Korisnici iOS uređaja mogu preuzeti novu XChat aplikaciju za razmenu poruka, koja donosi enkripciju, pozive i grupne chatove do 350 učesnika

X, kompanija poznata po svojoj društvenoj mreži, lansirala je XChat kao zasebnu aplikaciju za razmenu poruka na iOS uređajima. Ova aplikacija omogućava korisnicima pristup svim funkcijama modernog četa koje su prethodno bile deo X platforme, uključujući uređivanje i brisanje poruka, blokiranje pravljenja screenshot-ova i slanje poruka koje nestaju. XChat takođe podržava video i audio pozive, a sve poruke su zaštićene end-to-end enkripcijom.

Nakon što je X najavio planove o izdvajanju direktnih poruka iz glavne aplikacije, XChat je postao alternativa za korisnike koji žele odvojeno iskustvo za razmenu poruka. Aplikacija je dostupna za preuzimanje na iOS-u, a X poručuje da su sve funkcije dostupne i u okviru originalne X aplikacije kao i na web platformi.

Jedna od značajnih novina je podrška za grupne četove do 350 učesnika, što je posebno važno nakon što je X najavio gašenje funkcije Communities krajem maja. Očekuje se da će XChat postati centralno mesto za korisnike koji su koristili Communities, a kompanija planira da u budućnosti poveća maksimalan broj članova u grupnim četovima.

Lansiranje XChat-a dolazi u trenutku kada se X, sada deo xAI (veštačka inteligencija Elona Muska), sve više fokusira na AI razvoj, dok funkcionalnosti slične onima u drugim super-aplikacijama poput WeChat-a gube prioritet. Iako je prvobitna ideja bila da X postane „sve-u-jednom“ platforma, izdvajanje čet aplikacije pokazuje promenjene prioritete kompanije i njenog vlasnika.

Korisnici koji žele kompletno iskustvo na X platformi sada praktično koriste tri aplikacije: glavnu X aplikaciju, novu XChat za poruke i dodatne servise kao što su job boards i platni sistemi. Ovim potezom X jasno pokazuje transformaciju i prilagođavanje novim trendovima u industriji, sa posebnim akcentom na sigurnost i grupnu komunikaciju.

Predlog zakona sprečavao izgradnju data centara koji troše 20 megavata ili više do jeseni 2027. godine

Guvernerka američke savezne države Maine, Janet Mills, stavila je veto na zakon koji bi privremeno zabranio izgradnju velikih data centara u ovoj državi do jeseni 2027. godine. Predlog zakona, koji su usvojila oba doma zakonodavnog tela Maine-a 14. aprila, odnosio se na objekte sa potrošnjom električne energije od 20 megavata ili više. Prema tekstu zakona, državne agencije i druga relevantna tela ne bi mogla izdavati dozvole za izgradnju takvih objekata, osim ako projekat ne zadovoljava ograničenje potrošnje.

Jedan od ključnih razloga za veto bila je želja guvernerke da se izuzme postojeći projekat data centra u gradu Jay, što nije predviđeno predlogom zakona. Iako je Mills ranije nagovestila podršku privremenoj zabrani, izjavila je da se zalaže za rešenje koje neće ugroziti već započete projekte od značaja za lokalnu zajednicu.

Predlog zakona predviđao je i formiranje „Saveta za koordinaciju data centara Maine-a“, sa ciljem strateškog planiranja, procene koristi i potencijalnih rizika za državu. Guvernerka je najavila da će, uprkos vetu na zakon, doneti izvršnu odluku kojom će osnovati sličan savet na državnom nivou, kako bi se nastavile diskusije o pravcima razvoja ove infrastrukture.

Uz to, Mills je potpisala zakon LD 713, kojim se data centrima zabranjuje učešće u programima poreskih olakšica za privredni razvoj Maine-a. Time se ograničava mogućnost ovih objekata da koriste državne podsticaje, što može uticati na njihovu ekonomsku isplativost.

Maine nije jedina američka država koja razmatra ovakve mere; najmanje dvanaest drugih država razmatra ili je već sprovelo slične zabrane ili moratorijume. U Njujorku je nedavno predložen zakon koji bi blokirao izgradnju novih data centara na tri godine. Na saveznom nivou, pojedini članovi Kongresa, poput senatora Bernieja Sandersa i predstavnice Alexandrije Ocasio-Cortez, podržali su inicijative za usporavanje širenja data centara i unapređenja postojećih objekata.

Ove inicijative dolaze u trenutku kada tehnološke kompanije i deo federalne administracije, uključujući aktuelnu administraciju Donalda Trumpa, zagovaraju ubrzanu izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Trumpova administracija je u martu predstavila okvirnu AI politiku kojom se predlaže pojednostavljenje procesa izgradnje i napajanja data centara, čime se stvara tenzija između državnih i saveznih prioriteta u ovom sektoru.

xAI osporava zakon o regulaciji AI sistema koji stupa na snagu u junu, uz podršku DOJ zbog ustavnosti

Američko Ministarstvo pravde (DOJ) zvanično je saopštilo da staje uz kompaniju xAI u njenoj tužbi protiv države Kolorado, koja se odnosi na novi zakon o veštačkoj inteligenciji. xAI, kompanija u vlasništvu Elona Muska, podnela je tužbu početkom aprila 2026. godine osporavajući Zakon SB24-205, koji predviđa da svi developeri “visokorizičnih” AI sistema, poput onih koji se koriste u zdravstvu, zapošljavanju ili stanovanju, moraju prijaviti i ublažiti rizik od algoritamske diskriminacije. Zakon bi trebalo da stupi na snagu u junu, a DOJ sada traži od Okružnog suda Kolorada da ga proglasi neustavnim.

Prema argumentaciji xAI, zakon SB24-205 narušava prava iz Prvog amandmana time što primorava developere da menjaju način kreiranja AI proizvoda i usklađuju ih sa stavovima države o raznolikosti i diskriminaciji. DOJ u svom podnesku priznaje te zabrinutosti, ali fokusira argument na povredu Klauzule o jednakoj zaštiti iz Četrnaestog amandmana. Ministarstvo pravde smatra da se oslanjanjem na demografske i statističke razlike kao dokaz diskriminacije, zapravo stvara obaveza developerima da menjaju AI izlaze i diskriminišu na osnovu rase, pola, religije i drugih zaštićenih karakteristika, što je po njima protivno Ustavu. Takođe, DOJ navodi da zakon može ugroziti poziciju SAD kao globalnog lidera u oblasti veštačke inteligencije, što je prioritet trenutne administracije.

Administracija Donalda Trampa je, nakon predstavljanja svog “AI Action Plan”-a 2025. godine, donela više izvršnih uredbi kojima se traži izbegavanje “ideoloških dogmi kao što je DEI” (diversity, equity, inclusion) u vladinim AI alatima. Takođe je naloženo formiranje radne grupe koja bi osporavala regulative saveznih država u korist federalnog okvira za AI. DOJ sada preuzima aktivnu ulogu u toj strategiji, podržavajući xAI kao primer kompanije koja bi, prema njihovom mišljenju, bila nepravedno ograničena novim zakonom.

Ova tužba i reakcija DOJ dodatno naglašavaju tenzije između savezne i državne regulative kada su u pitanju AI tehnologije, posebno oko pitanja diskriminacije, transparentnosti algoritama i zaštite građanskih prava. Ishod spora mogao bi imati dalekosežne posledice po razvoj i primenu AI sistema u SAD.