim oboljenjima i meteoropatama

Mart donosi promenljivo vreme, s hladnim jutrima i mogućim slabim mrazom, dok temperature tokom dana rastu. Ove brze oscilacije između hladnoće i toplijih perioda mogu biti izazovne za žene, naročito one sa hroničnim bolestima ili sklonim meteoropatiji. Jutarnji mraz može izazvati tegobe kod osoba sa kardiovaskularnim i respiratornim problemima, jer hladan vazduh utiče na krvni pritisak i disajne puteve. Stručnjaci preporučuju slojevito oblačenje i izbegavanje naglih izlazaka na hladnoću odmah nakon ustajanja, pogotovo za rizične grupe.

Prema rečima dr Ivane Novaković: „U ranim satima dan je najizazovniji za hronične bolesnike, jer telo teško podnosi promene temperature.“

Žene koje su meteoropate mogu osetiti simptome kao što su glavobolja, iritacija, umor ili slabija koncentracija, ali ove tegobe obično brzo prolaze dok se organizam prilagođava novim vremenskim uslovima. Dobra vest je da, kako dan odmiče i sunce bude prisutno duže, biometeorološke prilike postaju povoljnije, što može doprineti boljem raspoloženju i opštem zdravlju.

Duži sunčevi intervali u martu podstiču energiju i motivišu na boravak napolju i umerenu fizičku aktivnost. Preporučuje se kretanje na svežem vazduhu, ali uz zaštitu od hladnoće u ranim satima dana. Starije žene i one sa hroničnim tegobama trebalo bi da nose više slojeva odeće, redovno uzimaju terapiju, piju dovoljno tečnosti i izbegavaju naporne aktivnosti u najhladnijem delu dana. Pratiti svoje zdravstveno stanje i na vreme reagovati na tegobe je izuzetno važno.

Uz pažljivu pripremu i brigu o sebi, moguće je lakše podneti martovske temperaturne razlike i iskoristiti sunčane dane za jačanje fizičkog i mentalnog zdravlja.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Fitnes

Namirnice koje je bolje ne držati u plastičnim posudama kod kuće

Stručnjaci upozoravaju: pravilno čuvanje mlečnih proizvoda, supa, sirovih jaja i mesa smanjuje rizik po zdravlje

Published

52 minutes ago

on

March 11, 2026

By

Stručnjaci upozoravaju: pravilno čuvanje mlečnih proizvoda, supa, sirovih jaja i mesa smanjuje rizik po zdravlje

Bezbednost hrane u domaćinstvu je tema od posebnog značaja, naročito za žene koje vode brigu o ishrani porodice. Najnoviji saveti stručnjaka za čuvanje namirnica otkrivaju da određene vrste hrane nikako ne bi trebalo držati u plastičnim posudama, iako su one praktične i lako dostupne. Mlečni proizvodi kao što su mleko, jogurt, pavlaka i sirevi posebno su osetljivi – skloni su promenama ukusa i teksture kada su u plastici, naročito ako su bili topli ili nisu odmah stavljeni u frižider. Dr Snežana Petrović, specijalista za higijenu ishrane, ističe: “Staklene posude su mnogo sigurniji izbor za mlečne proizvode, jer ne reaguju sa hranom i omogućavaju stabilnije čuvanje.”

Još jedna česta greška je sipanje vrelih supa i čorbi direktno u plastične kutije. Visoka temperatura ubrzava oslobađanje hemikalija kao što je bisfenol A iz plastike, što može preći u hranu. Preporučuje se da se jela prvo ohlade, a zatim čuvaju u staklenim ili posudama otpornim na toplotu.

Sirova jaja i domaći sosovi na bazi jaja, poput majoneza i holandez sosa, predstavljaju dodatni rizik ako se čuvaju u plastičnim kutijama, naročito ako su posude već korišćene i imaju mikropukotine u kojima se lako nakupljaju bakterije. Isto važi i za sirovo meso i ribu – postoji opasnost od širenja bakterija i unakrsne kontaminacije, naročito ako se iste plastične posude koriste za više vrsta hrane.

Voće i povrće takođe brže gube svežinu i menjaju teksturu u plastičnim kutijama zbog nedostatka cirkulacije vazduha, iako ne predstavljaju direktan zdravstveni rizik. Staklene posude ili pamučne kese su bolja opcija jer omogućavaju „disanje“ namirnica i duže održavaju svežinu.

Ipak, plastične posude mogu biti korisne za transport jela koja su stabilna, poput pirinča, testenine, mahunarki ili pečenog mesa bez soseva. Kada je reč o podgrevanju hrane u mikrotalasnoj pećnici, savetuje se da se plastika izbegava, a prednost daje staklu ili keramici. Pravilno biranje ambalaže pomaže da hrana traje duže i smanjuje rizik po zdravlje, predstavljajući jednostavan korak ka sigurnijoj i zdravijoj ishrani cele porodice.

