Marina Kovačević ističe da uz posvećen rad i podršku društva, bivši osuđenici u Srbiji mogu da promene svoje ponašanje i smanje rizik od povratka kriminalu.

Rediteljka i direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad, Marina Kovačević, izjavila je da su programi koji se realizuju u okviru kazneno-popravnog sistema Srbije, uz pomoć Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, osmišljeni da doprinesu promeni ponašanja i smanjenju kriminaliteta, a ne samo da služe kao kazna. Prema njenim rečima, bivši osuđenici mogu da se promene, ali je za to neophodan veliki trud i posvećenost.

Kovačević je za Tanjug naglasila da promena nije moguća ukoliko osoba ne želi da se menja, te da je važno da postoji vera u sebe i motivacija za boljitak. “Ovi programi komuniciraju sa onim dobrim u nama, sa onim što možemo da budemo”, izjavila je Kovačević. Ona dodaje da se kroz ovakve pristupe otvara prostor za lični razvoj i povratak u društvo, ali samo ako postoji iskrena želja za napretkom.

Kovačević je zaključila da podrška institucija i društva igra ključnu ulogu u procesu resocijalizacije, kao i da je svaka promena moguća kada postoji unutrašnja motivacija i spremnost na trud.

Zimbabve je uspeo da posle 137 godina povrati svoju čuvenu kamenu skulpturu ‘pticu Zimbabvea’, koja je u kolonijalnom periodu odnesena iz zemlje.

Nakon više od jednog veka, Zimbabve je dočekao povratak poslednje od svojih poznatih kamenih skulptura, takozvanih ‘ptica Zimbabvea’, koje su tokom perioda kolonijalne vlasti iznete iz zemlje i dugo bile van njenog teritorijalnog okvira. Prema izveštaju BBC-ja, siva kamena figura, koja potiče sa arheološkog nalazišta Veliki Zimbabve, vraćena je iz Južne Afrike posle 137 godina. Ova skulptura vezuje se za period između 11. i 15. veka, kada je izgrađen srednjovekovni kameni grad Veliki Zimbabve, i smatra se jednim od najznačajnijih simbola nacionalnog identiteta zemlje. Povratak skulpture ima veliko kulturno i istorijsko značenje za Zimbabve, jer su ‘ptice Zimbabvea’ važne ne samo za arheologiju i umetnost, već i za savremeni identitet naroda.

Poznati tokijski klub, koji je decenijama bio središte japanske džez scene, prestaje sa radom krajem septembra nakon pola veka okupljanja muzičara i ljubitelja džeza.

Tokio će uskoro ostati bez jednog od svojih najpoznatijih džez klubova – Body & Soul zatvara se krajem septembra, čime se završava više od pedeset godina tradicije i promocije džez muzike u glavnom gradu Japana.

Vlasnica kluba, Kjoko Seki, istakla je da je Body & Soul bio mesto na kojem su se okupljali ljubitelji džeza i umetnici, stvarajući nove muzičke pravce i zajedništvo. Klub je tokom godina postao simbol razvoja japanske džez scene i okupljalište mnogih generacija muzičara.

U razgovoru za Japan Today, Kjoko Seki je izjavila: “Za mene je džez sam život. Tužna sam zbog zatvaranja kluba, ali ne žalim ni za čim”.

Body & Soul ostaje upamćen kao ključni prostor koji je oblikovao džez kulturu u Tokiju, a njegovo zatvaranje predstavlja kraj jedne značajne ere za japansku muziku.