Direktor FBI-a na saslušanju potvrdio praksu, što izaziva zabrinutost zbog privatnosti i nadzora u digitalnom dobu

Direktor FBI-a Kash Patel potvrdio je tokom saslušanja pred američkim Senatom da FBI kupuje komercijalno dostupne podatke o lokaciji građana SAD, koji mogu biti korišćeni za praćenje kretanja pojedinaca. Patel je izjavio da se prikupljanje ovih informacija odvija u skladu sa Ustavom i zakonima poput Electronic Communications Privacy Act, te da su takvi podaci već doneli vredne obaveštajne informacije agenciji.

Prema presudi Vrhovnog suda iz 2018. (Carpenter v. United States), policijske i federalne agencije moraju imati sudski nalog za pribavljanje podataka o lokaciji korisnika mobilnih mreža od operatora. Međutim, Patel je objasnio da FBI može zaobići ovu proceduru kupovinom istih informacija od trećih strana koje ih legalno prodaju na tržištu, bez potrebe za sudskim odobrenjem.

Ovakva praksa izazvala je zabrinutost među zakonodavcima i stručnjacima za zaštitu privatnosti. Senator Ron Wyden iz Oregona istakao je tokom saslušanja da je ovakvo zaobilaženje Četvrtog amandmana “opasno”, posebno u svetlu razvoja veštačke inteligencije koja omogućava analizu ogromnih količina ličnih podataka. Wyden i još nekoliko senatora zalažu se za promenu zakonskog okvira koji bi preciznije regulisao kada i kako državne službe mogu pristupati privatnim informacijama građana.

Zabrinutost dodatno pojačavaju i druge aktuelne teme vezane za zloupotrebu državnih resursa i nadzor. U poslednje vreme Ministarstvo za unutrašnju bezbednost suočava se sa tužbama zbog navodnog nezakonitog praćenja demonstranata, dok je Pentagon izrazio zabrinutost zbog upotrebe AI tehnologija za masovni nadzor.

Praksa FBI-a osvetljava šire probleme privatnosti u digitalnom dobu, gde komercijalizacija ličnih podataka omogućava državnim organima pristup informacijama koje su nekada zahtevale strogu sudsku proceduru. Iako agencija tvrdi da deluje u okviru zakona, javnost i zakonodavna tela zahtevaju veću transparentnost i zaštitu osnovnih prava građana.

DarkSword iskorišćava ranjivosti od iOS 18.4 do 18.6.2 i briše tragove nakon upada; ažuriranje na noviju verziju preporučeno

Korisnici iPhone uređaja koji još uvek koriste iOS 18 izloženi su ozbiljnom bezbednosnom riziku zbog novootkrivene hakerske alatke pod nazivom DarkSword, koju su detaljno analizirale kompanije Google, Lookout i iVerify. Napad funkcioniše tako što, pri poseti kompromitovanom veb sajtu, koristi niz ranjivosti na iOS 18 da bi odmah dobio pristup poverljivim podacima. Ova metoda napada, poznata kao “fileless” exploit, zaobilazi instalaciju klasičnog spyware softvera i umesto toga koristi postojeće procese u operativnom sistemu kako bi izvukla podatke, a zatim briše sve tragove svoje aktivnosti nakon restarta uređaja.

Prema dostupnim informacijama, DarkSword je posebno opasan jer može doći do poruka, iCloud sadržaja, pa čak i kriptovaluta wallet-a na pogođenim uređajima. Eksploit se aktivira kada iPhone učita zlonamerni iframe unutar veb stranice, nakon čega automatski prikuplja lozinke i druge osetljive informacije. Alatka je već primećena u napadima u državama poput Ukrajine, Saudijske Arabije, Malezije, Turske i Rusije. Analize sugerišu da bi poreklo ovog hakerskog seta moglo biti povezano sa prethodnim alatima kao što je Coruna, ali je DarkSword postao široko dostupan tek nakon što je izvorni kod procureo na internetu.

Apple je zakrpio sve poznate ranjivosti koje DarkSword i srodni alati koriste u novijim verzijama operativnog sistema, uključujući iOS 26 koji je objavljen nakon iOS 18. Međutim, značajan broj korisnika i dalje koristi stare verzije – prema poslednjim statističkim podacima kompanije, oko 24% uređaja koristi iOS 18. Najugroženiji su oni na verzijama između iOS 18.4 i iOS 18.6.2.

Zaštita od ovog napada svodi se na jednostavnu preporuku: svi korisnici koji imaju mogućnost da ažuriraju svoj iPhone na najnoviju verziju iOS-a treba to da učine što pre kako bi sprečili potencijalnu kompromitaciju podataka. Detalji o DarkSword napadu dodatno naglašavaju važnost pravovremenih bezbednosnih ažuriranja, posebno u svetlu sve češćih sofisticiranih “fileless” napada koji ostavljaju minimalne tragove i brzo se šire globalno.

Predlog zakona uključuje obaveze za AI developere, zaštitu maloletnika i nova pravila o transparentnosti sadržaja

Senatorka Marsha Blackburn (R-Tenn.) objavila je prvi nacrt saveznog zakona o veštačkoj inteligenciji, kao odgovor na najave Bele kuće o uvođenju nacionalnog regulatornog okvira za AI tehnologije. Diskusioni nacrt, predstavljen sredinom marta, ima za cilj da reguliše upotrebu i razvoj AI sistema u Sjedinjenim Američkim Državama, sa posebnim fokusom na bezbednost korisnika i zaštitu prava autora.

Jedan od centralnih elemenata predloga je uvođenje zakonske obaveze za developere AI platformi da u procesu dizajna, razvoja i upotrebe sistema preduzmu sve mere za sprečavanje i smanjenje predvidivih štetnih posledica po korisnike. Poseban akcenat stavljen je na pitanja autorskih prava, gde nacrt jasno precizira da neovlašćena reprodukcija, kopiranje ili obrada zaštićenih autorskih dela u svrhu treniranja, fine-tjuninga, razvoja ili kreiranja AI modela ne predstavlja “fair use” prema američkom Zakonu o autorskim pravima.

Predložene odredbe uključuju i sledeće:
– Obavezu velikih online platformi i društvenih mreža da implementiraju alate i zaštitne mehanizme za korisnike mlađe od 17 godina, radi prevencije online rizika.
– Zaštitu glasa i vizuelnog identiteta pojedinaca i kreatora od neovlašćene upotrebe digitalnih replika bez pristanka.
– Uvođenje federalnih smernica za označavanje, autentikaciju i detekciju AI-generisanog sadržaja, radi veće transparentnosti.
– Zahtev da određene kompanije i federalne agencije kvartalno izveštavaju Ministarstvo rada SAD o uticaju AI na zaposlenost, uključujući otkaze i premeštanja radnih mesta.

Važan deo predloga odnosi se i na ukidanje Section 230, čime bi se, prema inicijatorima, uklonila zakonska zaštita koja omogućava AI kompanijama da izbegnu odgovornost u slučaju štete nastale korišćenjem njihovih alata. Dodatno, nacrt predviđa i nezavisne revizije radi provere političke neutralnosti AI sistema, kao odgovor na zabrinutosti o mogućoj diskriminaciji na osnovu političkog opredeljenja.

Iako ovaj predlog predstavlja samo prvi korak u formiranju nacionalnog AI okvira, očekuje se da će tokom daljih rasprava i izmena doći do značajnih promena. Industrija i zakonodavci će narednih meseci analizirati i pregovarati o svakom segmentu, kako bi konačna verzija reflektovala interese korisnika, kompanija i široke javnosti.