Kada temperature pređu 35 stepeni, mnogi posežu za čašom ledene vode kako bi se što pre rashladili. Međutim, godinama kruže tvrdnje da ledena voda može da izazove šok za organizam, srčani udar ili čak kolaps. Koliko u tome ima istine i da li je zaista opasno popiti veoma hladan napitak odmah po dolasku sa vrućine?

Lekari kažu da je odgovor nešto složeniji od jednostavnog „da“ ili „ne“.

Ledena voda nije opasna za većinu zdravih ljudi

Prema mišljenju stručnjaka, kod većine zdravih osoba ispijanje hladne ili ledene vode neće izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Naprotiv, unos tečnosti je ključan za nadoknadu izgubljene vode i snižavanje telesne temperature tokom velikih vrućina.

Ipak, preporuka je da se voda pije postepeno, u manjim gutljajima, umesto da se odjednom popije velika količina veoma hladne tečnosti.

Zašto nekima pozli?

Ako je organizam izrazito pregrejan, veoma hladna voda može kod pojedinih ljudi izazvati kratkotrajan grč jednjaka ili želuca, osećaj nelagodnosti ili glavobolju poznatu kao „brain freeze“, koja nastaje zbog naglog hlađenja nepca.

Kod osetljivih osoba hladan napitak može aktivirati vagusni nerv, što u retkim slučajevima dovodi do prolaznog usporavanja srčanog ritma i osećaja slabosti ili vrtoglavice. Takve reakcije su uglavnom kratkotrajne i nisu česte.

Mit o „šoku za srce“

Jedan od najrasprostranjenijih mitova jeste da ledena voda može izazvati srčani udar.

Kardiolozi objašnjavaju da za takvu tvrdnju ne postoje dokazi kod zdravih osoba. Srčani udar nastaje zbog prekida dotoka krvi u srčani mišić, a ne zbog temperature vode koju pijemo.

Međutim, osobe koje već imaju ozbiljna srčana oboljenja ili druge hronične bolesti treba da budu opreznije i da izbegavaju nagle temperaturne promene, ne samo kada je reč o piću već i prilikom ulaska u veoma hladne prostorije ili vodu.

Da li je bolje piti mlaku vodu?

Ne postoji univerzalno pravilo da je mlaka voda zdravija od hladne.

Najvažnije je da osoba unese dovoljno tečnosti. Nekima će više prijati rashlađena voda, dok drugi lakše piju vodu sobne temperature. Bitno je da se organizam redovno hidrira, posebno tokom boravka na suncu ili fizičke aktivnosti.

Greška koju mnogi prave

Najveći problem nije temperatura vode, već činjenica da mnogi čekaju da osete jaku žeđ.

Osećaj žeđi često znači da je organizam već počeo da gubi značajnu količinu tečnosti. Zato lekari savetuju da se voda pije tokom celog dana, naročito kada su temperature visoke ili se osoba pojačano znoji.

Kako se pravilno rashladiti?

Osim redovne hidratacije, stručnjaci preporučuju:

• piti vodu u manjim gutljajima i češće;
• izbegavati velike količine alkohola i zaslađenih gaziranih napitaka;
• nositi laganu i svetlu odeću;
• boraviti u hladu ili klimatizovanom prostoru tokom najtoplijeg dela dana;
• rashladiti telo mlakim tušem ili hladnim oblogama ako dođe do pregrevanja.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako se uprkos unosu tečnosti jave jaka vrtoglavica, konfuzija, otežano disanje, telesna temperatura viša od 40 stepeni, prestanak znojenja ili gubitak svesti, moguće je da je reč o toplotnom udaru. To je hitno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć.

Zaključak stručnjaka je da ledena voda sama po sebi nije opasna za većinu zdravih ljudi. Mnogo veći rizik predstavlja nedovoljan unos tečnosti tokom tropskih dana. Umesto da izbegavate hladnu vodu zbog rasprostranjenih mitova, važnije je da pijete dovoljno tečnosti, rashlađujete organizam postepeno i na vreme prepoznate znake pregrevanja.