Nutricionistkinja savetuje ženama kako da opušteno biraju proteinski doručak i izbegnu nepotreban stres

Laura Parada, poznata nutricionistkinja, ističe da pravilo o 30 grama proteina za doručak ne mora važiti za svaku ženu. U poslednje vreme, sve više žena pokušava da unese baš 30 grama proteina već u prvom obroku. Zbog toga, mnoge osećaju pritisak i stres dok broje svaki gram proteina i pažljivo planiraju obrok. Međutim, pravilo o 30 grama proteina za doručak nije univerzalno i ne odgovara svim ženama.

Kako jednostavno odabrati proteinski doručak bez stresa

Pre svega, Parada preporučuje da žene ne pretvaraju doručak u matematički zadatak. Umesto toga, dovoljno je izabrati kvalitetan izvor proteina koji prija organizmu tog jutra. Takođe, na taj način doručak postaje jednostavniji i više u skladu sa ličnim navikama. Osim toga, Parada naglašava da je važnije obratiti pažnju na kvalitet proteina nego na tačnu količinu. “Ne treba da brojimo svaki gram, već da slušamo svoje telo”, ističe ona.

Mitovi i realnost oko 30 grama proteina za doručak

Pravilo o 30 grama proteina za doručak često se zasniva na istraživanjima iz kontrolisanih uslova, koja ne odražavaju svakodnevni život. Ipak, Parada upozorava da žene ne treba da prate stroga pravila ako to izaziva dodatni pritisak. Pored toga, kaže: “Većina žena ne mora precizno da meri unos proteina u svakom obroku”. Važnije je ravnomerno rasporediti unos proteina tokom celog dana. Na taj način, ishrana ostaje balansirana i podržava zdravlje.

Balansirana ishrana kao ključ dugoročne vitalnosti

Pored visokoproteinskog doručka, važno je da žene biraju raznovrsnu ishranu bogatu kvalitetnim namirnicama. Takođe, doručak bogat proteinima može pomoći kod sitosti i fokusa, ali nije jedini put ka zdravlju. Na kraju, Parada savetuje ženama da slušaju potrebe svog tela i ne opterećuju se brojevima. “Svaka žena treba da pronađe doručak koji joj najviše odgovara”, naglašava ona. Konačno, ovakav pristup pomaže da ishrana ostane izvor zadovoljstva, a ne stresa.

Jednostavna fitnes rutina bez teretane postaje sve popularnija među ženama posle 50. godine

Helen Miren, poznata britanska glumica, svakodnevno koristi XBX program od 12 minuta kako bi održala vitalnost i snagu. Ova kratka rutina postala je omiljena među ženama koje žele da ostanu u formi, ali ne vole komplikovane treninge ili odlazak u teretanu. Program je moguće raditi bilo gde jer ne zahteva posebnu opremu, što je posebno praktično za zauzete žene svih godina.

Zapravo, XBX program potiče iz pedesetih godina kada je razvijen za žene u Kraljevskom kanadskom ratnom vazduhoplovstvu. Ipak, danas je postao popularan širom sveta jer traje samo 12 minuta i omogućava svakodnevnu aktivnost bez mnogo odricanja. Pre svega, mnoge žene veruju da su duži treninzi neophodni za rezultate. Međutim, iskustvo Helen Miren pokazuje da doslednost ima presudnu ulogu za dugoročnu vitalnost.

Kako XBX program od 12 minuta pomaže ženama da ostanu aktivne

Ova rutina sastoji se od deset osnovnih vežbi koje jačaju celo telo. Na početnom nivou program uključuje pokrete kao što su dodirivanje nožnih prstiju, podizanje ruku, sklekove na kolenima, trčanje u mestu i lagane vežbe za stomak. Redosled vežbi je uvek isti, što olakšava praćenje i napredak.

Međutim, nije neophodno stalno povećavati intenzitet. Helen Miren navodi: „Nikada nisam stigla do najvišeg nivoa, ali sam zahvaljujući rutini sačuvala pokretljivost i snagu.” Na taj način, žene mogu prilagoditi XBX program svojim mogućnostima, bez osećaja pritiska da stalno napreduju.