Pročitaj još

Fitnes

Zašto proklijali beli luk pruža više antioksidanata od običnog

Zelene klice iz proklijalog belog luka mogu doprineti boljem zdravlju i lakšoj probavi, otkrivaju istraživanja

Published

5 hours ago

on

March 11, 2026

By

Zelene klice iz proklijalog belog luka mogu doprineti boljem zdravlju i lakšoj probavi, otkrivaju istraživanja

Mnoge žene u Srbiji suočavaju se s pitanjem šta učiniti kada beli luk u ostavi počne da klija, posebno u prolećnim mesecima kada se pojavljuju zeleni izdanci. Najnovija naučna saznanja pokazuju da proklijali beli luk ne samo da je siguran za konzumaciju, već je i zdraviji od svežeg. Prema studiji naučnice Aleksandre Zakarove iz 2014. godine, beli luk sa petodnevnom klicom sadrži znatno veći nivo antioksidanata nego svež. Ovi antioksidansi pomažu telu da se zaštiti od štetnih slobodnih radikala, što pozitivno utiče na imunitet i zdravlje kože.

Tokom procesa klijanja, beli luk razvija posebne zaštitne materije koje mu pomažu da se odbrani od bolesti i štetočina. Kada ga konzumirate, upravo te korisne supstance unosite u svoj organizam. Nutricionisti ističu da je proklijali beli luk često blaži za stomak, jer klijanjem dolazi do smanjenja intenziteta ukusa i potencijalne iritacije koju mogu izazvati neki sastojci svežeg luka. To ga čini pogodnim izborom za žene sa osetljivom probavom ili one koje žele da izbegnu gorušicu.

Zelene klice najčešće se dodaju u razna topla predjela, soseve, dresinge i marinade. Preporučuje se da čen belog luka presečete na pola, proverite boju i čvrstinu klice, i koristite samo one izdanke koji su čvrsti i svetlozeleni. Iako su klice jestive i bogate hranljivim materijama, mogu imati blago gorak ukus, pa se savetuje dodavanje začina po želji. Proklijali beli luk najbolje je koristiti u roku od nekoliko nedelja nakon pojave klica, dok su čenovi još uvek čvrsti i bez neprijatnog mirisa.

Nutricionista savetuje: “Klicu ne treba vaditi osim ako vam smeta njen ukus”. Ukoliko primetite buđ, crne tačkice ili neprijatan miris, takav beli luk treba odmah baciti, jer može biti štetan za stomak. Pravilno čuvanje na tamnom, hladnom i suvom mestu produžava svežinu i sprečava kvarenje.

Mnoge žene koriste proklijali beli luk i za sadnju – svaki čen sa zelenom klicom može se posaditi u saksiju ili baštu. Uz dovoljno svetlosti i vode, možete dobiti novu biljku sa aromatičnim zelenim lišćem koje je takođe korisno u kuhinji.

Pročitaj još

Fitnes

Zaštitite se od krpelja: sezona počinje ranije, posebna pažnja za žene i decu

Topli dani donose rizik ranijih ujeda krpelja – evo kako da pravovremeno prepoznate simptome i pravilno uklonite parazita

Published

19 hours ago

on

March 10, 2026

By

Topli dani donose rizik ranijih ujeda krpelja – evo kako da pravovremeno prepoznate simptome i pravilno uklonite parazita

Sa prvim prolećnim temperaturama u Srbiji, žene se suočavaju sa novim izazovom – sezona krpelja startovala je ranije nego prethodnih godina. Lekari upozoravaju da sitni paraziti, poznati prenosioci lajmske bolesti, sada predstavljaju povećanu opasnost tokom šetnji kroz prirodu, parkove i šumske staze. Toplije zime omogućile su krpeljima da budu aktivni već od početka proleća, pa svaki boravak na travnatim površinama nosi veći rizik, naročito za žene i decu koje često borave napolju.

Ujed krpelja često se ne primeti odmah, pa se savetuje da posle svakog povratka iz prirode uradite detaljan pregled tela. Krpelji najradije biraju tople, vlažne regije tela: preponi, pazusi, područje iza kolena, oko pupka ili kod dece na vlasištu i iza ušiju. Prvi pokazatelj infekcije može biti crveni krug oko mesta ujeda (erythema migrans), koji se javlja između trećeg i tridesetog dana nakon ugriza i često je rani znak lajmske bolesti. Uz osip, javlja se i umor, povišena temperatura, bolovi u mišićima ili zglobovima. Ako primetite ovakve promene ili simptome, obavezno se odmah obratite lekaru.

Nemojte koristiti narodne metode za izvlačenje krpelja (poput ulja ili laka za nokte), jer to može samo pogoršati situaciju. Stručnjaci preporučuju korišćenje sterilne pincete sa finim vrhom: uhvatite krpelja što bliže koži i izvadite ga pravolinijski, bez uvrtanja ili naglog trzanja. Mesto ujeda operite mlakom vodom i sapunom, a zatim dezinfikujte. Ruke obavezno dobro operite nakon uklanjanja.

Ako neki deo krpelja ostane u koži, nemojte pokušavati da ga sami uklonite iglom – potražite pomoć stručnjaka. Pravovremena prevencija i brza reakcija smanjuju rizik od komplikacija i infekcija. Rana faza lajmske bolesti uspešno se leči antibioticima, ali terapiju određuje isključivo lekar, na osnovu simptoma. Kako ističe dr Gari P. Vormser: “Važno je da ne uzimate lekove na svoju ruku, već da svaki sumnjiv ujed ili tegobu prijavite medicinskom osoblju.”

Za žene i majke, najbolja zaštita je redovan pregled kože nakon boravka u prirodi i brzo reagovanje na svaku promenu. Tako možete sprečiti moguće komplikacije i očuvati zdravlje tokom cele sezone krpelja.

Pročitaj još

U Trendu