Geopoetika je predstavila novu knjigu američke autorke Lidije Dejvis, ‘Naši stranci’, u prevodu Ivane Đurić Paunović.

Izdavačka kuća Geopoetika danas je saopštila da je objavila zbirku kratkih priča poznate američke književnice Lidije Dejvis pod nazivom ‘Naši stranci’. Knjiga je dostupna na srpskom jeziku zahvaljujući prevodu Ivane Đurić Paunović. U saopštenju izdavača ističe se da ova zbirka donosi priče koje balansiraju između suptilnog bega od svakodnevne buke savremenog društva i prikaza ljudske topline, ali i trenutaka kada se jasno povlače granice prema najbližima. Geopoetika naglašava da Dejvis tokom cele knjige zadržava svoj prepoznatljiv stil – pripovedanje koje je duhovito, razigrano, promišljeno, inteligentno, saosećajno, ponekad opsednuto gramatikom, neobično i iznenađujuće, uvek drugačije. Ova zbirka predstavlja još jedan primer njenog izuzetnog književnog umeća.

Muzej naivne i marginalne umetnosti organizuje dve izložbe u Beogradu, ističući Bihalji-Merinovu povezanost sa delom Fransiska Goje i predstavljajući originalne grafike i novo izdanje knjige.

U Beogradu će krajem aprila i sredinom maja biti održane dve izložbe koje povezuju stvaralaštvo Oto Bihalji-Merina i španskog umetnika Fransiska Goje. Muzej naivne i marginalne umetnosti (MNMU) saopštio je da će 28. aprila u Institutu Servantes biti otvorena izložba pod nazivom “Tumačiti Goju: Bihalji-Merinova vizija umetnosti”. Ova postavka osvetljava dugogodišnju Bihalji-Merinovu fascinaciju Gojevim opusom i uključuje promociju knjige “Goja”, koja predstavlja prvi prevod njegovih studija na srpski jezik, objavljen 2025. godine.

Druga izložba, pod nazivom “Od Druge španske republike do Fransiska Goje”, biće otvorena 14. maja u Salonu Oto Bihalji-Merin. Ova postavka posvećena je, između ostalog, i omažu slavnom španskom umetniku. Posetioci će imati priliku da vide i originalne grafike iz čuvenog ciklusa “Los Caprichos”, koje je za ovu priliku ustupio Muzej Jugoslavije.

Obe izložbe nastoje da kroz umetnički i istorijski kontekst prikažu duboku vezu između Bihalji-Merina i Goje, kao i značaj njihovog stvaralaštva za savremenu umetnost.

Međunarodna nagrada za arapski roman dodeljena je Hatibiju za delo ‘Plivati protiv struje’, a Geopoetika podseća na njegova ranija izdanja na srpskom jeziku.

Alžirski pisac Said Hatibi osvojio je prestižnu Međunarodnu nagradu za arapski roman godine za 2026. godinu, saopštila je izdavačka kuća Geopoetika. Hatibi, koji se ubraja među vodeće autore mlađe generacije iz Alžira, nagrađen je za svoj najnoviji roman pod nazivom ‘Plivati protiv struje’. U saopštenju Geopoetike se ističe da je ova izdavačka kuća do sada objavila dva Hatibijeva romana na srpskom jeziku – ‘Sarajevsko drvo za ogrev’, koji je bio u najužem izboru za istu ovu nagradu, i ‘Kraj Sahare’, oba u prevodu sa arapskog jezika, čiji je prevodilac Dragana Đorđević. Ova nagrada potvrđuje značaj Hatibijevog stvaralaštva i njegov doprinos savremenoj arapskoj književnosti.