Takođe, program možete uklopiti u jutarnju rutinu, pauzu na poslu ili predveče. Na kraju, važno je da fizička aktivnost postane navika, a ne obaveza. Kao rezultat, dosledno vežbanje donosi više koristi od povremenih iscrpljujućih treninga.

XBX program od 12 minuta kao odličan izbor za žene posle 50.

Sa godinama, žene se često suočavaju sa smanjenjem mišićne mase i pokretljivosti. Zbog toga je važno pronaći rutinu koja podstiče cirkulaciju i jača sve mišićne grupe. XBX program od 12 minuta omogućava upravo to, bez potrebe za odlaskom u teretanu ili investiranjem u skupu opremu.

Pored toga, istraživanja pokazuju da kratki intervali vežbanja tokom dana značajno doprinose zdravlju i energiji. Štaviše, ovakve rutine lakše se uklapaju u svakodnevicu i zato ih više žena uspešno održava. Na kraju, najveća prednost je što svaka žena može prilagoditi tempo i nivo vežbi sopstvenim potrebama.

Međutim, najvažnije je ostati dosledan. Iskustvo Helen Miren dokazuje da nije potrebno provoditi sate u teretani. Jednostavne vežbe, redovnost i motivacija mogu održati vitalnost i dobro raspoloženje, naročito kod žena koje žele da ostanu aktivne i posle 50. godine.

Naučna studija pokazuje da redovna fizička aktivnost pozitivno utiče na raspoloženje i koncentraciju školaraca širom Evrope.

Nedavna studija sprovedena širom Evrope otkrila je da više kretanja kod dece ima značajan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Istraživači su pratili više od 5.500 dečaka i devojčica tokom cele godine. Deca su nosila narukvice koje su precizno merile broj koraka svakog dana. Pre svega, rezultati pokazuju da su deca koja su bila fizički aktivnija imala manje psihičkih tegoba.

Dr Ana Petrović, dečji psiholog, naglašava: „Svakodnevna šetnja, vožnja bicikla ili igra napolju mogu da pomognu detetu da se bolje oseća.” Takođe, primećeno je da veće kretanje kod dece utiče na određene regije mozga. Na taj način, kod dece koja su prelazila više od 12.000 koraka dnevno, paracentralni režanj i rostralni prednji cingularni korteks bili su razvijeniji. Ove oblasti povezane su sa kontrolom pokreta i emocionalnom ravnotežom.

Redovno kretanje kod dece i uticaj na svakodnevni život

Zapravo, nije pronađena precizna granica broja koraka koja garantuje dobro mentalno zdravlje. Ipak, istraživači ističu da je važno da deca budu fizički aktivna svaki dan. Osim toga, ova veza između kretanja i boljeg raspoloženja ostala je čvrsta i kada su uzeti u obzir porodični prihodi, obrazovanje roditelja ili okruženje. Zbog toga, roditeljima se savetuje da podstiču decu na svakodnevne šetnje i igru, ali bez stvaranja dodatnog pritiska oko rezultata.

Dr Petrović napominje: „Fizička aktivnost ne mora biti vezana za sport ili takmičenje. Važno je da dete pronađe način kretanja koji mu prija i u kojem uživa.” Takođe, ona dodaje da i kratke šetnje ili boravak u prirodi mogu doprineti stvaranju zdravih navika.

Kretanje kod dece, podrška i školski uspeh

Iako više kretanja kod dece donosi brojne benefite za mentalno zdravlje, istraživači nisu pronašli direktnu vezu između broja koraka i boljih ocena u školi. Na školski uspeh utiču i drugi faktori, poput sna, porodične podrške i načina učenja. Kao rezultat, preporučuje se da roditelji motivišu decu na fizičku aktivnost, ali bez stvaranja dodatnih obaveza ili stresa.

Na kraju, važno je istaknuti da kretanje nije zamena za otvoren razgovor i emocionalnu podršku detetu. Ako primetite da dete duže vreme pokazuje znake tuge, povlačenja ili ima probleme sa snom, obavezno razgovarajte sa njim i po potrebi potražite pomoć stručnjaka.

Na taj način, kombinacijom redovnog kretanja i podrške, deca mogu razviti navike koje jačaju i telo i um. Roditelji, bake i deke mogu značajno doprineti zdravlju mališana kroz zajedničke šetnje, igre i boravak na svežem vazduhu.