Nutricionistkinja Jessie Inchauspé otkriva praktične recepte za žene koje žele zdrav i energičan početak dana

Poznata nutricionistkinja Jessie Inchauspé, poznata i kao Glucose Goddess, izdvojila je četiri jednostavna ali bogata recepta za proteinski doručak, idealna za žene koje žele dugotrajan osećaj sitosti i stabilan nivo energije tokom dana. Njen pristup bazira se na tome da doručak bogat proteinima može pomoći da se izbegnu nagli skokovi šećera u krvi, spreči osećaj iscrpljenosti i smanji potreba za nezdravim užinama.

Kako Jessie objašnjava, prednost slanog doručka sa visokim udelom proteina je u tome što produžava osećaj sitosti i reguliše hormone gladi. “Ako ne unosite dovoljno proteina za doručak, sabotirate svoj dan već od samog početka! Proteini šalju signal mozgu da je hrana stigla i smiruju hormone gladi”, naglašava ona. Takođe ističe važnost proteina za očuvanje mišićne mase, što je naročito bitno nakon tridesete godine života.

Kada je reč o količini, Jessie savetuje dnevni unos od 1,6 do 2 grama proteina po kilogramu telesne mase. Na svom primeru objašnjava: “Imam 70 kilograma, što znači da je moj optimalni dnevni unos između 112 i 140 grama proteina.” Kao dobar cilj za doručak preporučuje oko 30 grama proteina, ali naglašava da individualne potrebe mogu varirati.

Za žene koje žele jednostavna rešenja, Glucose Goddess predlaže sledeća četiri proteinska doručka:

1. Tost sa sirom i meko kuvanim jajima: Prepolovite četiri meko kuvana jaja i rasporedite ih na integralni tost premazan mekanim sirom, poput kozjeg. Po želji dodajte so i začine. Ovakav obrok sadrži oko 35 grama proteina i holin, koji je važan za mozak.

2. Skyr sa voćem i bademovim puterom: U činiju sipajte 200 grama skyra ili drugog proteinskog jogurta, ubacite mericu proteina u prahu, kašiku bademovog putera i nekoliko komada voća po izboru (npr. marakuja, borovnice). Ovaj doručak pruža čak 45 grama proteina i obilje vitamina.

3. Tost sa humusom i tofuom: Na integralni tost namažite humus, pa dodajte kriške grilovanog tofua. Po želji možete dodati povrće, začine ili malo maslinovog ulja. Ova kombinacija je odlična za one koji ne jedu meso i bogata je biljnim proteinima.

4. Omlet sa povrćem i sirom: Umutite 3-4 jaja, dodajte sitno seckano povrće kao što su spanać, paprika i paradajz, kao i malo narendanog tvrdog sira. Ispecite omlet na tiganju i poslužite uz integralni hleb. Ovaj obrok nudi uravnotežen unos proteina, vitamina i vlakana.

Jessie Inchauspé podseća da je ravnomeran unos proteina tokom dana važan za dobro raspoloženje i dugoročno zdravlje. Bilo koji od ovih doručaka može pomoći ženama da započnu dan sa više energije i smanje rizik od naglih padova šećera u krvi, što je ključno za celodnevnu vitalnost i dobro raspoloženje.

Divlji beli luk postaje nezaobilazan izbor za žene koje žele da očiste krv, smanje pritisak i ojačaju imunitet

Sa prvim toplim danima, sremuš – poznat i kao medveđi beli luk – sve češće završava na trpezama širom Srbije. Ova biljka, koja raste u šumama i senovitim predelima od marta do maja, prepoznatljiva je po blagom mirisu belog luka i sitnim belim cvetovima. Posebno je cenjena među ženama koje vode računa o zdravlju, jer pomaže u detoksikaciji organizma, čišćenju krvi i snižavanju krvnog pritiska.

Sremuš je bogat mineralima kao što su gvožđe, fosfor, natrijum i bakar, kao i vitaminima A i C, dijetalnim vlaknima, sumpornim i fenolnim jedinjenjima. Lako ga je prepoznati – dovoljno je protrljati list među prstima, a miris belog luka potvrdiće da ste pronašli pravu biljku. Ipak, važno je ne zameniti ga sa ljiljanom doline, koji je otrovan.

Stručnjaci ističu izuzetnu vrednost sremuša za zdravlje srca, krvnih sudova i jetre. Prema rečima nutricionistkinje dr Ane Petrović: „Sremuš je izuzetno bogat antioksidansima, što može pozitivno uticati na zdravlje srca, krvnih sudova i jetre. Redovno konzumiranje može pomoći u smanjenju lošeg holesterola i krvnog pritiska.“

Naučna istraživanja pokazuju da uvođenje sremuša u svakodnevnu ishranu – posebno u testenine, salate ili omlete – povećava unos dragocenih flavonoida i fenola. Osim toga, ova biljka je odlična zamena za praziluk ili peršun, a od nje možete napraviti i pesto, supu ili čak čaj.

Sremuš nema poznatih nuspojava ako se konzumira umereno, ali osobe sa zdravstvenim problemima treba da konsultuju lekara pre povećanja unosa, jer velike količine mogu uticati na pritisak i nivo šećera. Sve više žena prepoznaje sremuš kao vrednog saveznika u prevenciji bolesti i očuvanju vitalnosti, pa njegova popularnost iz godine u godinu raste.

Nestabilne vremenske prilike mogu izazvati tegobe kod osetljivih grupa – evo kako da se zaštitite

Meteorolozi najavljuju promenljive vremenske uslove širom Srbije u ponedeljak, 25. marta, što može uticati na žene, posebno one sa hroničnim oboljenjima, kao i na decu. Iako su biometeorološke prilike uglavnom povoljne, nagle oscilacije temperature i pritiska mogu izazvati blage tegobe kod osetljivijih osoba.

Žene koje boluju od kardiovaskularnih ili respiratornih bolesti mogu primetiti pojačane simptome poput umora, pritiska u grudima ili otežanog disanja. Osobe sa niskim krvnim pritiskom tokom dana mogu biti pospanije i imati problema sa koncentracijom, dok se ženama sa povišenim pritiskom savetuje da izbegavaju stres i teže fizičke aktivnosti.

Meteoropate, odnosno osobe koje burno reaguju na promene vremena, mogu iskusiti razdražljivost, glavobolju, nesanicu i promene raspoloženja. Stručnjaci preporučuju starijim ženama umerene šetnje na otvorenom, ali uz izbegavanje izlaganja naglim temperaturnim promenama. Mlađe žene i majke bi trebalo da planiraju fizičku aktivnost, ali da izbegavaju naporne treninge u najtoplijem delu dana.

Za decu je preporučljivo obezbediti slojevitu odeću i omogućiti boravak na svežem vazduhu, uz dodatnu pažnju zbog promena vremena. Vozači bi trebalo da budu posebno oprezni, jer promena vremenskih uslova može uticati na koncentraciju.

Stručnjaci svim ženama savetuju dovoljan unos tečnosti i laganu, izbalansiranu ishranu tokom dana. Generalno, većina neće imati ozbiljne zdravstvene probleme, ali se savetuje dodatna pažnja onima koji su osetljiviji na vremenske promene.