Od davnina se veruje da svrab nosa najavljuje svađu, kijanje predskazuje goste, a zujanje u ušima određenu vest. Ali šta se zaista krije iza ovih verovanja?

„Svrbi me nos, neko će da me iznervira“, „svrbi me dlan – stiže novac“, „kijaš – neko te pominje“. Ovakve izreke čuli smo bezbroj puta, a mnogi ih i danas izgovaraju gotovo nesvesno.

Narodna verovanja deo su tradicije i prenose se generacijama, ali postavlja se pitanje – da li iza njih postoji neko stvarno objašnjenje ili su samo zanimljive priče koje su preživele vekove?

Odakle potiče verovanje da svrab nosa znači svađu?

U mnogim kulturama postoji verovanje da svrab nosa najavljuje neki događaj, a kod nas se najčešće povezuje sa raspravom ili susretom sa nekim ko bi mogao da nas iznervira.

Postoji i drugačija verzija ovog verovanja – da svrab nosa znači da će osoba popiti piće sa nekim ili da joj stiže neočekivan susret.

Ipak, ne postoje naučni dokazi koji povezuju svrab nosa sa svađom ili bilo kakvim budućim događajem.

Zašto nas onda nos svrbi?

Svrab nosa najčešće ima sasvim obična objašnjenja. Može biti posledica:

• suve kože,
• alergija,
• iritacije od prašine ili polena,
• prehlade,
• upotrebe određenih kozmetičkih proizvoda,
• promena temperature i vazduha.

Nos je veoma osetljiv organ jer je stalno izložen spoljašnjim uticajima, pa nije neobično da povremeno osetimo svrab ili peckanje.

Da li „babske priče“ ipak imaju neku vrednost?

Iako nisu naučno potvrđene, narodna verovanja često imaju zanimljivu ulogu u kulturi. Ona su nekada nastajala kao pokušaj ljudi da objasne pojave koje nisu razumeli ili da kroz simboliku prenesu životna iskustva.

Na primer, ljudi su vekovima posmatrali prirodu i svoje telo, pa su neke promene povezivali sa događajima koji bi usledili. Ponekad se desi da se neko verovanje „pogodi“, ali to ne znači da postoji stvarna uzročno-posledična veza.

Zašto im ljudi i dalje veruju?

Psiholozi objašnjavaju da ljudi prirodno traže obrasce i povezanost između događaja. Kada se desi da nas zasvrbi nos, a kasnije uđemo u raspravu, lakše ćemo zapamtiti taj slučaj nego sve one situacije kada se ništa nije dogodilo.

Zbog toga neka verovanja opstaju iako nemaju naučnu potvrdu.

Dakle, hoće li svađa zaista uslediti?

Najverovatnije ne zbog svraba nosa. Ako do svađe dođe, razlog će verovatnije biti u komunikaciji, raspoloženju ili okolnostima, a ne u nekom telesnom znaku.

Ipak, ako vas zasvrbi nos, nema razloga da ne nastavite da se šalite na račun starog verovanja – samo nemojte zbog toga unapred očekivati raspravu.

Jer ponekad najveća „moć“ narodnih priča nije u tome što predviđaju budućnost, već u tome što čuvaju male delove tradicije i svakodnevnog humora.

Preplanuli ten mnogima izgleda privlačno, ali stručnjaci upozoravaju da koža „pamti“ svako izlaganje UV zracima. Evo šta treba da znate pre nego što legnete pod lampu.

Želja za bronzanim tenom nije nova, ali je poslednjih godina sve više pažnje usmereno na posledice koje sunčanje u solarijumu može imati po zdravlje kože. Mnogi ga koriste pre leta kako bi „pripremili“ kožu za more ili tokom cele godine želeći preplanuli izgled.

Ipak, pitanje koje se često postavlja jeste – da li povremeni odlazak u solarijum zaista može da bude bezbedan?

Odgovor stručnjaka je da ne postoji potpuno bezbedno izlaganje veštačkom UV zračenju, jer upravo UV zraci izazivaju oštećenja kože koja se vremenom mogu nagomilavati.

Kako solarijum utiče na kožu?

Solarijumi koriste ultraljubičasto (UV) zračenje kako bi podstakli stvaranje melanina, pigmenta odgovornog za tamniju boju kože. Međutim, isti proces koji daje preplanuli izgled istovremeno predstavlja odbrambenu reakciju kože na oštećenje.

Redovno korišćenje solarijuma može dovesti do:

• ubrzanog starenja kože,
• pojave bora i gubitka elastičnosti,
• fleka i neujednačene pigmentacije,
• isušivanja kože,
• povećanog rizika od raka kože.

Posebno se upozorava na rizik od melanoma, najopasnijeg oblika raka kože.

„Samo nekoliko puta godišnje“ – da li je to bezazleno?

Mnogi smatraju da nekoliko odlazaka u solarijum godišnje ne može napraviti problem. Međutim, stručnjaci naglašavaju da ne postoji jasna granica ispod koje je UV zračenje potpuno bez rizika.

Rizik zavisi od više faktora:

• tipa kože,
• godina života,
• broja odlazaka u solarijum,
• dužine tretmana,
• porodične istorije oboljenja kože,
• ukupne izloženosti suncu tokom života.

Poseban oprez savetuje se osobama svetle puti, onima koje lako izgore na suncu, kao i osobama koje imaju veliki broj mladeža.

