Stručnjaci ističu da sve više žrtava koristi veštačku inteligenciju kao podršku pre obraćanja organizacijama

U Velikoj Britaniji, stručnjaci za zaštitu žrtava nasilja beleže kontinuiran rast prijava organizovanog ritualnog zlostavljanja, pri čemu značajan broj preživelih koristi alate veštačke inteligencije kao što je ChatGPT za podršku ili razgovor o traumama pre kontakta sa zvaničnim institucijama. Ovaj trend primećen je u poslednjih godinu i po dana, a stručnjaci smatraju da žrtve sve češće koriste AI platforme kao oblik samo-pomoći ili pripreme pre nego što se obrate organizacijama za podršku.

Policija u Velikoj Britaniji naglašava da su slučajevi ritualnog zlostavljanja, uključujući prakse povezane sa “veštičarenjem, opsednutošću duhovima i duhovnim zlostavljanjem” (WSPRA), posebno nad decom, verovatno znatno manje prijavljeni nego što su zaista prisutni. U britanskom zakonodavstvu ne postoji posebna krivična kvalifikacija za ovakva dela, ali ona obično obuhvataju seksualno nasilje, fizičko zlostavljanje i zanemarivanje, često u okviru ritualnih elemenata ili pod uticajem ezoterijskih verovanja i satanističkih praksi.

Među počiniocima se prema navodima stručnjaka mogu naći članovi porodica, organizovane kriminalne mreže, trgovci ljudima i pedofilski lanci, kao i onlajn grupe. Od 1982. godine zabeleženo je 14 pravosnažnih presuda za slučajeve u kojima su ritualne prakse bile deo seksualnog zlostavljanja, ali istraživanja sugerišu da je stvarni broj ovakvih slučajeva znatno veći.

Izvršna direktorka Nacionalnog udruženja osoba zlostavljanih u detinjstvu (NAPAC) Gabrijel Šo izjavila je da je poslednjih 18 meseci zabeležen stalan porast prijava ritualnog zlostavljanja. Sve veći broj podnosilaca prijava navodi da su došli do njihove linije za pomoć nakon interakcije sa AI chatbot-ovima kao što je ChatGPT, koristeći ih za istraživanje ili razumevanje sopstvenih iskustava. Šo ocenjuje da postoje različita mišljenja o ulozi veštačke inteligencije u ovom procesu, ali da je korišćenje AI kao prvog koraka ka traženju podrške za mnoge žrtve pozitivno.

Prema istraživanju koje je sprovela klinička psihološkinja dr Eli Hanson, broj presuda povezanih sa ritualnim zlostavljanjem verovatno predstavlja samo mali deo ukupnog problema. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno dalje proučavanje načina na koji žrtve koriste veštačku inteligenciju, kao i potencijalnih prednosti i rizika ovakvog pristupa.

Istraživači navode da korišćenje više AI alata može izazvati umor i povećanu stopu grešaka na radnom mestu

Prema novoj studiji objavljenoj u Harvard Business Review, sve veća upotreba veštačke inteligencije na radnim mestima može dovesti do pojave mentalnog zamora kod zaposlenih. Istraživanje je sprovedeno među približno 1.500 radnika, a rezultati pokazuju da osobe koje često koriste više AI alata istovremeno prijavljuju izraženiji umor pri donošenju odluka i veću sklonost greškama. Oko jedan od sedam ispitanika naveo je da je doživeo mentalni zamor usled rada sa AI tehnologijama.

Julie Bedard, direktorka i partner u Boston Consulting Group i autorka studije, izjavila je da su rezultati istraživanja rani pokazatelj da bi očekivanja u vezi sa produktivnošću veštačke inteligencije trebalo preispitati. Bedard je istakla da AI može značajno unaprediti rad u određenim segmentima, ali i izazvati dodatno opterećenje kada je potrebna stalna ljudska kontrola nad njenim radom.

Studija ističe paradoksalnu situaciju: dok AI može smanjiti profesionalni stres automatizacijom ponavljajućih zadataka, istovremeno može povećati mentalno opterećenje kada se koristi više sistema istovremeno. Istraživači navode da su radnici koji su morali da prate i upravljaju većim brojem AI alata prijavili znatno više kognitivnog umora u odnosu na one koji su tehnologiju koristili za obavljanje rutinskih poslova.

Bedard je objasnila da veštačka inteligencija omogućava proširenje radnih kapaciteta i odgovornosti, ali da preterana upotreba i stalni nadzor mogu izazvati “kognitivni zamor”. Istraživanje ukazuje na potrebu za jasnijim definisanjem načina integracije AI u svakodnevne poslovne procese, kako bi se izbegli negativni efekti po mentalno zdravlje zaposlenih.

Autori studije preporučuju poslodavcima da obrate pažnju na potencijalne posledice prekomerne upotrebe AI tehnologija i da prilagode radne zadatke tako da smanje potrebu za upravljanjem više AI sistema istovremeno. Istraživanje sugeriše da je važno pronaći balans između efikasnosti koju donosi veštačka inteligencija i očuvanja mentalnog zdravlja radnika.

Sigurnosni pojas pri vožnji ne funkcioniše pravilno uz glomaznu zimsku odeću, što može dovesti do ozbiljnih posledica

Vožnja automobila u debeloj zimskoj jakni ili kaputu može predstavljati ozbiljan bezbednosni problem, a u nekim evropskim zemljama vozači se suočavaju i sa visokim novčanim kaznama zbog ovakve prakse. Prema bezbednosnim testovima, sigurnosni pojas ne može optimalno da zaštiti vozača i putnike ukoliko je između tela i pojasa sloj glomazne odeće kao što su zimske jakne.

U takvim situacijama, pojas ne prianja dovoljno čvrsto uz telo, što značajno smanjuje njegovu efikasnost. U slučaju sudara, postoji mogućnost da se osoba izmakne iz sedišta ili čak bude izbačena unapred. Ovakav rizik dodatno se povećava u trenutku kada se aktivira vazdušni jastuk, koji se otvara velikom brzinom i može izazvati teške, pa i smrtonosne povrede ako putnik nije pravilno vezan.

Testiranja su pokazala da čak i pri nižim brzinama, kao što je 16 kilometara na sat, postoji značajna opasnost od ozbiljnih povreda ukoliko sigurnosni pojas nije pravilno zategnut uz telo. Zbog toga su pojedine države uvele novčane kazne za vožnju u debeloj odeći, koje mogu iznositi i do 200 evra.

Stručnjaci za bezbednost saobraćaja ističu da je preporučljivo da vozači i putnici skinu glomazne jakne prilikom ulaska u vozilo i pravilno nameste sigurnosni pojas. Na taj način se obezbeđuje maksimalna efikasnost zaštitnih sistema u vozilu. Pravilna upotreba pojasa, bez prepreka između tela i pojasa, značajno smanjuje rizik od povreda u slučaju saobraćajne nezgode.