Interni alati za prikupljanje podataka korisničkog inputa izazivaju pitanja o nadzoru i kompenzaciji zaposlenih
Meta, jedan od vodećih svetskih tehnoloških giganata, potvrdila je da uvodi internu praksu prikupljanja podataka o unosu sa tastature, pokretima miša i klikovima zaposlenih u okviru sopstvenih aplikacija. Ova odluka, koja je potvrđena 22. aprila 2026. u zvaničnoj izjavi kompanije, ima za cilj poboljšanje AI modela koji pomažu ljudima u svakodnevnom radu na računaru.
Prema izjavama iz Meta-ine komunikacione službe, kompanija je razvila interni alat koji na odabranim aplikacijama beleži stvarni način na koji zaposleni koriste računare, kako bi AI modeli bili što relevantniji za tipične radne zadatke. Meta navodi da je takva praksa ključna za kreiranje naprednih softverskih agenata koji mogu efikasno asistirati korisnicima, jer modeli zahtevaju realne primere korišćenja računara u svakodnevnim situacijama.
Ipak, ova odluka izazvala je brojne reakcije u industriji, posebno zbog pitanja privatnosti i prava zaposlenih. U Sjedinjenim Američkim Državama, gde važi “at-will” zaposlenje, poslodavci imaju široke ovlasti da menjaju radne zadatke bez obaveze detaljnog obrazloženja. Ipak, ovako opsežan nivo nadzora – koji podrazumeva gotovo potpunu digitalnu kontrolu nad radnim navikama – retko je viđen u ovako velikim kompanijama.
Praksa instaliranja softvera za praćenje tastature i miša van radnog okruženja često se smatra krivičnim delom, ali u poslovnom kontekstu ovakva rešenja nisu neuobičajena. Zabrinutost raste zbog mogućnosti da podaci prikupljeni od zaposlenih mogu biti iskorišćeni za dalju automatizaciju procesa ili čak zamenu radnih mesta, kako su prethodna iskustva u industriji već pokazala. Takođe, aktuelni sudski sporovi oko neovlašćenog korišćenja podataka za treniranje velikih AI modela podsećaju da vrednost ovakvih informacija nije zanemarljiva.
Prema javno dostupnim podacima, Meta ima oko 3,5 milijarde korisnika na svojim platformama, ali je za ovaj vid prikupljanja podataka odlučila da se fokusira isključivo na zaposlene, verovatno iz razloga zaštite privatnosti šire javnosti. Kompanija, međutim, nije odgovorila na pitanje da li zaposleni mogu odbiti učešće u ovom programu, niti da li će biti dodatno kompenzovani za doprinos u razvoju AI modela.
Ova praksa otvara nova pitanja o granicama digitalnog nadzora u velikim tehnološkim kompanijama, kao i o balansu između inovacija i zaštite prava zaposlenih. U kontekstu nestabilne globalne ekonomije i sve veće upotrebe AI rešenja, slične odluke mogle bi postati predmet šire javne debate i regulatornih inicijativa.