Da li solarijum „priprema kožu“ za more?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odlaze u solarijum jeste želja da pre letovanja dobiju osnovnu boju i spreče opekotine.

Međutim, blaga preplanulost ne predstavlja pravu zaštitu od sunca. Čak i ako koža potamni, ona i dalje može da bude oštećena UV zracima.

Mnogo bolja zaštita na odmoru su krema sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, izbegavanje najjačeg sunca i korišćenje šešira i zaštitne odeće.

Postoje li osobe koje bi trebalo potpuno da izbegavaju solarijum?

Da. Solarijum se posebno ne preporučuje:

• osobama mlađim od 18 godina,
• osobama koje su ranije imale rak kože,
• osobama sa velikim brojem mladeža,
• onima koji uzimaju lekove koji povećavaju osetljivost kože na sunce,
• osobama koje imaju izrazito svetlu kožu sklonu opekotinama.

Postoje bezbednije alternative

Ako je cilj samo preplanuli izgled, danas postoje mnogo bezbednije opcije, poput samopotamnjivača, losiona i sprejeva za postizanje boje bez izlaganja UV zračenju.

Iako solarijum može brzo dati željeni estetski efekat, važno je imati na umu da zdrava koža nije ona koja je najtamnija, već ona koja je očuvana i zaštićena.

Zaključak: Lep ten traje kratko, posledice mogu trajati godinama

Povremeni odlazak u solarijum možda deluje kao mali rizik, ali svako izlaganje UV zracima ostavlja trag. Odluka je lična, ali je važno doneti je informisano i imati na umu da se posledice prekomernog izlaganja često ne vide odmah – već godinama kasnije.

Za zdrav i lep izgled kože najvažniji su zaštita, nega i odgovorne navike.

Razvod je veliki emotivni udar za celu porodicu, ali uz pravilan pristup roditelji mogu pomoći detetu da kroz ovaj period prođe sa što manje posledica.

Razvod roditelja jedna je od najvećih promena sa kojima dete može da se suoči. Bez obzira na godine, dete često oseća nesigurnost, strah i zbunjenost jer se menja ono što mu je do tada predstavljalo sigurnost – porodica kakvu poznaje.

Ipak, način na koji roditelji komuniciraju i ponašaju se tokom razvoda može napraviti veliku razliku. Dete ne mora da bude trajno povređeno razvodom ako ima podršku, ljubav i osećaj stabilnosti.

Najvažnije je da dete zna da nije krivo

Jedna od najčešćih dečjih reakcija tokom razvoda jeste osećaj krivice. Mala deca posebno mogu da pomisle da su ona razlog zbog kojeg se roditelji rastaju.

Zato je važno više puta jasno reći:

„Ovo nije zbog tebe. Mama i tata te vole i uvek ćemo biti tvoji roditelji.“

Detetu je potrebno objašnjenje prilagođeno njegovom uzrastu, bez detalja o partnerskim problemima odraslih.

Ne uvlačite dete u sukob

Jedna od najvećih grešaka koju roditelji mogu da naprave jeste da dete postane posrednik između njih.

Rečenice poput:

• „Reci tati da…“
• „Pitaj mamu zašto je uradila…“
• „Tvoj otac/majka je kriv za sve“

mogu kod deteta izazvati osećaj da mora da bira stranu.

Dete ima pravo da voli oba roditelja i ne treba da nosi teret njihovih međusobnih nesuglasica.

Rutina daje osećaj sigurnosti

Tokom razvoda mnogo toga se menja – mesto stanovanja, vreme provedeno sa roditeljima, svakodnevne navike. Zato je važno sačuvati što više poznatih stvari.

Redovno vreme za obroke, školu, aktivnosti, druženje i spavanje pomaže detetu da oseća da život ipak ima stabilnost.

Slušajte dete, ali ga ne opterećujte

Deca različito reaguju na razvod. Neka postanu povučena, neka ljuta, neka počnu da imaju probleme u školi ili promene ponašanje.

Važno je razgovarati sa detetom i dozvoliti mu da izrazi osećanja, ali bez ispitivanja i pritiska.

Ponekad detetu nije potreban savet, već samo osećaj da ga neko razume.

Budite pažljivi sa novim promenama

Uvođenje novih partnera, selidbe ili velike promene u životu deteta treba raditi postepeno. Dete već prolazi kroz veliki period prilagođavanja i potrebni su mu vreme i sigurnost.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Neke reakcije su normalne tokom razvoda, ali roditelji bi trebalo da obrate pažnju ako dete duže vreme pokazuje:

• izraženu tugu ili povlačenje,
• probleme sa spavanjem,
• nagle promene ponašanja,
• pad uspeha u školi,
• česte strahove ili napade besa,
• odbijanje kontakta sa jednim roditeljem bez jasnog razloga.

Razgovor sa psihologom može pomoći detetu da lakše razume i obradi ono što se događa.

Ljubav roditelja je najveća zaštita

Detetu nije potrebna savršena situacija, već osećaj da je voljeno, sigurno i prihvaćeno. Roditelji koji uspeju da odvoje partnerski konflikt od roditeljske uloge daju detetu najvažniji oslonac.

Razvod može promeniti oblik porodice, ali ne mora da promeni detetov osećaj da ima dva roditelja koji brinu o njemu.