Vlada razmatra strože provere identiteta i funkcionalna ograničenja, uključujući mogućnost digitalnog ‘policijskog časa’

Britanska vlada je najavila planove za uvođenje novih digitalnih ograničenja, usmerenih na zaštitu mladih korisnika interneta. Ministarstvo prosvete Ujedinjenog Kraljevstva, predvođeno Bridžit Filipson, potvrdilo je da će se za sve korisnike mlađe od 16 godina uvesti ‘neki oblik’ restrikcija na pristup i korišćenje društvenih mreža. Ova odluka rezultat je sve većih zabrinutosti zbog uticaja digitalnih platformi na mentalno zdravlje dece i adolescenata.

Vlada trenutno razmatra nekoliko opcija za regulaciju, uključujući obaveznu proveru starosti korisnika, stroža pravila za verifikaciju identiteta, kao i zabranu pristupa određenim platformama za mlađe od 16 godina. Osim toga, predložene su i funkcionalne restrikcije unutar samih aplikacija, sa ciljem da se ograniči pristup funkcijama za koje se smatra da mogu negativno uticati na mentalno zdravlje mladih.

Jedna od mera koja je posebno naglašena jeste mogućnost uvođenja digitalnog ‘policijskog časa’ – vremenskog perioda tokom dana ili noći kada bi mlađima od 16 godina bilo zabranjeno korišćenje društvenih mreža. Detalji o tome kako će ove restrikcije biti implementirane još su u fazi konsultacija sa stručnjacima i roditeljima, ali je jasno da britanska vlada želi da prekine sa dosadašnjom praksom i uvede sistemska rešenja za zaštitu dece online.

Ove promene dolaze nakon pritiska iz Doma lordova, koji je ranije tražio čak i potpunu zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Iako Donji dom nije podržao takav radikalan pristup, postoji široki konsenzus da su određene promene neophodne. Očekuje se da će novi propisi stupiti na snagu do kraja tekuće godine, postavljajući potencijalni standard i za ostale evropske zemlje.

Opozicione stranke su podržale ovaj potez, ocenjujući ga kao značajan napredak u oblasti digitalne bezbednosti mladih. Roditelji i stručnjaci za digitalnu sigurnost sa pažnjom prate razvoj situacije, naglašavajući potrebu za balansiranjem zaštite dece i prava na pristup informacijama.

IAM podnosi prijavu zbog navodne nejednake ponude premeštaja za radnike unionizovane Apple prodavnice u Towsonu

Međunarodno udruženje mašinista i radnika u vazduhoplovstvu (IAM) optužilo je kompaniju Apple za nezakonitu diskriminaciju prema zaposlenima u unionizovanoj prodavnici u Towsonu, Maryland. Nakon što je Apple 9. aprila najavio zatvaranje tri svoje prodavnice u SAD, uključujući i prvu unionizovanu lokaciju u Towsonu sa oko 90 zaposlenih, IAM je podneo prijavu Nacionalnoj komisiji za radne odnose (NLRB) zbog navodnog kršenja radnog prava.

Prema navodima IAM, Apple nije ponudio iste mogućnosti za premeštaj zaposlenima iz Towsona koji su sindikalno organizovani, kao što je to uradio sa radnicima iz drugih, neunionizovanih prodavnica. Dok su radnici iz ostalih prodavnica mogli direktno da pređu na nova radna mesta, zaposleni iz Towsona su navodno morali ponovo da konkurišu za pozicije kao i svi eksterni kandidati. “Apple uskraćuje sindikalnim radnicima iste šanse koje pruža ostalima, i to zbog toga što su se odlučili za sindikalno organizovanje. To je diskriminacija i protivno je federalnom zakonu o radu”, navodi IAM.

Pored prodavnice u Towsonu, Apple je zatvorio i objekte u Trumbullu (Connecticut) i Esconditu (Kalifornija). Tokom objave zatvaranja IAM je osporio tvrdnje Apple-a da kolektivni ugovor sprečava premeštaj zaposlenih, ocenjujući da ovakva odluka izaziva sumnje u pokušaj razbijanja sindikata. Ova situacija dodatno je pokrenula pitanje odnosa velikih tehnoloških kompanija prema sindikalizaciji i pravima radnika u maloprodaji.

Apple se do sada nije javno oglašavao povodom konkretnih navoda iz prijave, dok su iz IAM poručili da će nastaviti da se bore za prava svojih članova kroz pravne i institucionalne mehanizme. Nacionalna komisija za radne odnose sada treba da razmotri prijavu i odluči o daljim koracima.

Vlada predlaže obaveznu verifikaciju identiteta korisnika, uz podršku premijera i najavu primene na portale

Grčka vlada priprema novi zakon koji bi zabranio anonimnost na društvenim mrežama, u pokušaju da se smanji digitalna zloupotreba i govor mržnje. Ministar digitalne uprave, Dimitris Papastergiu, najavio je ovu meru pozivajući se na istorijsku praksu antičke Grčke, gde su građani javno iznosili mišljenja pod svojim imenom. Prema planu, svaka društvena mreža biće obavezna da obezbedi da profil odgovara stvarnom identitetu korisnika, što bi, prema zvaničnicima, olakšalo prepoznavanje i procesuiranje onih koji krše zakon ili šire lažne informacije.

Zakon predviđa da platforme uvedu sistem verifikacije identiteta kako bi se identifikovali stvarni korisnici iza svakog naloga. Vlada ističe da su lažni i anonimni profili često korišćeni za širenje pretnji, dezinformacija i koordinisano uznemiravanje, a ovim potezom želi da zaštiti javnu debatu, posebno u periodu pred izbore 2027. godine. Zamenik premijera Pavlos Marinakis naglasio je da ideja nije ukidanje pseudonima, već obavezno povezivanje naloga sa pravim identitetom u pozadini, dok se razmatra mogućnost proširenja ovih pravila i na komentare na informativnim portalima.

Međutim, predlog se suočava sa brojnim kritikama i izazovima. Stručnjaci iz oblasti digitalnih tehnologija upozoravaju da bi sprovođenje ovakvih mera bilo tehnički kompleksno, naročito jer bi jedna država teško mogla da nametne pravila globalnim platformama poput Meta ili X. Takođe, postoje zabrinutosti da bi ovakav zakon mogao ograničiti slobodu izražavanja i privatnost korisnika, a pojedini analitičari smatraju da bi sličan model imao efekta samo ukoliko bi se implementirao na nivou Evropske unije.

Vlada ostaje pri stavu da je cilj zakona zaštita građana i podizanje odgovornosti u digitalnom prostoru, dok se konačna verzija propisa još razmatra i javna rasprava najavljuje za naredne mesece.