Pet velikih izdavača tvrdi da je Meta koristila njihova zaštićena dela za obuku svog AI modela Llama

Meta, tehnološki gigant koji stoji iza društvenih mreža Facebook i Instagram, suočava se sa novom tužbom zbog navodnog kršenja autorskih prava. Pet vodećih svetskih izdavača – Hachette, Macmillan, McGraw Hill, Elsevier i Cengage – zajedno sa poznatim autorom Skotom Turowom, podneli su zajedničku tužbu protiv kompanije Meta i njenog izvršnog direktora Marka Zuckerberga. Tužba je pokrenuta zbog tvrdnji da je Meta koristila zaštićene knjige tih izdavača kao podatke za treniranje svog velikog jezičkog modela (LLM) Llama, bez dozvole ili naknade autorima i izdavačima.

Prema navodima iz tužbe, Meta je navodno reprodukovala i distribuirala milione zaštićenih dela kako bi unapredila performanse i sposobnosti Llama AI platforme. Izdavači ističu da ovakva praksa ne samo da krši osnovna autorska prava, već i ugrožava ekonomske interese autora i izdavača, jer se njihova dela koriste bez ikakve kompenzacije.

Tužba je značajna jer se odnosi na fundamentalno pitanje načina na koji se treniraju veliki jezički modeli, koji oslanjaju na velike količine tekstualnih podataka prikupljenih iz raznih izvora. Kako AI alati postaju sve uticajniji i komercijalno vredniji, industrija izdavaštva i nosioci autorskih prava traže pravnu zaštitu i transparentnost u načinu na koji se njihova dela koriste.

Iz Meta kompanije, do trenutka objavljivanja ove vesti, nisu objavili zvanične komentare u vezi sa tužbom. Slučaj predstavlja još jedan u nizu pravnih izazova sa kojima se suočavaju velike tehnološke kompanije u razvoju generativnih AI sistema, posebno u domenu korišćenja zaštićenih sadržaja bez prethodnog dogovora sa nosiocima prava.

Ishod ovog sudskog procesa mogao bi imati dugoročan uticaj na celokupnu AI industriju, posebno u pogledu pravila korišćenja podataka za treniranje budućih modela i odnosa između tehnoloških kompanija i izdavača.

Kriminalci koriste veštačku inteligenciju za imitaciju glasova porodice i prijatelja, otežavajući prepoznavanje prevare

Savremene telefonske prevare sada uključuju sofisticirane AI alate koji mogu da kloniraju glas bliskih osoba, upozoravaju izvori iz industrije. Ova vrsta prevare značajno se proširila poslednjih meseci i bazira se na zloupotrebi javno dostupnih audio snimaka sa društvenih mreža. Dovoljno je svega nekoliko sekundi originalnog glasa da AI model generiše sintetički govor koji je izražajno i emocionalno uverljiv.

Zbog toga što više ne postoje jasni znaci lažiranja – poput neprirodnog tona ili loše izgovorenih reči – žrtve često ne sumnjaju da razgovaraju sa veštački generisanim glasom. Scenariji u kojima AI prevaranti deluju najčešće uključuju lažne hitne situacije: poziv u kome “član porodice” ili blizak prijatelj navodno traži brzu novčanu pomoć zbog neke nesreće. Emocionalni pritisak i osećaj hitnosti igraju ključnu ulogu u tome da žrtva ne proverava autentičnost poziva.

Stručnjaci ističu da su ovakve prevare u velikom porastu upravo zato što je sve više audio materijala dostupno javno, a AI alati za generisanje glasa su sve pristupačniji i jednostavniji za upotrebu. Istraživanja pokazuju da većina ljudi ne može da razlikuje stvarni glas od AI kopije – u nekim slučajevima tačnost prepoznavanja pada ispod 30%. Prevaranti masovno pokreću hiljade poziva, što dodatno povećava rizik i broj potencijalnih žrtava.

Najčešće, prevaranti zahtevaju da novac bude uplaćen putem kriptovaluta, poklon kartica ili elektronskih transfera, jer se takve transakcije teško mogu povratiti. Tradicionalne metode prepoznavanja prevare više nisu pouzdane, što dodatno komplikuje odbranu korisnika.

Savet stručnjaka je da, u slučaju sumnjivog poziva sa zahtevom za novac, odmah prekinete vezu i pokušate da kontaktirate osobu na drugi način. Preporučuje se i dogovor o tajnoj reči unutar porodice, koju prevaranti neće moći da pogode. Takođe, treba izbegavati javno deljenje audio sadržaja kad god je to moguće, jer upravo ti podaci omogućavaju AI kloniranje glasa.

Ovakvi napadi predstavljaju rastući globalni bezbednosni izazov, a zaštita počinje od opreza i dobre informisanosti.

Nagodba okončava višegodišnji spor oko pravovremenosti objave o kupovini akcija Twitter-a

Elon Musk, izvršni direktor Tesla-e i SpaceX-a, postigao je nagodbu sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti (SEC) nakon višegodišnjeg spora u vezi sa načinom na koji je prijavio svoje ulaganje u Twitter. Prema zvaničnim informacijama regulatora, Musk je pristao da plati 1,5 milion dolara, bez priznanja krivice, kako bi SEC povukao svoj slučaj protiv njega. Ova nagodba, koja još čeka sudsko odobrenje, predstavlja kraj dugotrajne pravne borbe između Muska i regulatora.

Spor je nastao kada je SEC pokrenuo istragu zbog Muskove objave da je stekao značajan udeo u Twitter-u, sa fokusom na to da li je njegovo obelodanjivanje bilo pravovremeno i u skladu sa važećim propisima. Musk je tokom celog procesa negirao da je prekršio bilo kakva pravila, ali je odlučio da se nagodi kako bi izbegao nastavak sudskog postupka.

Ako sud odobri dogovor, Musk će platiti iznos od 1,5 miliona dolara, a SEC će odustati od daljih pravnih radnji. Ova nagodba ne uključuje priznanje odgovornosti sa Muskove strane, što je standardna praksa u ovakvim slučajevima kada strane žele da izbegnu dalje troškove i neizvesnost sudskog procesa.

Industrijski analitičari smatraju da ovakva rešenja omogućavaju brže zatvaranje sporova i smanjenje rizika za sve strane, ali ističu i važnost transparentnosti poslovanja, posebno u slučaju značajnih investicija u tehnološkom sektoru. Ova vest dolazi u trenutku kada je pažnja javnosti i regulatora usmerena na transparentnost i odgovornost najuticajnijih ličnosti u svetu tehnologije.